Тракија (тема)
| θέμα Θρᾴκης | |
|---|---|
| 680.—14. век | |
 Тема Тракија око 780. године | |
| Регија | Балкан |
| Земља |  Турска |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | 680. |
• Укинуто | 14. век |
Тема Тракија (грчки: θέμα Θρᾴκης или θέμα Θρᾳκῷον) је била византијска провинција (тема) у југоисточном Балкану која је обухватала делове истоимене историјске области. Постојала је у периоду од 680. године до 14. века.
Историја[уреди | уреди извор]
Сматра се да је тема Тракија основана око 680. године као одговор на претњу новонасељених Бугара[1][2][3]. Овакво мишљење засновано је на помену одређеног Теодора, патрикија, управника Опсикије и ипостратега Тракије 680/1. године. Међутим, нејасно је да ли оваква титула подразумева постојање Тракије као посебне византијске провинције или је Тракија саставни део Опсикије. У првом случају би Теодор имао двоструку функцију. Одвојени стратези Тракије и Опсикије нису јасно потврђени у историјским изворима све до 742. године. Печати тракијских стратега појављују се тек у 8. веку[3][4]. У почетку, Хадријанопољ је вероватно био седиште теме Тракије. Под царицом Ирином (крајем 8. века) из теме Тракије се издваја западни део који постаје тема Македонија. Од тада је средиште теме Тракије било у Аркадиополису. Стратегу је био подређен турмарх Бизије и Созопоља. Постојао је и турмарх Тракије који је вероватно био заменик стратега у Аркадиополису. Арапски хроничари Ибн Кордадбех (писао око 847) и Ибн ел Факих (писао око 903) забележили су да се тема Тракија простире од теме Македоније до Анастасијевих зидова. На северу се тема граничила са Првим бугарским царством. Око десет утврђења постојало је у Тракији у којима је било око 5000 војника[5]. Границе теме мењале су се током Византијско-бугарских ратова. У почетку је тема обухватала већи део дотадашње дијецезе Тракије сем земља дуж Дунава којима су овладали Словени, а потом Бугари (Доња Мезија). Након освајања Крума (803-814), Омуртага (814-831) и Симеона (893-927), граница се помера ка југу отприлике до данашње бугарске границе са Грчком и Турском. Тако је, почетком 10. века Тракија обухватала половину данашње Источне Тракије иако се на северу простирала дуж обале Црног мора укључујући и Анхијал[6]. Од 11. века Тракија и Македонија се спомињу увек заједно што потврђују бројни стратези и судије чија се надлежност простирала над обе теме[7]. Тракија је као административна јединица престала да постоји у периоду владавине Палеолога[7].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Haldon 1997, стр. 216.
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 155
- ^ а б Pertusi 1952, стр. 156.
- ^ Kazhdan 1991, стр. 2079–2080
- ^ Pertusi 1952, стр. 157.
- ^ Pertusi 1952, стр. 157–158
- ^ а б Kazhdan 1991, стр. 2080.
Извори[уреди | уреди извор]
- Haldon, John F. (1997). Byzantium in the Seventh Century: The Transformation of a Culture. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31917-1.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
