Тукулти-Нинурта I
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |

Тукулти-Нинурта I је био краљ из Средњоасирског периода. Владао је од 1233. до 1197. године п. н. е. (Доња хронологија).
Владавина
[уреди | уреди извор]Тукулти-Нинурта је на асирском престолу наследио свога оца, Шалманесера I. На почетку своје владавине, Тукулти-Нинурта је ојачао асирску границу на Еуфрату и повео битку против Хетита на северозападу у Пафију. Према сопственим изворима, у бици је однео победу и заробио 28.000 Хетита (битка код Нихрије). И хетитски извори наводе велику мобилизацију у овом периоду. Следећи поход Тукулти-Нинурте био је усмерен ка планинама на северу и истоку против номадских сточарских племена. Међутим, наметнути асирску контролу у овим неприступачним крајевима било је физички немогуће. Због тога је асирски краљ успоставио асирску владавину на подножју планина. Главни правац напредовања Тукулти-Нинурте био је ка југу. Тамо је Асирија два века покушавала да учврсти своју границу на штету Вавилоније. Поход ка југу био је релативно успешан. Између Асирије и Вавилоније склопљен је споразум. Неколико година касније, Тукулти-Нинурта предузима нови велики поход на Вавилонију. Поход је завршен великим успехом. Вавилонија је прикључена асирској територији, а вавилонски краљ је у ланцима спроведен до Ашура. Међутим, владавина Асираца над Вавилонијом није била дугог века. Потрајала је свега 32 године. Претпоставља се да је Тукулти-Нинурта приликом освајања Вавилона однео култну статуу бога Мардука. Овај владар подигао је нови краљевски град - Кар-Тукулти-Нинурта ("лука Тукулти-Нинурте"). Након његове смрти наступају борбе за престо које слабе асирску државу.
Асирски краљеви
[уреди | уреди извор]| Средњоасирски период | ||
| Име краља | Владавина | Напомена |
|---|---|---|
| Ериба-Адад I | 1380–1353 | "син Ашур-бел-нишешуа" |
| Ашурубалит I | 1353–1318 | "син Ериба-адада" |
| Енлил-нирари | 1317–1308 | "син Ашур-убалита" |
| Арик-ден-или | 1307–1296 | "Син Енлил-нирарија" |
| Адад-нирари I | 1295–1264 | "син Арик-ден-илија" |
| Шалманасар I | 1263–1234 | "син Адад-нирарија" |
| Тукулти-Нинурта I | 1233–1197 | "син Шалманесера" |
| Ашур-надин-апли | 1196–1194 | |
| Ашур-нирари III | 1193–1188 | "син Ашур-надин-аплија" |
| Енлил-кудури-усур | 1187–1183 | "син Тукулти-Нинурте" |
| Нинурта-апал-Екур | 1182–1180 | "син Или-паде" |
| Почевши од Ашур-Дана I, датуми средње и доње хронологије се поклапају | ||
| Ашур-Дан I | 1179–1133 | "син Ашур-надин-аплуа" |
| Нинурта-тукулти-ашур | 1133 | "син Ашур-Дана" |
| Мутакил-Нуску | 1133 | |
| Ашур-реш-иши I | 1133–1115 | "син Мутакил-Нускуа" |
| Тиглат-Пилесар I | 1115–1076 | "син Ашур-реш-ишија" |
| Ашарид-апал-Екур | 1076–1074 | "син Тиглат-пилесера" |
| Ашур-бел-кала | 1074–1056 | "син Тиглат-пилесера" |
| Ериба-Адад II | 1056–1054 | "син Ашур-бел-кала" |
| Шамши-Адад IV | 1054–1050 | "син Тиглат-Пилесера" |
| Ашур-насир-пал I | 1050–1031 | "син Шамши-Адада" |
| Шалманасар II | 1031–1019 | "син Ашур-насир-пала" |
| Ашур-нирари IV | 1019–1013 | "син Шалманесера" |
| Ашур-раби II | 1013–972 | "син Ашур-насир-пала" |
| Ашур-реш-иши II | 972–967 | "син Ашур-рабија" |
| Тиглат-Пилесар II | 967–935 | "син Ашур-реш-ишија" |
| Ашур-Дан II | 935–912 | "син Тиглат-Пилесера" |
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872.