Туларе (Медвеђа)

Туларе
Туларе;
	Село виђено са Мркоњског виса.
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Медвеђа
Становништво
— 2011.	162
Географске карактеристике
Координате	42° 47′ 21″ С; 21° 27′ 19″ И / 42.789166° С; 21.455333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	649 m
	Туларе Туларе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16247
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Туларе је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 162 становника (према попису из 2002. било је 166 становника).

Овде се налазе Манастир Брајина и Туларска бања.

Овде се налази Запис клен код цркве (Туларе).

Географски положај и тип села[уреди | уреди извор]

Насеље је подигнуто у северозападном делу истоимене котлинице (555 m), на морфолошкој граници и споју котлинског дна и обода, у подножју Ђаловог (845 m) и Мркоњског виса (1 017 m), огранака Гољака (1 181 m). Туларска котлиница је део долине Туларске реке, леве саставнице Јабланице. Туларе је лоцирано у средњем току Туларске реке, удаљено 63 кm југозападно од Лесковца, седишта Јабланичког округа, односно 24 кm од варошице Медвеђе, седишта општине којој припада.

Спада у рурална насеља разбијеног типа (џематског варијетета).

Клима[уреди | уреди извор]

Туларе има одлике жупне микроклиме због његове знатне надморске висине, положаја у котлиници и заштићености од ветрова. Његово поднебље је свеже, погодно за одмор и разне видове рекреације. Због знатне надморске висине падавине су повећане, а за летње доба године карактеристични су чести пљускови.

Хидрографске карактеристике[уреди | уреди извор]

Кроз село протиче Туларска река.

Највећа туристичка вредност Тулара су његови термоминерални извори. Они се одликују јаком минерализацијом и важнијим физичко-хемијским својствима, те омогућују шире лечилишне индикације, те и комбиновано лечење.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Туларе живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,4 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	460
1953.	544
1961.	548
1971.	479
1981.	351
1991.	244	232
2002.	166	198
2011.	162

Национални састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	117	70,48%
Црногорци	47	28,31%
непознато	1	0,60%

Национални састав према попису из 2011.‍

Срби	153	94,4%
Црногорци	8	4,9%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	0	6
75—79	3	2
70—74	3	8
65—69	10	8
60—64	6	9
55—59	2	6
50—54	5	2
45—49	6	1
40—44	6	3
35—39	4	7
30—34	4	8
25—29	8	4
20—24	2	2
15—19	6	5
10—14	3	4
5—9	5	9
0—4	5	4
Просек :	40,4	43,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	97	99	111	109	98	77	63

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	16	9	6	6	3	2	0	0	0	2,63

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	65	21	35	5	3	1
Женски	71	14	36	18	3	0
УКУПНО	136	35	71	23	6	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	32	18	0	0	2
Женски	21	9	0	0	4
УКУПНО	53	27	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	3	0	1
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	3	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	2	0
Женски	0	0	2	3	2
УКУПНО	0	0	5	5	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	3

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 75. ISBN 86-83481-30-1.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 75. ISBN 86-83481-30-1.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]