Торонталска жупанија

Торонталска жупанија Comitatus Torontaliensis Torontál vármegye Komitat Torontal Comitatul Torontal
14. век / 18. век—16. век / 1919. година
Грб
Положај Торонталске жупаније у бившој Угарској
Главни град	Велики Бечкерек (Зрењанин)
Регија	Средња Европа
Земља	1. Краљевина Угарска 2. Хабзбуршка монархија — Краљевина Угарска 3. Аустријско царство — Краљевина Угарска 4. Аустроугарска — Угарски део Монархије 5. Краљевина Србија — Банат, Бачка и Барања 6. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања
Површина	10.016 км2
Становништво	615.151 (1910) густина: 61,4 стан./km²
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	14. век / 18. век
• Укинуто	16. век / 1919. година
Претходник Следбеник Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Торонталско-тамишка жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања)

Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Torontál vármegye, нем. Komitat Torontal, рум. Comitatul Torontal) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (14-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1919. године). Управно седиште жупаније био је Велики Бечкерек (данас Зрењанин).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, западни део), Румуније (мањи, источни део) и Мађарске (сасвим мали део на крајњем северу).

Површина жупаније била је 10.016 km², а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Торонталска жупанија је имала 615.151 становника (густина 61,4 ст./km²).

Природне одлике

Торонталска жупанија почетком 20. века

У време Аустроугарске управе, Торонталска жупанија се налазила на југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији.

Простор жупаније припадао је области Баната и обухватао је његове западне крајеве. На северу граница округа је била река Мориш, на западу, Тиса, а на југозападу и југу Дунав. Источне границе округа махом нису биле везане за природне чиниоце (реке, планине, итд.).

Целокупно подручје некадашње жупаније било је равничарско тле јужне Паноније. Водотоци су били равничарски (Дунав, Тамиш, Бегеј, Мориш), спори и често са мочварним окружењем.

Историја

Простор Баната ушао је историјске белешке у античко доба. У раном средњем веку за овај простор водиле су се борбе између Византије и њених северних суседа (Хуна, Гепида, Авара, Бугара, и касније Угара). Крајем средњег века ово је био погранични простор између Угарске и српских држава (Сремске краљевине, Краљевине Рашке, Српског царства, итд). Угарска је овде у 14-15. веку образовала жупанију под данашњим називом. Потом је нешто мање од два века (16—18. век) овај простор био у оквиру Отоманског царства. Османлије су укинуле дотадашњу жупанију и успоставиле Темишварски пашалук на овом простору.

Торонталска жупанија 1370. године.

Хабзбуршко царство преотело је Банат од Османлија 1718. године, а овај простор тада постаје део Тамишког Баната, засебне хабзбуршке покрајине. Ова покрајина се укида 1778. године и њени северни делови се укључују у састав Хабзбуршке Угарске, док јужни делови остају у саставу Војне границе. Тада се поново успоставља Торонталска жупанија. Током 18. века поред староседалачких Срба и Румуна досељени су и Немци, Мађари, Украјинци и Словаци. Посебно су у значајном броју насељени Немци.

Током Револуције из 1848/49. године, овај простор улази у састав Српске Војводине. После револуције на овом простору постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат, које је било кратког века (1849—1860). Током овог периода, жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе. После 1860. године ово подручје је прикључено Хабзбуршкој Краљевини Угарској, а Торонталска жупанија је поново образована. Укидањем једног дела војне границе, 1873. године, ово подручје се такође укључује у Торонталску жупанију.

После Првог светског рата овде је образована краткотрајна творевина, Банатска република, а потом овај простор улази у састав Баната Бачке и Барање, покрајине у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Торонталска жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1919. године. Договором између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Румуније утврђена је линија разграничења, којом је простор некадашње жупаније подељен на већи, данас српски део (југозападна и средишња трећина) и мањи, румунски део (североисточна трећина). Од делова Баната који су тада остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Торонталско-тамишка жупанија. 1921. године, према одредбама Тријанонског споразума, новоуспостављеној независној Мађарској предат је део Баната уз град Сегедин, тј. неколико села на крајњем северу некадашње жупаније.

У међуратном раздобљу назив Торонтал се и даље очувао у оквиру мађарске жупаније Чанад-Арад-Торонтал, док је у оквиру Румуније постојао Тамишко-Торонталски округ (1919—1950).

Део жупаније који је након Првог светског рата припао Краљевини СХС данас је у саставу Србије. Већи део овог подручја припада АП Војводини, док је мањи део у саставу Града Београда.

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881—1882. године

Застава Торонталске жупаније, крај 18. века

Становништво

По последњем аустроугарском попису из 1910. године на подручју жупаније живело је 615.151 становника.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910):

• Српски = 199.750 (32,47%),
• Немачки = 165.779 (26,95%),
• Мађарски = 128.405 (20,87%),
• Румунски = 86.937 (14,13%),
• Словачки = 16.143 (2,62%),
• Хрватски = 4.203 (0,68%).

Етнички размештај: Иако је мање-више на подручју целе жупаније било мешовитих насеља, ипак се могу уочити одређени обрасци насељавања. Већински Срби махом су насељавали јужни и средишњи део жупаније, а било их је доста и у градовима. Немци и Мађари су углавном били насељени у градовима и већим селима. Мађара је било широм жупаније, с тим што их је било више у северном делу. Румунско становништво је било везано за села у југоисточном делу жупаније.

Управна подела

Почетком 20. века, управна подела Торонталске жупаније била је следећа:

Котари
Котар	Седиште
Алибунарски срез	Алибунар
Банлочки срез	Банлок
Великобечкеречки срез	Велики Бечкерек
Великокикиндски срез	Велика Кикинда
Великосемиклушки срез	Велики Семиклуш
Жомбољски срез	Жомбољ
Ковачички срез	Ковачица
Модошки срез	Модош (данас Јаша Томић)
Новобечејски срез	Нови Бечеј
Новокнежевачки срез	Нови Кнежевац
Панчевачки срез	Панчево
Пардањски срез	Пардањ (данас Међа)
Перјамошки срез	Перјамош
Ченејски срез	Ченеј
Слободни краљевски градови
Панчево
Градови — срезови
Велики Бечкерек
Велика Кикинда

Види још

• Банат

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

• Бачко-бодрошка жупанија
• Сремска жупанија
• Тамишка жупанија
• Карашко-северинска жупанија
• Чонградска жупанија (ранија)

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143. 
• Крстић, Александар (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55. 
• Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90. 
• Крчмар, Филип (2015). Торонталска жупанија и њено наслеђе. Зрењанин: Историјски архив. 
• Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27. 
• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine. 
• Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска. 

Спољашње везе

• Историјске управне мапе Угарске од 1038. до 1920. године