Тршић (Лозница)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тршић
Court-yard in front of the Vuk Karadjic's house.JPG
Двориште Вукове куће
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Мачвански
Град Лозница
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1.154
Географске карактеристике
Координате 44°30′29″ СГШ; 19°16′08″ ИГД / 44.5081° СГШ; 19.2689° ИГД / 44.5081; 19.2689Координате: 44°30′29″ СГШ; 19°16′08″ ИГД / 44.5081° СГШ; 19.2689° ИГД / 44.5081; 19.2689
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 233 м
Тршић на мапи Србије
Тршић
Тршић
Остали подаци
Поштански број 15303
Позивни број 015
Регистарска ознака LO

Тршић је насељено место града Лознице, у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.154 становника. Налази се 9 км југоисточно од Лознице.

Овде се од септембра 2017. налази Образовно-културни центар „Вук Караџић”.[1]

Такмичење[уреди]

Село је родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића. Стога Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије сваке године у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије крајем маја баш у њему организује Републичко такмичење из српског језика и језичке културе за ученике седмог и осмог разреда основних и свих разреда средњих школа из државе.[2]

ОШ „Вукова спомен школа”[уреди]

Ученици треће и четврте године средњих школа који освоје једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.[3] У селу се налази етнографски парк са спомен-кућом, објекти народне архитектуре и објекти намењени посетиоцима.

Етно парк[уреди]

Приликом израде етно-парка нарочита пажња била је посвећена жељи да се трајно обележи и сачува успомена на Вука и његово дело, као и да се очувају природна средина и просторне вредности. Поред Вукове спомен куће са окућницом, као централног места, етнографски спомен парк садржи већи број грађевина народног неимарства, карактеристичан за живот људи из Јадра у 19. веку. У долини реке Жеравије, од улаза до спомен куће постављени су вајати, магазе, качаре, воденице поточаре, као и објекти намењени посетиоцима ресторани и продавнице сувенира.[4]

На саборишту, некој врсти амфитеатра са позорницом, на којој се сваке године у септембру одржава Вуков сабор, изграђена је црква брвнара и звоник, коју је 2003. године освештао Епископ шабачки Лаврентије у оквиру завршне свечаности 69. Вуковог сабора. У околним вајатима тематски су представљени стари занати, обрађен историјат саборовања, ликовне галерије и уметничке радионице.[5]

Вукова спомен кућа[уреди]

Заузимањем удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице, 1933. године на месту где је била кућа породице Вука Караџића подигнута је спомен-кућа, дводелна брвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром, типа куће на ћелици. Кућа је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајат, качара, амбар и кош за кукуруз.

Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64" су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша.

Од недавно у Тршићу је заживео и сеоски туризам претварањем породичних кућа у атрактивне објекте намењене за смештај гостију, тако да је сад могуће посетити ово живописно место и остати у њему пар дана и уживати у чарима домаће кухиње као и природног сеоског амбијента.

Демографија[уреди]

У насељу Тршић живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36.9 година (36,0 код мушкараца и 37,8 код жена). У насељу има 376 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 986
1953. 1.098
1961. 1.149
1971. 1.156
1981. 1.214
1991. 1.210 1.132
2002. 1.263 1.317
2011. 1.154
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.255 99,36 %
Словенци
  
1 0,07 %
непознато
  
6 0,47 %


Референце[уреди]

  1. ^ У Тршићу се учи дигитална хуманистика („Политика”, 12. август 2018)
  2. ^ „Такмичења”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 24. 5. 2013. 
  3. ^ „Правилник о о полагању пријемних испита и упису кандидата на студијске програме које реализује Филолошки факултет” (PDF). Филолошки факултет. Приступљено 24. 5. 2013. 
  4. ^ Riznica srpska/Kuća Vuka Karadžića
  5. ^ Android vodič/Etno-park Tršić Loznica
  6. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  7. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]