Томанија Обреновић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Томанија Обреновић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1796. |
| Место рођења | Јаребице, Османско царство |
| Датум смрти | 13. јун 1881. (84/85 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
| Породица | |
| Супружник | Јеврем Обреновић |
| Потомство | Милош Обреновић |
| Родитељи | Анта Богићевић |
Томанија Обреновић (1796 — 1881) је била ћерка војводе Кнежине јадaрске (Јадар) Анте Богићевића. Удала се за Јеврема Обреновића (1816). Имали су осам ћерки и једног сина.
Биографија[уреди | уреди извор]
Томанија Богићевић била је ћерка војводе јадарске кнежине Анте Богићевића, који је имао синове војводу Богосава Боју Богићевића и потпуковника Милоша Богићевића, и кћерку Томанију. Томанија Богићевић је била удата за господара Јеврема Обреновића, брата књаза Милоша. Њихов син Милош је отац кнеза и краља Милана.[1]
Пошто је живела дуго после мужевљеве смрти, народ ју је памтио као стрину кнеза Михаила и бабу кнеза Милана. Јевремове и Томанијине куће у Шапцу и Београду биле су модерно намештене за оно време. Томанија је постала позната по организовању посела у својој кући у Београду. Њени гости су били конзули страних држава са својим супругама и београдска елита. У Београду су тек почели да се организују балови, али у њиховој кући није било услова за њихово одржавање. Кућа Томаније Обреновић се налазила на Теразијама на углу са данашњом Нушићевом улицом. Јеврем и Томанија као и њихова деца сахрањени су у манастиру Раковица који су материјално доста помагали за живота.[2]
Јеврем и Томанија Обреновић су имали деветоро деце од којих су троје умрли у раном детињству, осталих шесторо су[3]:
- Јелена-Јелка (1818-?), удата 1834. за Константина Хадију.
- Симеона-Симка (1818—1838), удата 1834. за Јанаћа Германа.
- Анка (1821—1868), удата 1842. за Александра Константиновића.
- Катарина (1826—1848)
- Стана (1828—1842)
- Милош (1829—1861), отац краља Милана.
Заједно са унуком Катарином је преживела атентат на кнеза Михаила Обреновића 1868. године у коме је осим кнеза погинула и њена ћерка Анка.
Породица[уреди | уреди извор]
Родитељи[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Анта Богићевић |  |
око 1758. | 1813. |
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Јеврем Обреновић |  |
18. март 1790. | 20. септембар 1856. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Јелена Обреновић | 6. мај 1818. | 188.. | Константин Хадија | |
| Симка Обреновић | 6. мај 1818. | 1837. | Јанаћ Герман | |
| Анка Обреновић |  |
1. април 1821. | 10. јун 1868. | Александар Константиновић |
| Јекатерина Обреновић | 9. јул 1826. | 6. август 1848. | умрла у младости | |
| Стана Обреновић | 24. март 1828. | септембар 1842. | умрла у младости | |
| Милош Обреновић |  |
25. новембар 1829. | 20. новембар 1861. | Елена Марија Катарџи |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милорад Зебић: Моје родно место, детињство и ђаковање - сећања, Лозница 1996. године, pp. 113.
- ^ „Манастир Раковица - Православље - НОVIНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ”. pravoslavlje.spc.rs. Архивирано из оригинала 20. 05. 2009. г.
- ^ „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz.
