Тихомир Влашкалић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тихомир Влашкалић
Тихомир Влашкалић
Лични подаци
Датум рођења(1923-01-01)1. јануар 1923.
Место рођењаКула, Краљевина СХС
Датум смртидецембар 1993.(1993-12-00) (70 год.)
председник Централног комитета СК Србије
26. октобар 1972 — маја 1982.
ПретходникМарко Никезић
НаследникДушан Чкребић

Тихомир Влашкалић (19231993) био је југословенски и српски економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Тихомир Влашкалић рођен је 1. јануара 1923. године у Кули. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1945. године.

Учесник Народноослободилачке борбе био је од 1944. године. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1949, а на којем је асистент од 1950. године. Докторску дисертацију „Аграрна реформа у СФРЈ 1945. године“ одбранио је 1957. године, након чега је изабран за доцента. За ванредног професора изабран је 1962, а за редовног професора 1968. године. Боравио је на специјализацији у Уједињеном Краљевству 1959. и у Економској комисији Уједињених нација за Европу у Женеви 1960. и 1961. године.

Био је посланик Скупштине СР Србије, секретар Савеза економиста Југославије, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије, Централног комитета СКЈ и члан Извршног већа Скупштине СР Србије 1967. и 1969. године. Од 26. октобра 1972. до маја 1982. године био је председник Централног комитета СК Србије.

За радове из области социјалистичке робне производње и привредног система Југославије награђен је, са групом аутора, републичком наградом за научни рад СР Хрватске „Божидар Аџија1966. године.

Умро је у децембру 1993. године.

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • „Економски положај робних произвођача у нашем привредном систему и облик деловања закона вредности“, 1964.
  • „Производни процес у социјалистичком предузећу као робном произвођачу, прилог историјској анализи“, 1966.
  • „Елементи система расподеле у самоуправном систему привређивања“, 1968. итд.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]