Трака за инсекте
Трака за инсекте или лијепак за инсекте је предмет за хватање и убијање кућних мува и осталих инсеката са крилима. Састоји се од изузетно љепљивог папира упакованог у кутијицу. Старије траке су биле премазане и супстанцама отровним за инсекте, али и људе и друге животиње. Најчешће се користио арсен[1], али након што је арсен са трака био употребљен за извршење неких убистава престало се са његовим кориштењем[2]. Данас се најчешће користе природне неотровне супстанце, најчешће калофонске смоле и мед.[3]
Дуго времена се није придавао значај боји траке, али се и та ставка у новије вријеме истражује па је утврђено да су најефикасније плаве траке.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Траку за инсекте је изумио њемачки произвођач пецива и слаткиша Теодор Кајзер 1909. године.[5] У почетку је као љепило кориштен шећерни сируп који се брзо топио на високим температурама. Идеју за убацивање папира у кутију изумитељ је добио током одмора у Чешкој посматрајући локално складиште картонске траке. По повратку кући у Вајблинген, Кајзер је даље развио ову идеју и заједно са својим пријатељем хемичаром коначно је успио искомбиновати праву мјешавину смоле, масти, уља и меда да би добио траку која ће моћи да стоји и обавља посао дуже вријеме.
Први покушај регистровања патента је био у Швајцарској 1910. под именом Aeroplan, али је пропао због жалби произвођача летјелица и играчака. 1911. је коначно регистрован под именом Aeroxon.
Кориштење трака[уреди | уреди извор]
Дужина траке заа инсекте је око 50, а ширина око 5 центиметара. Доступне су и дуже и шире траке које се постављају у шталама гдје око стоке лете велики инсекти. На крају траке најчешће се налази рајснадла којом се трака качи за подлогу. Траке се најчешће постављају тако да висе са плафона, најчешће у близини извора свјетлости, као и на стаклене површине гдје се постављају прозирне траке. Инсекти привучени свјетлошћу слијећу на траку и лијепе се за њу. Под утицајем јаке и директне свјетлости и због немогућности кретања инсекти брзо умиру на траци.
Иако су траке ефикасне као и остали предмети за исту сврху рјеђе се користе из естетских разлога као и због неугодних мириса које испуштају и страха од могућности тровања[6]. Траке треба често мијењати јер слабе при дужем стајању због сушења и прашине која се на њима скупља.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Randerson, James (29. 3. 2007). „Lethal poisons for sale in web marketplace”. Лондон: The Guardian. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ Cantle, John (1982). Atomic Absorption Spectrometry, Volume 5. Elsevier Scientific Publishing Company. стр. 385. ISBN 978-0-444-42015-2. Приступљено 6. 9. 2013.
- ^ Efect trake protiv muva na bazi meda[мртва веза]
- ^ Plava boja smrt za muve!
- ^ „Aeroxon History”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2013.
- ^ Gosnell, Kathee Rachel (1995). Insects Thermatic Unit. Teacher Created Resources. стр. 58. ISBN 978-15573459293323 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). Приступљено 6. 9. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gosnell, Kathee Rachel (1995). Insects Thermatic Unit. Teacher Created Resources. стр. 58. ISBN 978-15573459293323 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). Приступљено 6. 9. 2013. - Cantle, John (1982). Atomic Absorption Spectrometry, Volume 5. Elsevier Scientific Publishing Company. стр. 385. ISBN 978-0-444-42015-2. Приступљено 6. 9. 2013.
