Таорска врела

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик природе Таорска врела
Таорска врела
Мјесто Србија
Најближи градВаљево
Управљачко тијелоСрбија

Слапови Таорских врела су споменик природе која се налазе у западном делу Србије, масиву Ваљевских планина, у подножју планине Повлен. Таорска врела избијају у селу Доњи Таор, где се и уливају у реку Скрапеж, притоку Западне Мораве.

Положај[уреди | уреди извор]

Таорска врела се налазе на територији града Ваљева у Доњем Таору, недалеко од пута за Маковиште. У овом природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало само неколико. У подножју кречњачког платоа, на југоисточном крају синклиналне долине, са северне стране оивиченог вертикалном литицом висине 5, ширине при дну 3 м, из пећинског отвора избија врело. На релативно кратком растојању преко наталожених бигрених наслага, створени су бројни слапови и водопади. Врела се уливају у реку Скрапеж, којој је извориште испод планине Повлен.

До врела се може доћи из Ваљева путем који иде преко Лелића и Мравињаца.[1]

Одлике[уреди | уреди извор]

Подручје Таорских врела је препознатљиво по врелској пећини у подножју кречњачког одсека, одакле извире главно врело, и широј изворишној зони са више малих периодских извора.[2] Низводно од главног врела наталожена је највећа акумулација бигра у овом делу Србије. Она је испресецана мноштвом живописних каскада и слапова, са остацима некадашњих воденица, који се завршавају водопадом на ушћу Врелског потока у Скрапеж, висине око 4,5 m.

Заштита[уреди | уреди извор]

Споменик природе „Таорска врела“ налази се у поступку заштите и на његовом подручју је предвиђен режим заштите II степена.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Taorska vrela”. 14. 02. 2015. Архивирано из оригинала 24. 03. 2020. г. Приступљено 20. 05. 2017. 
  2. ^ „Zapadna Srbija: Taorska vrela”. 14. 02. 2017. Приступљено 20. 05. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]