Толна
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Толна мађ. Tolna | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Толна (жупанија) |
| Срез | Сексард |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 10.997 |
| — густина | 154,71 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 25′ 25″ С; 18° 47′ 25″ И / 46.42363° С; 18.79025° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 71,08 km2 |
  Толна Толна на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7130 |
| Позивни број | 74 |
| Веб-сајт | |
| tolna.hu | |
Толна (мађ. Tolna, нем. Tolnau) град је у Мађарској. Толна је један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније Толна.
Толна је имала 11.637 становника према подацима из 2009. године.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Толна се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 140 km јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава. Надморска висина града је око 100 m.
Историја[уреди | уреди извор]
Велики пожар десио се у месту у лето 1844. године. Изгорело је 160 кућа, двор и 3000 центи дувана.[1]
У Толни је пре 1848. године постојала Школа за припремање дечијих хранитеља и хранитељки. Одатле је кренуо покрет оснивања дечијих хранилишта по целој Угарској. То су била у ствари прва забавишта "оводе" или "кишдедово", за чување мале деце.[2]
Срби у Толни[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Српски деспот Ђурађ Бранковић је у 15. веку за Београд у замену добио много угарских поседа, међу којим у Толну.[3] У првој половини 16. века када је пао Срем у турске руке, Срби су се померили на север и стигли у Толну и околину.[4]
Купац Видаковићеве књиге био је 1823. године трговац Георг Чандрић из Толне.[5] Роман преведен са мађарског језика на српски прибавио је 1846. године тамошњи грађанин, адвокат Павел Ђорђевић.[6]
Медина и Толна су били у заједничкој парохији. Ту је пописано 1847. године 332 православне душе, а две деценије потом - 290 Срба православаца. По Витковићевом извештају из 1867. године у самом месту Толни беше само три Српкиње православне.[7]
Године 1905. Толна је парохијска филијала црквене општине у Медини. Ту живи 8510 становника у 1312 кућа. Срба је врло мало; њих 132 душе са 18 кућа.[8]
Становништво[уреди | уреди извор]
По процени из 2017. у граду је живело 10.997 становника.
| 1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
|---|---|---|---|
| 12.082 | 12.112 | 11.126 | 10.997 |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
- ^ "Даница", Нови Сад 1867. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
- ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Јелисијуму или Светозар и Драгиња...", трећи део, Будим 1823. године
- ^ Никола Јожика: "Лакомислени", роман, Суботица 1846. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Насељена места Толна жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
