Тмол

С Википедије, слободне енциклопедије

Тмол (грч. Τμῶλος) је у грчкој митологији био је бог планине Тмол, ожењен Омфалом или Плутом.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Био је бог планине у Лидији у Анатолији и вероватно, попут осталих богова планина, Гејин син.[2] Замишљали су га овенчаног храстовим лишћем.[3] Према Аполодору и ОвидијевимМетаморфозама“, Тмол је препустио владавину својој супрузи Омфали, када је њен отац, краљ, умро. Он је био судија на музичком такмичењу између Пана (или Марсије) и бога Аполона.[4] Тмол је пресудио у корист Аполона, али је брзоплети краљ Мида изјавио како је пресуда неправедна, те су му израсле магареће уши.[5] Неки извори наводе да је његов син био Тантал.[1] Према неким изворима, бог планине и Омфалин супруг нису били иста личност.[5] Наиме, Омфала је наследила престо од свог несрећног мужа, који је био син Ареја и Теогоне. Тмол је ловио по гори Карманорији, где је угледао девицу Архипу, Артемидину пратиљу. Он се заљубио у њу и почео је да је прогони, али је она утекла у храм своје богиње. Он ју је тамо стигао и силовао, те тако оскрнавио ово свето место. Девојка се зато обесила, али и призвала Артемиду која ју је чула и гневна, послала дивљег бика на Тмола. Бик је јурнуо на њега, те га одбацио роговима на копље и оштро камење, где је Тмол умро у мукама. Његов син, Теоклимен, сахранио га је на месту где га је и нашао, те планину назвао по њему. На обронцима планине је постојао и истоимени град, који је срушен у земљотресу у току владавине Тиберија.[3]

Друге личности[уреди | уреди извор]

Тмол је био и Протејев син кога је убио Херакле.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Greek Myth Index: Tmolus Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2010), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ theoi.com: Tmolos, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Dictionary; -{Thoosa to Zorus
  5. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.