Султан Селимова џамија
| Султан Селимова џамија | |
|---|---|
 | |
  Султан Селимова џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Кнежина, Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 01′ 11″ С; 18° 45′ 31″ И / 44.0197003° С; 18.7586449° И |
| Религија | ислам |
| Оснивање | обнова: 1788. и 1906. |
| Завршетак изградње | 16. век |
| Спецификације | |
| Број минарета | 1 |
| Висина минарета | 20 m |
| Материјали | камен |
Султан Селимова џамија се налази у Кнежини код Сокоца. Настала је у вријеме владавине султана Селима Првог (1512—1520) или за вријеме Селима II (1566—1574) .[1] Џамија је првобитно била црква, коју су турски освајачи претворили у џамију. На цркви је порушен само звоник до око два метра изнад земље. На правоугаоној основи остатка звоника саграђена је осмоугаони минарет. У минарету се улази из џамије са галерије високе око два метра, што је јединствен изузетак код џамија.[2] Године 1951. одлуком тадашњег завода за заштиту споменика културе Народне Републике БиХ, проглашена је спомеником културе и стављена под заштиту државе.
Изглед објекта[уреди | уреди извор]
Зидови су грађени од масивног тесаног камена дебљине 105-111 центиметара. Мунара је уз десни спољни зид објекта, висине 20 метара и спада у више у БиХ. Унутрашност џамије је освијетљена са 26 прозора постављених у четири хоризонтална појаса, са демирима од кованог гвожђа. Први имам у џамији Селимија доведен је са војском из Анадолије из Турске, па његови потомци носе презиме Имамовић. Алем, вјерски симбол који се поставља на врх џамије стар 500 година, сачуван је и стављен на обновљену куполу Султан Селимове џамије. Царева џамија, како су је још звали, сачувала је првобитне декорације и левхе у своме ентеријеру. Импресивну збирку чинило је осам покретних левхи из 18. и 19. вијека исписаних тинтом на пергаменту од којих су неке илуминиране бојеним украсима и течним златом, те двадесетак левхи урађених на зидовима у фреско-техници, које су највјероватније потицале из 1788. године, када је џамија обнављана. Царева је џамија имала и своју књижницу са више десетина рукописних дјела на српском, арапском, турском и персијском језику насталих у времену од 17. до 19. вијека. Вријеме намаза овдје се мјерило великим зидним сатом са клатном, старим више од стољећа и по, а саму џамију красила је завидна збирка од 50 ћилима и 30 серџада, једна од највреднијих у БиХ.[3]
Степен заштите[уреди | уреди извор]
- Рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних ријеткости НР Босне и Херцеговине у Сарајеву бр. 201/51 из 1951. године џамија Селимија стављена је под заштиту државе.
- Рјешењем Завода за заштиту споменика културе НР БиХ бр. 02-883-3 из 1962. објекат је уписан у регистар непокретних споменика културе. У Просторном плану Републике БиХ до 2002. џамија је уведена као споменик II категорије.
- Комисија за очување националних споменика БиХ, 2004. године донијела је Одлуку да се мјесто и остаци историјске грађевине Селимије прогласе националним спомеником Босне и Херцеговине.
Након првих активности у априлу 2004. године, пронађени су сви уклоњени фрагменти срушеног објекта, па је џамија у потпуности обновљена од истог материјала и свечано отворена 4. септембра 2011. године.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Selimija (Sultan Selima II) džamija u Knežini kod Sokoca, mjesto i ostaci historijske građevine[мртва веза]
- ^ Хан Пијесак: простор — вријеме — људи: монографија, стр 29.
- ^ Sultan Selimova džamija
Литература[уреди | уреди извор]
- Добрила Абазовић: Султан Селимова џамија у Кнежини
- Крсмановић, Јово; Сокановић, Саво; Косорић, Мирко (2011). Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4.
- Службени гласник БиХ број 36/05.: Одлука Комисије за очување националних споменика, на сједници одржаној од 4. до 10. маја 2004. године: „Мјесто и остаци историјске грађевине Селимије (Султан Селима II) у Кнежини код Сокоца проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине“.