Сутјеска (Сечањ)

Сутјеска
Сутјеска;
	Румунска православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
— 2011.	1.478
— густина	31/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 22′ 58″ С; 20° 41′ 52″ И / 45.382902° С; 20.697656° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	536 m
Површина	47,5 km2
	Сутјеска Сутјеска на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23244
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Сутјеска (рум. Sărcia, мађ. Szárcsa, срп. Сарча) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1478 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Током историје Сутјеска мења своје име неколико пута назив:

Године:
1333. — Зорука (Zoruka) или Стара Сарча
1611;1717. — Сарча (мађ. Szárcha)
1801. — мађ. Románszárcsa; рум. Sarcea Română
1911. — мађ. Szárcsatelek
1924. — Нова Сарча

Године 1333. помиње се сарчанска парохија у тамишком комитату. Зорука (Zoruka) или Стара Сарча лежала је југоисточно од Шурјана, где и данас један брежуљак и једну пустару називају именом Стара Сарча. То имање је 1611. године "принцип" Гаврил Бетлен даровао "Расцијанским војницима" (Србима).^[1]

Сарча је припојена Великобечкеречком диштрикту 1716. године. Сарча 1717. године имала је 12 домова, а 1727. године само 9 домова. Маринко је 1726. године био оборкнез у Сарчији и посланик на црквено-народном сабору. У Сарчу су се 1767. додине доселили Румуни, па је општина 1773. године имала већ 73 дома. Аустријски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Сарча припада Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је претежно влашко.^[2] Године 1781. откупио је Матија Шалић село од царске Коморе, али пошто није могао да удовољи својим обавезама, село буде враћено Комори. Комора 1786. године нареди пресељавање општине на пустару Тополовац, на ком је месту и данас. Када је 1797. године пописан православни клир у Сарчији је само један свештеник. Парох поп Јанко Траилов (рукоп. 1769) говорио је српским и румунским језиком.^[3] Године 1800. уступила је комора, у замену за хрватска добра, ово село загребачком каптолу.

Садашња румунска црква саграђена је 1896. године.^[4]

Популација кроз историју.^[5]

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.
Становника	1.606	1.388	1.329	1.367	1.339	1.350
Срба	?	?	?	?	?	3
Румуна	?	?	?	?	?	1.312
Немаца	?	?	?	?	?	23
Мађара	?	?	?	?	?	12

Нова Сарча, године:
1801. — Немачка Сарча (мађ. Német- Szárcsrcsa)
1911. — Szárcsa
1912. — Сарча

Нову Сарчу 1801. године населио је загребачки каптол, Антон Мандић, на северном крају старог румунског насеља Сарче, једну нову колонију, којој је уступљено 31 сесија.

Та колонија добила је 1804. год. свештеника и једну привремену капелу, која је 27. фебруара 1805. год. Освећена. Нова Сарча је имала 1811. год. 893 душе. Отворена је нова железничка станица 4. маја 1899. године. Године 1919. Нова Сарча припојена је Торонталској жупанији.^[6]

Бројно стање становништва:
Популација кроз историју . ^[7]

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.
Становника	1.232	1.080	1.222	1.1225	1.242	1.465
Срба	?	?	?	?	?	13
Румуна	?	?	?	?	?	44
Немаца	?	?	?	?	?	1.179
Мађара	?	?	?	?	?	208
Осталих	?	?	?	?	?	208

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сутјеска живи 1388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,6 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 609 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	2.635
1953.	2.678
1961.	2.719
1971.	2.421
1981.	2.116
1991.	1.976	1.880
2002.	1.737	1.800
2011.	1.478

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	1.046	60,21%
Румуни	491	28,26%
Мађари	58	3,33%
Југословени	31	1,78%
Роми	24	1,38%
Црногорци	15	0,86%
Хрвати	5	0,28%
Македонци	4	0,23%
Словаци	2	0,11%
Руси	2	0,11%
Русини	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
непознато	5	0,28%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	4	6
80+	19	30
75—79	24	49
70—74	52	75
65—69	55	56
60—64	49	69
55—59	43	44
50—54	54	50
45—49	78	53
40—44	73	65
35—39	66	59
30—34	49	55
25—29	34	44
20—24	44	39
15—19	61	50
10—14	61	54
5—9	59	52
0—4	27	35
Просек :	40,6	43,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	584	607	686	685	713	681	609

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	132	164	110	114	58	20	8	2	1	0	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	705	210	443	34	16	2
Женски	744	138	435	155	12	4
УКУПНО	1.449	348	878	189	28	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	386	197	19	1	55
Женски	287	155	3	0	29
УКУПНО	673	352	22	1	84
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	9	37	15	17
Женски	3	5	31	6	2
УКУПНО	10	14	68	21	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	10	10	5
Женски	2	1	10	14	20
УКУПНО	2	2	20	24	25
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	5	0	0	1
УКУПНО	5	0	0	4

Галерија[уреди | уреди извор]

Нова православна црква Румунска православна црква Место где се до 1960-их налазила католичка црква

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
^ Милекер 2005, стр. 45.
^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
^ Милекер 2005, стр. 46.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[4] Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).

[FOOTNOTEМилекер200545-5] Милекер 2005, стр. 45.

[6] Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :

[FOOTNOTEМилекер200546-7] Милекер 2005, стр. 46.

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]