Таика
Таика (大化) је име прве званичне ере (ненго) по систему старог јапанског рачунања времена. Припада периоду Асука и донета је под владавином цара Котокуа.[1] Таика ера је трајала од августа 645. до фебруара 650. године а наследила ју је Хакучи ера (650—654).[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Прва година Таике била је 645., односно "Таика 1" (大化元年). Име новог раздобља креирано је да би се означило почетак владавине цара Котокуа а када се оно завршило, почело је ново у четвртој години након почетка владавине царице Когјоку.[1]
Ова ера се у Јапану сматра првом „ненго“ ером, чији корени вуку из кинеског система ера „нианхао“[2] али неки учењачи сумњају у легитимност „Таика“ и „Хакучи“ ере сматрајући да је су та имена можда касније додељена у записима „Нихон шоки“ а не оригинално названа од стране цара Котокуа. [3]
Важнији догађаји Таика ере[уреди | уреди извор]
- 645. (Таика 1): Царица Когјоку абдицира у корист њеног брата.[4]
- 645. (Таика 1): Котоку уводи Таика реформу (大化の改新 "Taika no kaishin") и званично дели Јапан на осам провинција стварајући нову хијерархију у власти.[5]
- 645. (Таика 1): Котоку напушта град Асука и сели престоницу за Наниву (део данашње Осаке) где гради палату „Тојосаки-но-Мија“ која постаје нови центар моћи.[6]
- 646. (Таика 2, први дан, првог месеца): Котоку доноси систем новог календара али и разне законе које имају утицаја на целу земљу. Ствара судство, поставља чуваре на главним путевима, ствара први систем поштанских услуга, именује гувернере за сваку покрајину, пописује куће и ствара систем наплаћивања пореза. Доноси правило да на свако хиљадито домаћинство из округа буде послата једна девојка која ће служити у палати али и да сваке године по један званичник из палате оде у провинције и извести о раду гувернера у удаљеним местима. Цар је иницирао и изградњу магацина хране и оружја у случају изненадног рата.[5]
- 649. (Таика 5, седми дан трећег месеца): Умире министар (садаиџин) Абе но Кураши Маро. [7]
- 649. (Таика 5, трећи месец): Сого но Кијоуга, млађи брат министра (удаиџина) Сога Јамада Ишикава Мароа известио је цара да је његов брат умешан у заверу против власти. На основу те информације Котоку шаље војску да казни преступника али Јамада то сазнаје унапред и одлучује да се убије. Након што се касније испоставило да је Јамада био невин, брат Којоуга бива кажњен прогоном у место Токачи (на Хокаиду) који је у то време био ненасељена дивљина.[8]
- 649. (Таика 5, двадесети дан четвртог месеца): Косе но Токо но О оми (593—658) бива именован министриом „саидаџином“ након што је његов претходник умро.[7]
- 649. (Таика 5, четврти месец): Отомо Нагатоко но Мураџи је именован „удаиџином“.[7]
- 649. (Таика 5): Цар одлучује да успостави нови систем владавине назван „хашо хјакан“ који се састоји од 8 министарства и 100 бироа.[9]
- 650. (Таика 6): Почиње Хакучи ера (Таика 6 се обележава и са Хакучи 1). Након што је даимјо провинције Нагато донео на поклон белог фазана који се сматрао добрим знаком, цар Котоку, одушевљен овим раритетом мења име ере у Хакучи (у преводу „бели фазан“).[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Tisingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. pp. 47-49. на сајту Гугл књиге
- ^ а б Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Taika" in Japan Encyclopedia. pp. 924 на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File[мртва веза]
- ^ Bialock, David T. (2007). Eccentric Spaces, Hidden Histories: Narrative, Ritual, and Royal Authority from the Chronicles of Japan to the Tale of the Heike, pp. 56-57 на сајту Гугл књиге; excerpt at pp. 57, "Whether the era name of Taika and Hakuchi are viewed as evidence of an actual precedent set by Kōtoku or as the work of chroniclers belonging to a later reign around the time of Nihon Shoki 's editing, the practice of assigning era names inaugurated a new phase in the consolidation of the court's expanding political power."
- ^ Varley 1980, стр. 44; a distinct act of senso is unrecognized prior to Emperor Tenji; and all sovereigns except Jitō, Yōzei, Go-Toba, and Fushimi have senso and sokui in the same year until the reign of Emperor Go-Murakami.
- ^ а б Titsingh 1834, стр. M1 48
- ^ Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. pp. 266; Osaka City website: Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2009) Osaka, history Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2007)
- ^ а б в Brown & Ishida 1979, стр. 266
- ^ Brown. pp. 266; Titsingh, pp. 49.
- ^ Varley. pp. 133; Titsingh, pp. 49.
- ^ Titsingh 1834, стр. M1 49
Литература[уреди | уреди извор]
- Bialock, David T. (2007). Eccentric Spaces, Hidden Histories: Narrative, Ritual, and Royal Authority from the Chronicles of Japan to the Tale of the Heike. Stanford: Stanford University Press. ISBN 9780804751582. OCLC 237216457.
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Јапански календар - илустрације и додатне информације