Трудобеликовски
| Трудобеликовски Трудобеликовский | |
|---|---|
 Сеоски музеј | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Красноармејски рејон |
| Основан | 1890. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 9.393 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 50″ С; 38° 08′ 59″ И / 45.263802° С; 38.149806° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 5 m |
.svg)  Трудобеликовски Трудобеликовски на карти Русије | |
.svg) Трудобеликовски Трудобеликовски на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 353840 |
| Позивни број | +7 86165 |
| ОКАТО код | 03 223 828 001 |
| ОКТМО код | 03 623 428 101 |
Трудобеликовски (рус. Трудобеликовский) насељено је место руралног типа (хутор) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, село је имало 9.393 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Село Трудобеликовско се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југозападу Кубањско-приазовске степе. Налази се на десној обали рукавца Протоке (највећег рукавца реке Кубања), насупрот града Славјанска на Кубану. Село се налази на око 74 км северозападно од покрајинског административног центра, града Краснодара, односно на око 11 км западно од рејонског центра, станице Полтавскаје. надморска висина насеља је око 5 метара.
Кроз село пролази деоница аутопута М25 Краснодар−Славјанс на Кубану−Темрјук−Керч.
Историја[уреди | уреди извор]
По налогу кримског хана Гази II Гиреја је на месту савременог села 1608. основано утврђење Копил, које се од 1747. назива Ески Копил или Стари Копил.[1] У граду се налазила и резиденција сераскера који је управљао локалним кубањским народима. Град и тврђаву су 1736. разорили донски козаци и Калмици. На месту некадашње тврђаве је у пролеће 1778. подигнуто утврђење Благовешченско (налог за градњу утврђења дао је лично генерал Суворов).
Године 1890. је око утврђења никло насеље које је добило име Протоцки (рус. Протоцкий). У септембру 1920. село мења име у Труди Белика (рус. Труды Белика), а нешто касније добија садашњи назив.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 9.393 становника.
| 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| [2] | 8.898[3] | 9.393[4] |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 267. — 395 с.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
