Торе Андре Фло
| Торе Андре Фло | |||
|---|---|---|---|
 Фло 2018. | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 15. јун 1973. | ||
| Место рођења | Струн, Норвешка | ||
| Висина | 1,93 m | ||
| Позиција | Нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1993—1994 1995 1996—1997 1997—2000 2000—2002 2002—2003 2003—2005 2005—2006 2007—2008 2008—2009 2011—2012 |
Согндал Тромсе Бран Челси Ренџерс Сандерланд Сијена Валаренга Лидс јунајтед Милтон Кинс Донс Согндал |
44 26 40 112 53 29 63 24 23 13 22 |
(21) (18) (28) (34) (29) (4) (13) (4) (4) (0) (2) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1995—2004 |
 Норвешка | 76 | (23) |
Торе Андре Фло (норв. Tore André Flo; 15. јун 1973, Струн) је бивши норвешки фудбалер, који је играо на позицији нападача. Тренутно је у стручном штабу Челсија.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Фло је почео своју каријеру у аматерском клубу Струн, да би 1993. године прешао у Согндал, где је играо са својом браћом Јоштајном и Јарлеом. Када је Согндал испао из Премијер лиге Норвешке 1994, Фло је прешао у Тромсе. У Тромсеу је Фло играо успешно, па је на 26 утакмица постигао 18 голова у сезони 1995, што га је довело до наступа за национални тим Норвешке. Године 1996. Фло се преселио у Берген и тамо наступао за Бран. Наставио је да игра добро, па је током боравка у Брану постигао 28 голова.
Лета 1997. Фло је прешао у Челси. У дебитантској сезони у Челсију, Фло је постигао 15 голова, укључујући и хет трик у победи над Тотенхемом од 6:1 на Вајт Харт Лејну, као и два гола против Кристал Паласа у победи од 6:2. Фло је учествовао у веома успешној сезони за Челси, па је са Челсијем освојио 4. место у Премијер лиги, Лига куп и Куп победника купова. У четвртфиналу Купа победника купова Фло је против Бетиса у Севиљи постигао 2 гола. Следеће сезоне, Фло је постигао 10 лигашких голова на 30 утакмица, али је био у ротацији са Пјерлуиђијем Казирагијем од стране тренера Ђанлуке Вијалија. Челси је на крају сезоне завршио на 3. месту Премије лиге, па је тако остварио пласман у квалификације за Лигу шампиона. У Лиги шампиона Фло је постигао 8 голова, па је тако помогао Челсију да дође до четвртфинала. У четвртфиналу Челси је изгубио од Барселоне, иако је Фло постигао укупно 3 гола на обе утакмице са Барселоном. Пред почетак сезоне 2000/01. Челси доводи нападаче Џими Флојда Хаселбајнка и Ејдура Гуђонсена, па због тога је Фло све чешће замена.
Новембра 2000. Фло је продат Ренџерсу за 12 милиона фунти.[1] Од Флоа се доста очекивало. Постигао је гол на дебитантској утакмици, у победи над великим ривалом Селтиком од 5:1. У другој сезони је са Ренџерсом освојио Куп Шкотске и Лига куп Шкотске. У финалу Лига купа је постигао гол против Ер јунајтеда. У Ренџерсу је укупно постигао 22 гола на 42 утакмице. Следеће сезоне Фло прелази у Сандерланд, где опет постиже гол на дебитантској утакмици, у ремију 1:1 против Манчестер јунајтеда. Фло је за Сандерланд на 33 утакмице постигао 6 голова (од чега 4 у Премијер лиги). Завршио је само 11 утакмица од 23 колико је почео. Сандерланд је на крају сезоне испао у Чемпионшип.
Године 2003. Фло је окушао срећу у Италији, у Сијени. Сијена је тада ушла у Серију А, а Фло је у сезони 2003/04. постигао 8 голова у Серији А, па је тако помогао Сијени да опстане у лиги. Следећа сезона је била мање успешна, с тим што је опет Фло помогао Сијени да опстане у лиги. После Сијене, Фло се враћа назад у Норвешку, и потписује за Валаренгу. У Валаренги су га омеле бројне повреде, па због тога није ни остварио озбиљнији резултат.
У јануару 2007, бивши Флоов саиграч Денис Вајс враћа Флоа у Енглеску, и као тренер Лидс јунајтеда доводи га у исти клуб. У сезони 2006/07. је одиграо само једну утакмицу против Вест Бромвич албиона, на којем је и постигао гол, а остатак је пропустио због повреда. Следеће сезоне је постигао свега 3 гола. У марту 2008. је најавио своје повлачење из фудбала. У новембру исте године се враћа из пензије и потписује за енглески Милтон Кинс Донс, и тамо остаје до маја 2009. Године 2011. се по други пут враћа из пензије и враћа се у Согндал, који се пласирао у Премијер лигу Норвешке. У Согндалу остаје једну сезону.
Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]
Фло је за репрезентацију Норвешке дебитовао у пријатељској утакмици 11. октобра 1995. против Енглеске. Надимак „Флоналдо” је добио након два гола за Норвешку у пријатељској утакмици 30. маја 1997. победила Бразил 4:2 (алудирајући на нападача Бразила Роналда).[2] Норвешка је победила Бразил и на Светском првенству 1998, резултатом 2:1, а Фло је уписао гол и асистенцију. Та победа је одвела Норвешку у други круг такмичења. Године 2004. Фло је одлучио да се опрости од репрезентације.
Приватан живот[уреди | уреди извор]
Торе Андре Фло долази из фудбалске породице Фло. Чак њих седморо рођака су играли у Премијер лиги Норвешке,[3] а њих четворо за репрезентацију Норвешке. Осим Торе Андре Флоа, на Светском првенству 1998. су играли и његов рођени брат Јостајн Фло и рођак Хавард Фло.
Трофеји[уреди | уреди извор]
Челси
- ФА куп: 1999/00
- Лига куп Енглеске: 1997/98
- Суперкуп Енглеске: 2000
- Куп победника купова: 1997/98
- УЕФА суперкуп: 1998
Ренџерс
- Куп Шкотске: 2001/02
- Лига куп Шкотске: 2001/02
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Flo completes £12m Rangers move”. theguardian.com. 23. 11. 2000. Приступљено 21. 6. 2020.
- ^ „Lone striker Flo earns praise for eclipsing Ronaldo”. telegraph.co.uk. 25. 6. 1998. Архивирано из оригинала 08. 09. 2005. г. Приступљено 21. 6. 2020.
- ^ „Ulrik ble sjuende Flo i Tippeligaen”. tv2.no. 22. 3. 2011. Приступљено 21. 6. 2020.