Тисифона

С Википедије, слободне енциклопедије

Тисифона (грч. Τισιφόνη) је у грчкој митологији било име више личности.

Еринија[уреди | уреди извор]

Једна од еринија, чије се име тумачи као „глас освете“ и која је, према веровању прогањала убице.[1] За њу се приповедало да је обучена у крваве хаљине и да стражари на уласку у Тартар, где има улогу казне. Она је одговорна за Атамантово и Инонино лудило, када је Атамант видео свог најстаријег сина Леарха као јелена и ловио га.[2] Наиме, Хера је побеснела јер су супружници Атамант и Инона одгајили малог Диониса и наредила је еринијама да их казне. Тисифона је зграбила буктињу натопљену крвљу и дојурила пред Атамантов дворац. Цела палата је задрхтала, а Сунце се склонило иза хоризонта. Због тога су се њих двоје препали и покушали да побегну, али их је зауставио застрашујући Тисифонин изглед, којој су са главе и рамена палацале змије. Она је отргла две из своје косе и бацила на њих. Оне их својим отровом нису убиле, али су затровале њихов дух и помутиле им разум.[3]

Према једном предању, Тисифона се заљубила у Китерона. Међутим, он је одбио њену љубав и она је у гневу, отргла једну змију са своје косе и бацила је на њега. Змија, која је била отровница га је ујела и он је умро. Од тада, планина Астерион је променила назив у Китерон.[3]

Друге личности[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ ancienthistory.about.com: Tisiphone Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2009); N.S. Gill
  2. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: ERINYES; Fearful trinity
  3. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; -{Thoosa to Zorus