Теорема суперпозиције

С Википедије, слободне енциклопедије

Теорема суперпозиције је метода за решавања кола. По овој теореми су напон или струја у било којој грани билатералног линеарног кола са више извора напона једнаки алгебарском збиру одговора узрокованих сваким независним извором кад сам делује, при чему су сви други независни извори замењени њиховом унутрашњом импедансом.

Она се примењује тако што се искључе сви Електрични генератори осим једног, и рачуна се струја коју производи тај генератор. На месту струјног генератора прекида се коло, а на месту напонског генератора долази до кратког споја. Струја се добија сабирањем струја од свих генератора.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Electronic Devices and Circuit Theory (9th ed.) by Boylestad and Nashelsky
  • Basic Circuit Theory by C. A. Desoer and E. H. Kuh

Спољашње везе[уреди | уреди извор]