Тромбофлебитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Тромбофлебитис
Ултрасонограм тромбозе у вени сафени
Фактори ризикапушење лупус[1]
Дијагностички методдоплер ултрасонографија, венографија[1]
Лечењехипертензије, бола[1]

Тромбофлебитис или венска тромбоза је запаљењски процес који подразумева стварање крвног угрушка (тромба) у венском лумену у присуству венске инфламације или повреде (озледе), који често укључује и запаљењске промене у околном ткиву.[1][2]

На појаву болести најчешће утичу: бројни урођени чиниоци и/или предиспонирајући синдроми из групе хиперкоагулопатија, трауматски догађаји (озледе) које могу покренути тромбофлебитисну реакцију и упорни и значајан рефлукс крви у вену која је претходнео третирана склерозирајућим агенсом (због флебитиса у вени перфоратора, ако вене у подручју склеротерапије нису правилно дијагностиковане и правилно третиране).[3]

У зависности од локације и врсте вена, разликују се две врсте тромбофлебитиса: тромбофлебитис површинских и тромбофлебитис дубоких вена.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет/морталитет

Венска тромбоза је главни узрок морбидитета и морталитета у Сједињеним Државама и честа болест у многим одељењима за хитне случајеве (ЕДс).[4][5][6][7][8][9][10][11] Последице дубоких венских тромбоза (ДВТ) варирају, и то најчешће од хроничне венске стазе до најтежих, плућних емболија (ПЕ), које су описане као један од најчешћих могућих узрока смртних случајева, који се могу спречити. Процењује се да око две трећине ПЕ „настају” у доњим удовима након дубоких венских тзромбоза (ДВТ). Процењена учесталост случајев ПЕ изазван ширења процеса из ДВТ-а креће се од 10-50%.[12][13]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Најчешћи клинички симптоми и знаци тромбофлебитиса су:[1][2]

  • појава бола у сливу венског поткожног сплета
  • појава тракасте, тврде творевине које се могу напипати испод коже
  • кожа је црвена, отечена и веома болна да додир
  • повишена телесна температура локално се редовно јавља
  • уколико постоји оток уда, у питању је тромбоза на дубоким венама
  • појава апсцеса,[14] сепсе и емболијских компликација, када пацијенти могу добити повишену телесну температуру и развити осећај губитка апетита, малаксалости и слабости, што може да укаже на процес који се налази у основи тромбофлебитиса

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дубока венска тромбоза десне ноге

Дијагноза се поставља на основу; анаменезе, клиничке слике, физикалног прегледа и додатних методе лабораторијског и сликовног истраживања.[15][16]

Циљеви дијагностике су

  • потврдђивање присуство тромба у лумену вене,
  • одређивање локализације и дужине дужине,
  • проценити ризик одвајања тромба од зида вене и његовог даљег напредовања крвотоком.

У том циљу користи се:

Анализе крви

Тест крви — на факторе коагулације (фибриноген, толеранција плазме на хепарин, активност плазме антиплазмин, време тромбогенезе, способност агрегације тромбоцита итд.).

Сликовне методе
  • Ултрасонографија — доплерографија и доплер ангиографија.
  • Рентгенске методе са контрастом или без њега — компјутерска томографија, ЦТ ангиографија.
Радионуклидна дијагностика

Радионуклидна дијагностика која се заснива на примени радиоактивних изотопа, јода (Ј 131) или означеног фибриногена (Тц 99).

Термографија

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење тромбофлебитиса подразумева примену антикоагулантних лекова, како локално (хепаринске масти и гелови), тако и парентерално (обично хепарини мале молекуларне тежине). У циљу спречавања агрегације тромбоцита, препоручује се давање аспирина. Употреба антибиотика је оправдана само у случају превенције појаве инфективних компликација.[17][18][19]

Темељни принципи тромболитичке и антикоагулантне терапије
Тромболитичка терапија
  • Од лекова са тромболитичким ефектом користе се; стрептокиназа, урокиназа, плазминогенски активатор, ткивни-тип (t-PA) и стрептокиназа комплекс са плазминогеном.
  • Лекови из ове групе највише се примењују у лечењу акутног инфаркта миокарда, јер њихова примена код пвог стања смањује морталитет за > 40% када се примени након 1-2 часа, и 20-25% када се примени након 4-6 часова. На другом месту су акутне оклузије периферних артерија, затим масовна плућна емболија, тромбоза пазушне вене, масивна тромбоза вена, масивно закречење илеофеморалне вене, запушење артериовенских једносмерних шантова и артеријске и венске каниле.
  • Одмах након примене тромболитичке терапије, неопходно је даље лечење наставити хепарином уз оралну употребу антагониста витамина К.
Антикоагулантна терапија хепарином
  • У антикоагулансе спадају хепарин и антагоност витамина К.
  • Хепарин је природни мукополисахарид, који се везује за антитромбин 3 и активира га. Моћан је антикоагуланс који значајно смањује формирање тромбина и фибрина.
  • Хепарин се користе у лечењу акутних артеријских и венских тромбоза или емболија.
  • Дозирање хепарина је адекватно уколико се активирано делимично тромбопластинско времене (АПТТ) увећа на 1,5-2 пута од нормалне вредности. То се обично постиже дозом од 1.000 јединица хепарина на сат (15 ј/кг/час), у инфузији.
  • Хепарин се примењује све до увођења оралне антикоагулантне терапије, а продужење протромбинског времена траје све до потребног терапијског нивоа. По достизању тог нивоа обуставља се даља примена хепарина, а лечење се наставља пероралном антикоагулантном терапијом.
  • Дугоротрајна континуирана примена хепарина примењује се код болесника са рекурентном (понављајућом) тромбозом која не реагује на оралну антикоагулантну терапију.
  • Ниже дозе хепарин користе се у превенцији венске тромбоемболије код болесника са високим ризиком, са знацима конгестије срца, срчаног удара и кардиомиопатије.
  • Компликациј које могу настати у току терапије хепарином су крварењаа, најчешће локализована на местима хируршких интервенција и/или на месту убризгавања хепарина.

Такође се саветује локално коришћење алкохолних облога и постављање еластичног завоја како би се спречило даље ширење и кретање тромботичних маса.

Како може доћи до ширења тромбофлебитиса у горњи део бутине у сливу сафене магне, у таквим случајевима непходан је ургентни хируршки треман од стране васкуларног хирурга, како би се применом кросектомијом и стрипингоа вене спречила могућност ширења тромботског процеса на унутрашње вене ноге и карлице.[20][21]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза тромбофлебитиса највише зависи од:

  • локализације,
  • пространости процеса,
  • правовременог почетка лечења,
  • старости пацијента и
  • истовременог присуства других болести.[22]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Thrombophlebitis: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov. Архивирано из оригинала 08. 09. 2018. г. Приступљено 1. 10. 2018. 
  2. ^ а б „Thrombophlebitis Clinical Presentation: History, Physical Examination, Causes”. emedicine.medscape.com. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 1. 10. 2018. 
  3. ^ Saultz A, Mathews EL, Saultz JW, Judkins D. Clinical inquiries. Does hypercoagulopathy testing benefit patients with DVT?. J Fam Pract. 2010 May. 59(5):291-4.
  4. ^ Theodoro D, Blaivas M, Duggal S, Snyder G, Lucas M. Real-time B-mode ultrasound in the ED saves time in the diagnosis of deep vein thrombosis (DVT). Am J Emerg Med. 2004 May. 22(3):197-200.
  5. ^ Blaivas M, Lambert MJ, Harwood RA, Wood JP, Konicki J. Lower-extremity Doppler for deep venous thrombosis--can emergency physicians be accurate and fast?. Acad Emerg Med. 2000 Feb. 7(2):120-6.
  6. ^ Nunn KP, Thompson PK. Towards evidence based emergency medicine: best BETs from the Manchester Royal Infirmary. Using the ultrasound compression test for deep vein thrombosis will not precipitate a thromboembolic event. Emerg Med J. 2007 Jul. 24(7):494-5.
  7. ^ Crisp JG, Lovato LM, Jang TB. Compression ultrasonography of the lower extremity with portable vascular ultrasonography can accurately detect deep venous thrombosis in the emergency department. Ann Emerg Med. 2010 Dec. 56(6):601-10.
  8. ^ Pomero F, Dentali F, Borretta V, Bonzini M, Melchio R, Douketis JD. Accuracy of emergency physician-performed ultrasonography in the diagnosis of deep-vein thrombosis: a systematic review and meta-analysis. Thromb Haemost. 2013 Jan. 109(1):137-45.
  9. ^ Blanco P, Volpicelli G. Common pitfalls in point-of-care ultrasound: a practical guide for emergency and critical care physicians. Crit Ultrasound J. 2016 Dec. 8 (1):15.
  10. ^ Mulcare MR, Lee RW, Pologe JI, Clark S, Borda T, Sohn Y, et al. Interrater reliability of emergency physician-performed ultrasonography for diagnosing femoral, popliteal, and great saphenous vein thromboses compared to the criterion standard study by radiology. J Clin Ultrasound. 2016 Jul 8. 44 (6):360-7.
  11. ^ Whitson MR, Mayo PH. Ultrasonography in the emergency department. Crit Care. 2016 Aug 15. 20 (1):227.
  12. ^ Anderson FA Jr, Wheeler HB, Goldberg RJ, Hosmer DW, Patwardhan NA, Jovanovic B, et al. A population-based perspective of the hospital incidence and case-fatality rates of deep vein thrombosis and pulmonary embolism. The Worcester DVT Study. Arch Intern Med. 1991 May. 151(5):933-8.
  13. ^ Yamaki T, Nozaki M, Sakurai H, Takeuchi M, Soejima K, Kono T. Presence of lower limb deep vein thrombosis and prognosis in patients with symptomatic pulmonary embolism: preliminary report. Eur J Vasc Endovasc Surg. 2009 Feb. 37(2):225-31.
  14. ^ Miletich J, Sherman L, Broze G Jr. Absence of thrombosis in subjects with heterozygous protein C deficiency. N Engl J Med. 1987 Oct 15. 317(16):991-6.
  15. ^ Whitlatch NL, Ortel TL. Thrombophilias: when should we test and how does it help. Semin Respir Crit Care Med. 2008. 29:25-39
  16. ^ Thomas JH. Edgar J Poth lecture. Pathogenesis, diagnosis, and treatment of thrombosis. Am J Surg. 1990 Dec. 160(6):547-51.
  17. ^ [Guideline] Kearon C, Akl EA, Comerota AJ, et al. Antithrombotic therapy for VTE disease: Antithrombotic Therapy and Prevention of Thrombosis, 9th ed: American College of Chest Physicians Evidence-Based Clinical Practice Guidelines. Chest. 2012 Feb. 141(2 Suppl):e419S-94S.
  18. ^ Di Nisio M,Wichers IM, Middeldorp S. Treatment for superficial thrombophlebitis of the leg. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2007. 2:1-90.
  19. ^ Downing LJ, Strieter RM, Kadell AM, Wilke CA, Greenfield LJ, Wakefield TW. Low-dose low-molecular-weight heparin is anti-inflammatory during venous thrombosis. J Vasc Surg. 1998 Nov. 28(5):848-54.
  20. ^ Crandon AJ, Peel KR, Anderson JA, Thompson V, McNicol GP. Postoperative deep vein thrombosis: identifying high-risk patients. Br Med J. 1980 Aug 2. 281(6236):343-4.
  21. ^ Gjores JE. Surgical therapy of ascending thrombophlebitis in the saphenous system. Angiology. 1962 May. 13:241-3.
  22. ^ Bendick PJ, Ryan R, Alpers M, et al. Clinical significance of superficial thrombophlebitis. J Vasc Technol. 1995. 19:57-61.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rathbun SW, Aston CE, Whitsett TL. A randomized trial of dalteparin compared with ibuprofen for the treatment of superficial thrombophlebitis. J Thromb Haemost. 2012 May. 10(5):833-9.
  • Bachmeyer C, Elalamy I. Rivaroxaban as an effective treatment for recurrent superficial thrombophlebitis related to primary antiphospholipid syndrome. Clin Exp Dermatol. 2014 Oct. 39(7):840-1.
  • Di Nisio M, Wichers IM, Middeldorp S. Treatment for superficial thrombophlebitis of the leg. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Apr 30. 4:CD004982. [Medline].
  • Sacher R. Antithrombin deficiency in special clinical syndromes--Part II: panel discussion #2. Semin Hematol. 1995 Oct. 32(4 Suppl 2):67-71.
  • Chengelis DL, Bendick PJ, Glover JL, Brown OW, Ranval TJ. Progression of superficial venous thrombosis to deep vein thrombosis. J Vasc Surg. 1996 Nov. 24(5):745-9.
  • Sigg K. The treatment of varicosities and accompanying complications; (the ambulatory treatment of phlebitis with compression bandage). Angiology. 1952 Oct. 3(5):355-79.
  • Belcaro G, Cesarone MR, Rohdewald P, Ricci A, Ippolito E, Dugall M, et al. Prevention of venous thrombosis and thrombophlebitis in long-haul flights with pycnogenol. Clin Appl Thromb Hemost. 2004 Oct. 10(4):373-7.
  • De Sanctis MT, Cesarone MR, Incandela L, Belcaro G, Griffin M. Treatment of superficial vein thrombophlebitis of the arm with Essaven gel--a placebo-controlled, randomized study. Angiology. 2001 Dec. 52 Suppl 3:S63-7.
  • Beatty J, Fitridge R, Benveniste G, Greenstein D. Acute superficial venous thrombophlebitis: does emergency surgery have a role?. Int Angiol. 2002 Mar. 21(1):93-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тромбофлебитис&oldid=27441872”