Пређи на садржај

Ташмајдан

С Википедије, слободне енциклопедије
За стадион, погледајте Стадион Ташмајдан. За спортско-рекреативни центар, погледајте СРЦ Ташмајдан.
Ташмајдан
Ташмајдан
Ташмајдан
Положај
Место Београд
Општина Палилула
Држава  Србија
Координате 44° 48′ 33″ С; 20° 28′ 15″ И / 44.8092° С; 20.470767° И / 44.8092; 20.470767
Карактеристике
Тип парка парк
Заштита и посећеност
Старатељ ЈКП „Зеленило Београд“
Година изградње 1954.
Отворен 0-24
Остало
Месна заједница Ташмајдан у урбаном делу Београда у општини Палилула

Парк Ташмајдан налази се између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра на простору на коме се некада налазио каменолом, а потом у 19. веку Ташмајданско гробље.

Име

[уреди | уреди извор]

Назив парка „Ташмајдан“ је настао од турског назива за каменолом (тур. taş, камен и meydan, место где се вади камен, рудник). По једном старом сведочењу „може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања... озидана овим овде вађеним каменом“. У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике.

Овде се налази Природни споменик Миоценски спруд Ташмајдан.

Положај

[уреди | уреди извор]

Ташмајдан почиње 600 m југоисточно од Теразија и покрива југозападни део општине Палилула. Парк се граничи са општином Врачар на југу и општином Стари Град на западу. У ужем смислу, Ташмајдан заузима површину ограничену Таковском улицом на северозападу, Улицом Илије Гарашанина на североистоку, Београдском улицом на југозападу и Булеваром краља Александра. Највећу површину заузима сам парк, док су северни и западни делови урбанизовани. У ширем смислу Ташмајдан обухвата површину која се на северу протеже до потеза између улица Илије Гарашанина и 27. марта, а на истоку до подручја између Београдске и Карнегијеве улице.

Историја

[уреди | уреди извор]

По Цвијићевом мишљењу, Панонско море (језеро) повлачило се у више фаза, а најмлађа је била Београдска. У време Булбулдерског стадијума те фазе, већи део београдског терена је био изнад воде, тј. залива̑ којима се језеро увлачило у долине будућих потока, међу њима и Булбулдерског − Ташмајдан је био на обали тог залива.[1]

На подручју Ташмајдана је вађење камена забележено још од римских времена. Многи каменови уграђени у водоводе, зграде и храмове римских грађевина Сингидунума потичу са Ташмајдана. Постоје сачувани саркофази и надгробни споменици из римских времена који потичу од камена са овог каменолома.[2] Приликом копања темеља за зграду Прве женске гимназије (каснија Пета гимназија) 1936, пронађени су остаци из разних периода, као и један капител стуба.[3] Три римска гроба су пронађена 1956. испред Цркве Светог Марка,[4] гробнице од опеке, поред још три сличне.[5] Ово није једини рудник камена од кога се зидао Београд, али је свакако најважнији. Сем камена овде се вадила и шалитра коју су Турци користили за израду барута. Римски пут је могуће пролазио између дан. Булевара краља Александра и каменолома.[6]

Неки историчари тврде да се управо овде налазило место где су Турци 1594. године спалили мошти Светог Саве. Старији извори тврде да је то било на Малом Врачару, односно да је то управо потес између Батал џамије и Ташмајдана.

За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор.

Гробље

[уреди | уреди извор]
  • "Београд виђен с Ташмајдана" 1856
    "Београд виђен с Ташмајдана" 1856
  • "Сахрана Ђуре Даничића" 1882
    "Сахрана Ђуре Даничића" 1882
  • Стара Црква св. Марка
    Стара Црква св. Марка
  • Зграда Сеизмолошког завода
    Зграда Сеизмолошког завода

После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић, подижући српску варош у Савамали, наредио је око 1826. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан, у село Палилулу недалеко од Београдске вароши. Одлучено је да се гробље премести на подручје између Батал џамије и Чупине хумке - могући фактор је било и веровање да је на хумци спаљен Свети Сава.[7]

Ташмајданско гробље је било главно до отварања Новог 1886, а спорадичне сахране су трајале до почетка 20. века у породичним гробницама. Надгробни споменици су још стајали 1920-тих.

На Ташмајдану је 30. новембра (12. децембра) 1830. прочитан султанов хатишериф о унутрашњој независности Србије (→ место читања).

На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године).

Једна од чесама Булбулдерског водовода у 19. била је и „Чесма у Битољској улици”, у близини данашњег покривеног базена (бивше ватрогасне централе).[8]

Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас.

Пре Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Почетком 1920-тих се размишљало да се овде изгради централна железничка станица.[9]

У време уклањања гробља 1927, планирано је да се уреди парк око (старе) цркве Светог Марка, да се поруши „онај комплекс страћара и телалница између Гробља, Батал џамије и Краљ Александрове улице”, како би се на углу према новом парламенту подигао Општински дом, а поред њега зграде за министарства и надлештва. Пошто је терен био у својини цркве, она је намеравала да преко пута парламента подигне нову цркву а около разне црквене институције. Општина је нудила да се црква подигне мало јужније од старе, „под самим малим пропланком Сеизмолошке станице” у средини парка.[10] С друге стране се најављује да ће нови парк бити највећи и централни у Београду, између Таковске, Битољске, Александрове улице и Тркалишта, уређен по узору на бечки Штат-парк.[11] Већ 1928. одлучено је да ће се Главна пошта градити у Таковској.[12]

На Ташмајдану и око њега граде се Руска црква (1924), Главна пошта (1934), нова црква св. Марка (1931—1940), Пета београдска гимназија (1938), Зграда Правног факултета је завршена 1940.

На углу краља Александра и Хартвигове/Београдске налазила се кафана "Гргеч", пре рата је планирано да се на том месту подигне Палата правде.[13] У јулу 1935. освећена је нова пожарна централа на углу Хартвигове и Битољске/Илије Гарашанина.[14][15] Крајем 1930-их постојао је и план да се на Ташмајдану направе палате градског поглаварства, академије наука и Државне хипотекарне банке.[16][17] Стамбена зграда у Булевару краља Александра 17, испред цркве светог Марка, подигнута је 1937,[18] касније је ту била пословница Јата, одн. данас Ер Србија. На лето 1940. срушене су нехигијенске зграде поред "Мадере", "нека врста Јатаган-мале", где су продавана половна одела и друге ствари.[19]

На картама из 1946. и 1949. види се улица Димитрија Радовића, у продужетку Светозара Марковића, од Булевара до ивице мајдана. Првобитно Нова улица бр. 68, име је добила крајем фебруара 1934.[20] Улица је тек била у фази регулисања, у 1937. се резервишу места за јавне грађевине, према Булевару за зграду Државне хипотекарне банке а са друге стране за Академију наука.[21] На карти из 1949. уцртана је и Пулска улица, паралелно, и ближе, Булевару Црвене Армије (Краља Александра).[22]

Београдски тенис клуб је имао простор у Битољској 26, приближно на месту каснијег отвореног базена,[17] а такође и клизалиште − терене су први пут полили водом 1936, чиме је настала ледена плоча; сезона је могла потрајати 25 дана, тада је почео и да се игра хокеј.[23] Прва утакмица Српског савеза у хокеју на леду, Боб - Бтк, играна је 28. децембра 1940.[24] Клизалиште је зависило од временских прилика, због којих су пропала гостовања неких тада славних имена, тако да се почетком 1941. истиче потреба да Београд има вештачко клизалиште и зимско-спортски стадион а такође и пливачки басен. Тенис клуб је у то време требао да се сели са Ташмајдана, јер је општина планирала да ту подигне болницу.[25]

Ратови

[уреди | уреди извор]

Пећине су служиле као заклон од бомбардовања, први пут 1867. године када су Турци бомбардовали варош, потом од аустроугарске артиљерије током Првог светског рата, да би током Другог светског рата у пећинама склониште тражили грађани од шестопарилског бомбардовања да би потом била опремљена као команда за југоисток Вермахта под командом генерала Александра фон Лера. У међувремену, велика пећина је могла послужити и за концерте, нпр. у јуну 1923. ту су наступали опера и балет.[26]

Већ 16. априла 1941, Јеврејима се наређује да се за три дана јаве градској полицији у згради Пожарне команде, под претњом стрељања.[27]

Испод паркића између „Јата” и цркве светог Марка, налази се гробница Немаца стрељаних у време ослобођења Београда 1944.[18]

После Другог светског рата

[уреди | уреди извор]
  • Окретница на Ташмајдану (фото 2014)
    Окретница на Ташмајдану (фото 2014)
  • Ташмајдански стадион, зграде телевизије и Пете гимназије (фото 2019)
    Ташмајдански стадион, зграде телевизије и Пете гимназије (фото 2019)
  • Отворени базен и зграда затвореног (фото 2009)
    Отворени базен и зграда затвореног (фото 2009)
  • Затворени базен (фото 2022)
    Затворени базен (фото 2022)

Као и пре рата, размишљало се о градњи јавних здања: планирало се да овде настане музејска четврт, са пет музејских зграда.[28] Окретница трамваја се овде налази од 1949. У мају 1950. су почели радови на уређењу парка.[29] Парк је прошириван и 1952, када су рушене зграде у Булевару Револуције од 47 до 53[30] (и најављено за бројеве 55 - 65[31]). Радне акције су радиле и 1953.[32]

Биоскоп „Ташмајдан” је радио у сали зграде Ватрогасне команде (Бориса Кидрича/Београдска 71), теже је оштећен у пожару 1. јануара 1956.[33] Радио је до краја јуна 1963, иза тога је почела адаптација зграде Пожарне команде за покривени базен.

Мало позориште, касније названо по Душку Радовићу, игра у Абердаровој 1 од 6. јуна 1968.

Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду је 2021. проглашен за непокретно културно добро Србије.

Стадион

У простору каменолома је уређен стадион, од 1952[34][35] до 1954. године − првенствено за вештачко клизалиште, а такође и за друге спортове, а одржавали су се и концерти, представе, приредбе. У јуну 1954, на полузавршеном стадиону, одржано је Европско првенство у кошарци за жене.[36] У јануару 1957. је основан клизачко-хокејашки клуб „Ташмајдан”, трећи у граду,[37] крајем године кошаркашки, а од раније је постојао и рукометни, па је „Ташмајдан” тако постао спортско друштво[38] (хокејаши су у новембру 1959. прешли у ОСД Београд и постали ОХК Београд). Стадион је 1. октобра 1958. постао комунална установа (тј. установа са самосталним финансирањем[39]) − СРЦ Ташмајдан; постојало је мишљење да није довољно искоришћен, завршетак градње је најављиван за следећу годину,[40][41] али дошло је до застоја, оно што је урађено, оштећено је.[42][43] Ипак, половином 1959. се извештава да се комунални радови приводе крају: ул. Георги Димитрова (Илије Гарашанина) једна је од првих у граду са флуоресцентним осветљењем, ради се на три декоративна басена на улазу у стадион, на тераси изнад стадиона се припрема посластичарница и ресторан освежавајућих пића; најављује се биоскопско платно од 20 метара.[44][45] У 1970. се размишља о постављању куполе на стадиону.[46] Такође је и 1990. презентован пројект за преуређење у дворану.[47]

Од атрактивнијих догађаја на стадиону може се поменути гостовање Харлем глоубтротерса у јулу 1956,[48] гостовање Кинеског циркуса месец дана касније, клизачка ревија „Париз на леду” 1959, гостовање олимпијске кошаркашке репрезентације САД у јуну 1968,[49] Шпанска корида 1971.[50] и „аутобол” 1978.

Стадион површине 8.500 квм је реновиран 2016. године, тако да сада може да прими 10.500 посетилаца.[51]

Базени

Пошто је ледара испуштала велике количине воде, појавила се идеја да се ту направи базен, који је граду недостајао (ватерполисти су се за Олимпијаду у Мелбурну припремали у Будимпешти и Букурешту).[52] Идејни пројекат отвореног и покривеног пливалишта је у ствари настао још 1954, пројектант је био, као и за стадион, инж. Мика Јанковић.[53] Отворени базен димензија 50 х 22 м отворен је у јуну 1961. године.

Радови на зимском базену су почели 1963, у јануару 1964. је одлучено да ће за базен бити кориштена средства од Спортске прогнозе и Лотоа.[54] Градња се одужила јер није било довољно средстава.[55] Зимски базен је коначно отворен 13. децембра 1968,[56] за ватерполо утакмицу европског првенства Партизан - Ференцварош. За грађане је отворен у фебруару 1969.[57] Завршен је у априлу 1970, када је предузеће „Јасмин” отворило одељења „куће лепоте” – за хидротерапију, финску сауну, велику дворану за рекреацију и мањи базен.[58] У акцији „Научимо да пливамо”, близу 100.000 људи је научило да плива 1971-76.[59]

Отворени базен је први пут распродат 23. јуна 1965: једини модеран базен у граду, на врућини од 30 степени а пливање у Сави и Дунаву је било забрањено.[60][61]

Прво Светско првенство у воденим спортовима одржано је овде 1973, као и први Светски куп у ватерполу 1979.

Мали Ташмајдан

Хотел Метропол је отворен почетком 1958. Мали Ташмајдан је уређиван 1959: подигнут је зид иза Правног факултета, урађене су стазе, басен са песком за децу је замењиван басеном са мозаиком и водом.[43][62]

Зграда Телевизије

Након што је на лето 1966. у ранијој згради Авала филма у Абердаровој отворен центар Телевизије Београд, ТВ торањ је грађен поред зграде 1966/67.[63]

Водовод

Водоводни тунел од ул. Франше Депереа до Ташмајдана грађен је 1962-63,[64] била је то трећа етапа правца који је доводио воду из рени бунара у Макишу и на Ади Циганлији, до изнад стадиона. Ташмајдански водоводни тунел је пробијен 1. августа 1963, 30 метара испод амбасаде СССР на Славији, почетак рада се очекивао следеће године.[65] Црпна станица „Ташмајдан” је у градњи половином 1964, предвиђено је да буде спојена са резервоаром „Пионир”, на Северном булевару код Војне болнице, који је управо почео да се гради[66][67] Овај тунелски систем је завршен 1966.[68] (први пут на лето 1967. и у високим деловима града има довољно воде[69]). О градњи црпне станице Ташмајдан и цевоводу према Пиониру се јавља и 1993.[70] Реконструкцијом су 1994. поред вертикалног шахта од 38 метара урађени и хоризонтални тунели за везу са тунелским доводом Филтерског постројења Баново брдо; предвиђено је да се проток повећа са 1.200 на 1.800 л/с.[71] Нова црпна станица је коначно прикључена 2 - 3. јула 1996.[72]

Споменици

[уреди | уреди извор]

Неколико споменика је постављено 1989, пред Самит несврстаних, као поклон разних општина и крајева.[73][74]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Београдске општинске новине 1931-05-15, стр. 48-9 (684-5)
  2. ^ Београд испод Београда, Зоран Љ. Николић, Видоје Д. Голубовић, Лагуна, 2013, Београд
  3. ^ Време 1936-10-25, стр. 5 (фото пећине и капитела)
  4. ^ „На Ташмајдану откривена три римска гроба”, Борба 1956-04-10, стр. 6
  5. ^ „Поводом налаза римских гробова на Ташмајдану”, Борба 1956-04-14, стр. 5
  6. ^ "Политика", 29. авг. 1935, стр. 8
  7. ^ Београдске општинске новине 1931-05-15, стр. 43-4 (679-80)
  8. ^ Београдске општинске новине 1937-11-01, стр. 26 (726)
  9. ^ "Политика", 29. март 1921
  10. ^ „За неколико дана Старо Гробље биће потпуно збрисано са лица земље”, Време 1927-06-16, стр. 7
  11. ^ „Подизање паркова у Београду”, Време 1927-11-14, стр. 6
  12. ^ „Грађење палате Главне Поште и Поштанске Штедионице”, Време 1928-05-19, стр. 7 (цртеж Коруновићевог пројекта)
  13. ^ "Политика", 7. дец. 1937
  14. ^ "Политика", 15. јул 1935
  15. ^ "Политика", 21. феб. 1936
  16. ^ "Политика", 30. јан. 1938
  17. ^ а б „Овако би требало да буде...”, Време 1937-09-10, стр. 5 (цртеж плана)
  18. ^ а б „СПЦ инвеститор објекта код Храма Светог Марка на Ташмајдану: 'Црква ће да гради, станари без права одлучивања'”, danas.rs 29.07.2026.
  19. ^ "Политика", 30. јул 1940
  20. ^ Београдске општинске новине 1934-03-08, стр. 3 (87)
  21. ^ Београдске општинске новине 1937-05-12, стр. 14 (218)
  22. ^ План Београда, Тушар, Фрањо М., 1949 digitalna.nb.rs
  23. ^ „Ташмајдан у срцу”, Борба 1986-02-25, стр. 9
  24. ^ Време 1940-12-28, стр. 6
  25. ^ Београдске општинске новине 1941-02-01, стр. 14-17 (64-7)
  26. ^ "Политика", 22. јун 1923, стр. 6
  27. ^ Tajni slojevi ispod fasade SRC “Tašmajdan” – Požarna komanda, nacistički zatvor, trošni bioskop…. kaldrma.rs 11/05/2022
  28. ^ „Перспективе музејске четврти”, лист 20. октобар, 25. мај 1948, стр. 5
  29. ^ „У току су обимни радови на изградњи парка на Ташмајдану”, лист 20. октобар, 22. јул 1950, стр. 2
  30. ^ „Београдске слике”, 14. мај 1952, стр. 5
  31. ^ „Неспојиво с дужношћу”, Борба, 30. јун 1952, стр. 5
  32. ^ Борба, 2. јул 1953, стр. 5
  33. ^ „Пожар теже оштетио биоскоп 'Ташмајдан'”, Борба 1956-01-04, стр. 6
  34. ^ „На Ташмајдану се подиже вештачко клизалиште”, Борба, 12. окт. 1952, стр. 7
  35. ^ „Ташмајдан Некад и сад”, Борба 1959-12-08, стр. 5 (две фотографије)
  36. ^ „ТАШ свих генерација”, Борба 1984-12-18, стр. 9
  37. ^ „'Ташмајдан' - нови хокејашки клуб”, Борба 1957-01-21, стр. 5
  38. ^ „Ново спортско друштво у Београду”, Борба 1957-12-13, стр. 8
  39. ^ „Ташмајдан је спреман”, Борба 1958-11-14, стр. 9
  40. ^ „Два ресторана и 'сауна'”, Борба 1958-10-08, стр. 6 (фото)
  41. ^ „Два басена крај 'Белог стадиона'”, Борба 1958-12-23, стр. 7
  42. ^ „SOS са Карабурме и Ташмајдана”, Борба 1959-04-25, стр. 9
  43. ^ а б „Уређују се београдски паркови”, Борба 1959-05-26, стр. 6
  44. ^ „Биоскоп за шест хиљада гледалаца”, Борба 1959-06-20, стр. 9
  45. ^ „Нови кафе-ресторан, бар и летња башта на Ташмајдану”, Борба 1959-08-22, стр. 6
  46. ^ „Ташмајдан под кровом”, Борба 1970-05-27, стр. 7
  47. ^ „Стадион нова дворана?”, Борба 1990-03-24, стр. 17
  48. ^ „'Харлем' извео кошаркашки и артистички програм у Београду”, Борба 1956-07-22, стр. 8
  49. ^ „Представа по нашим жељама”, Борба 1968-06-19, стр. 8 (фото)
  50. ^ Београдске приче: На Ташу се орило „оле!“ („Вечерње новости“, 26. новембар 2015)
  51. ^ Tašmajdan otvoren posle pet godina radova Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. април 2016), Н1, 23. април 2016.
  52. ^ „Неискоришћено богатство”, Борба 1956-10-20, стр. 8
  53. ^ „Београд добија два нова басена?”, Борба 1957-12-27, стр. 7 (цртеж пројекта)
  54. ^ „Средства за зимски базен”, Борба 1964-01-25, стр. 9
  55. ^ „Атак на стандард грађана”, Борба 1967-01-21, стр. 9 (кроки комплекса)
  56. ^ Отворен зимски базен у Београду”, Борба 1968-12-14, стр. 24 (фото)
  57. ^ „Сваког дана хиљаду купача”, Борба 1969-03-01, стр. 18 (фото)
  58. ^ „Сауна на Ташмајдану”, Борба 1970-04-19, стр. 7 (фото)
  59. ^ „За пет година 100.000 пливача”, Борба 1976-11-10, стр. 12
  60. ^ „Ташмајдан распродат”, Борба 1965-06-24, стр. 9 (фото)
  61. ^ „Београд у једном базену!”, Борба 1965-07-02, стр. 11 (фото)
  62. ^ „Купање у фонтани”, Борба 1964-07-10, стр. 8 (фото)
  63. ^ "Борба", 5. јан. 1967, стр. 6
  64. ^ „Звездара и Врачар имаће довољно воде”, Борба 1963-01-26, стр. 8
  65. ^ „Свечаност тридесет метара под Београдом”, Борба 1963-08-02, стр. 7
  66. ^ „Довољно воде и за Звездару”, Борба 1964-06-18, стр. 8
  67. ^ „'Тунелоградња' заградила тротоар”, Борба 1964-07-18, стр. 8 (фото)
  68. ^ „Крвни судови велеграда”, Борба 1977-10-20, стр. 13
  69. ^ „Први пут довољно воде”, Борба 1967-07-26, стр. 5
  70. ^ „Нове црпне станице”, Борба 1993-03-04, стр. 23
  71. ^ „Крај радова пре рока”, Борба 1994-08-19, стр. 28
  72. ^ „Несташица за више воде”, Борба 1996-07-02, стр. 21
  73. ^ „Поклони - вредни споменици”, Борба 1989-08-24, стр. 10
  74. ^ а б в г д nesvrstani.rs
  75. ^ „Београду на дар”, Борба, 1989-08-25, стр. 1 (фото)
  76. ^ Neobičan spomenik na Tašmajdanu slavi trudnice, ali autor otkriva i jednu POSEBNU NAMENU. blic.rs 29. septembar 2019.
  77. ^ SKULPTURA VEPAR. beotura.rs јун 4, 2026
  78. ^ Откривен спомених бугарским револуционарима на Ташмајдану. beograd.rs 18.12.2007.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ташмајдан на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ташмајдан&oldid=31613465”