Туризам у Реиниону

С Википедије, слободне енциклопедије
Смирај дана на једној од плажа

Туризам је важан део економије Реиниона, острва и француска прекоморске територије у Индијском океану.[1][2] Упркос бројним туристичким средствима, туристичке атракције острва нису добро познате.[3][4][5]

Историја[уреди | уреди извор]

Вулканска купа у Реиниону
Сент Дени, главни град Реиниона
Бања средином 19. века у Реиниону, дело Антоина Русина
Један од водопада на острву
Један од предела у Сент Денију

Откриће острва[уреди | уреди извор]

Острво је насељено од 17. века.[6] Први Европљани који су стигли до острва били су Португалци 1635. Острво су затекли ненасељено и назвали га Санта Аполонија. Французи су 1642. овде населили групу побуњених морнара. Тада је острво добило име острво Бурбона (Île Bourbon).[7] Данашње име острву је дала француска револуционарна власт 1793. Реинион (француски: сусрет) је одабран у знак сећања на сусрет марсељских и париских револуционара 10. августа 1792. године. Ово име је коначно потврђено 1848. Од 17. до 19. века, на острво су се населили: Французи, Африканци, Кинези, Малајци и Индијци. Реинион је добио на значају отварањем Суецког канала 1862. Железничка пруга која повезује Сент Дени и Сен Пјер направљена је 1882. године. Успон термализма на острву десио се у 19. веку и добио прве туристе у бањама на острву.[8]
До прве половине 20. века економија Реиниона зависила је од узгоја и трговине шећерне трске. Реинион је постао француска прекоморска територија 1946. године.[9]

Од француске прекоморске територије до деведесетих година[уреди | уреди извор]

Повећан је контакт и сарадња са Француском, са доласком функционера у Реинион и многим локалним становништвом који су се преселили на копно да траже посао.[10] До краја Другог светског рата, летови су се одвијали између Француске и Реиниона свака три дана.[11]
Године 1963. Реинион је примио 3000 посетилаца који су боравили у четири хотела. Упркос овим променама, острво је ипак остало мање популарна туристичка дестинација и примило мање туристо од осталих прекоморских територија. Туризам је развијен током деведесетих година 20. века и постао један од важних економских ресурса острва.[1]

Највећи туристички развој 1990—2004[уреди | уреди извор]

Развој туризма у Реиниону био почео је да се масовно развија почетком деведесетих година 20. века.[12] Други аеродром Пиерфондс који се налази у близини Сен Пјера отворен је 1998. године.[13] У јануару исте године Власти Реиниона нагласиле су да је општа јавност и даље осетљива и неповерљива према развоју новог сектора односно туризма, иако се на острву отприло много нових радних места.[14] Туризам је довео 370.000 нових посетилаца након тога, а остварен је промет од 1,7 милиона франака.

Током 2000. године промет од туризма превазишао је локалну индустрију шећера. Власти су се суочиле са новим проблемима: управљање земљиштем и ефектима туризма на локалну културу.

Након масовног развоја туризма и све већег интересовања страних туриста за долазак на оство, петнаест села је покушало да истакне своју индивидуалност.[15] Туристичке агенције из сваког нудиле су разнолике садржаје.[16]
Након 10 година труда, Реинион је 2002. године имао 426.000 туриста и постао пета најпопуларнија дестинација за туристе из Француске. Ипак предели острва се нису једнако развијали, туризам је највише био разрађен на северу острву и плажама запада. Њихов успех подстакао је и друге општине које су више биле усресређене на друге активности, да започну иницијативе за привлачење туриста. Влада Француске је такође помогла и подржавла прекоморски туризам, покретањем кампање 2003. године под називом Француска три океана.[15] Отворена је нова авиокомпанија Еир Боурбон, која је делимично финансирана капиталом Реиниона.[17]
Рекреативни туризам такође је почео да се развија на острву, изградњом рекреативних подручја, планинских стаза и излетишта. Међутим превеликим изградњама оштећена је природа и много биљне и животињске врсте постале су угрожене у овим пределима.[18][6] Влада Реининона објавила је податак да је острво 2004. године посетили 430.000 туриста, а је исте године отворено 6000 нових радних места у сектору туризма.[19], Такође, 2004. године радило се на промоцији геј туризма.[20] Отворене су веб-странице да би се повећао онлајн туристички маркетинг.[21]

У јануару 2005. године одговорност за туризам пренета је у сам регион.[22] У марту те године, Савет је предложио амбициозни циљ премашивања милион туриста у 2020. години. Предложили су низ мјера, нарочито прилагођавање смештаја за особе са инвалидитетом и старијим туристима. У октобру 2005. године Реинион је био шести најпопуларнији дипартмент, а склопљен је и уговор са острвом Маурицијус, како би промовисали Маскаренска острва као туристичку дестинацију.[23][24]

Пад туризма 2005—2006[уреди | уреди извор]

Прва индикација кризе појавила се 2005. када су бројеви почели да показују пад туристичког сектора. Према подацима Инсе, пад је био изузетно велики.[25] Криза је била глобална и утицала је и на друге француске департмане у иностранству, али је Реинион је то приписао пропусту у маркетингу. Серија лоших туристичких потеза се наставила, крајем 2004. године Еир Бурбон је престао са радом, што је оставило 7000 туриста на острву неко време, који нису успели да добију повраћај новца за карте.[26] · [27] У августу 2005. године Брижит Бардо писала је водећим љу дима Реиниона да користе псе као мамац за туристе, што је у доспело у медије и смањило број туриста на острву.[28][29] Такођgе, епидемија вируса чикунгуна која је започека крајем 2005. године доста се проширила на острву у јануару 2006. године, па је то био још један разлог што није било великих посета острву.[3]
Сви ови разлози одвратили су туристе да посете острво, приходи туризма су пали за 27%, као и запосленост. Поред негативне слике које је острво претрпело у медијима, писано је и у томе да су чести напади ајкула и повезивање са вирусом сарса, који је наводно био расптростањен на острву.[30][31][32]

Верујући да је криза пролазна, поновно је покренута туристичка кампања, а три месеца касније на острво је стигао велики број туриста. План за поновно покретање туризма објављен је у септембру 2005. године, а ова кампања покренута је из градски већа у Паризу.[1] Надали су се да ће овај план поново привући туристе на острво, а додељен је и буџет од 800.000 евра како би се туризам што боље промовисао.[25][33]

Раст броја туриста од 2014. године[уреди | уреди извор]

Године 2014. острво је посетило 405.700 страних туриста, који су углавном долазили из Француске, њих 78% од укупног броја.[34] Исте годиен број туриста из остатка Европе порастао је на 32.400 што је било повећање за 49%.[35] Највише је било немачких, швајцарских и белгијских посетилаца који су инили 77% туриста из остатка Европе, изузев француских туриста.[36] По први пут, број посетилаца из Немачке био је већи од 10.000 на острву.[37][38][39]

Број туриста[уреди | уреди извор]

Туризам данас ствара највеће доприносе у Реиниону од свих других делатности.[40] Годне 2014. острво је посетили 405.700 страних туристима.[41] Упркос развоју и раду на побољшању туризма, он још увек није у потпуности развијен на острву.[42] Реинион има импресивне природне карактеристике, али ове природне туристичке атракције нису познате широј јавности. У циљу јачања туристичке индустрије, власти у Реиниону снажно промовишу земљу у Француској и на путним и туристичким конференцијама широм света, а диверсификација туристичке индустрије Реиниона је висок приоритет.[43] Туристичка индустрија промовише окружење острва и подстиче активности на отвореном, као и екотуризам. Туристичка сезона на острву траје од краја јуна до почетка септембра, а нешто мање туриста посетио стрво у периоду од октобра до почетка јануара.[44]
Године 2011. 424.000 туриста посетили је Реинион, а остварен је приход од 271,5 милиона евра.[45] Број туриста се смањио 2004. године због високе цене летова до острва и конкуренција као што су Сејшели и Маурицијус.

Епидемију чикунгуне пријавили су француски медији, што је довело до тога да много мање људи посети Реинион. Туристичке резервације смањиле су се за више од 60% током 2006. и почетком 2007. године. Једна трећина популација острва је била заражена вирусом до 2007. године. Велики напори уложени су у запрашивање комараца како би се вирус искоренио, а временом туристичка индустија почела је да се опоравља.[46][47] [48][тражи се извор][34][49]

Туристичке атракције[уреди | уреди извор]

Туристичке атракције Реиниона нису довољно познате широј јавности, а укључују импревисне пејзаже.[50][51] Топографија острва је планинска, а неке од њих су и до 3000 м висине, а налазе се у близини обала.[52][53] Острво има велики број природних туристичких атракција, укључујући Питон де Неж, један од најактивнијих вулкана на свету.[54][55] Калдере Цилаоса, Мафатеа и Салазеа такође привлаче туристе.[56]
Главни град Сент Дени такође посећују туристи, а велика атракција су његове лагуне.[45] У граду постоји француски споменик из 18. века, а такође град прави фестивале који се одржавају током читаве године.[45][57][58][59][35]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „About Reunion”. P&O Cruises. 2008. Архивирано из оригинала 2. 6. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  2. ^ „Reunion: Sights Domaine du Grand Hazier”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 17. 9. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  3. ^ а б „Reunion: When to Go”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 14. 06. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  4. ^ L'Emploi lié à la fréquentation touristique, p. 12, chiffres de 2000
  5. ^ L'évolution du tourisme à La Réunion : chiffres-clés
  6. ^ а б Eric Boulogne, « Le petit train longtemps, île de La Réunion », Le siècle des petits trains, éditions Cenomane/La Vie du Rail & des Transports, 1992.
  7. ^ Le mensuel de l'université (2008). Bourbonnais, explorateurs européens et la Fournaise du XVIIe siècle au début du XIXe siècle [Reunion – European explorers and the furnace of the 17th century until the end of the 19th century.]. n°27. 
  8. ^ „Artisanat Commerces Tourisme rural”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2018. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  9. ^ {lang|fr|Perdu sur la montagne, entre deux parois hautes,/ Il est un lieu sauvage, au rêve hospitalier,/ Qui, dès le premier jour, n'a connu que peu d'hôtes ;}, «Le Bernica », 1862, in Poèmes barbares.
  10. ^ „Thermalisme à La Réunion ("Thermalism on Réunion")”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2012. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  11. ^ Témoignage, « Tout reste à faire » - Tourisme » 15 février 2007.
  12. ^ „Reunion: Sights Le Maïdo”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 17. 9. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  13. ^ Le tourisme à La Réunion - Economie - Infos La Réunion
  14. ^ « Les DOM-COM : poussières d'empire ou paradis touristiques ? », Jean-Christophe Gay, geography professor at the University of Montpellier III, Alexandra Monot, 31 May 2005, disponible sur cafe.geo.net Архивирано 2013-05-10 на сајту Wayback Machine
  15. ^ а б Tourisme et développement (Note d'Information n°34, 01/04/1998)
  16. ^ „Le Tourisme à La Réunion”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  17. ^ „Pluviométrie de La Réunion sur le site de l'académie”. Архивирано из оригинала 19. 5. 2013. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  18. ^ „Thermalisme à La Réunion”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2012. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  19. ^ Journal de l'Île de la Réunion, lundi 26 janvier 1998, « Un enjeu pour la population réunionnaise ? ».
  20. ^ « Les DOM-COM : poussières d’empire ou paradis touristiques ? », Jean-Christophe Gay, géographe, professeur à l’université de Montpellier III, Alexandra Monot, 31 mai 2005, disponible sur cafe.geo.net Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2013)
  21. ^ Le Tourisme à La Réunion Архивирано 2009-05-23 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Site of the Saint-Pierre Pierrefonds airport Архивирано 2006-06-29 на сајту Wayback Machine
  23. ^ Économie de La Réunion, N° 123 – 1st quarter of 2005
  24. ^ Journal de l'Île de la Réunion, Monday 26 January 1998, {« {lang|fr|Un enjeu pour la population réunionnaise ? »} ("An issue for the Reunion population?").
  25. ^ а б JIR, Wednesday 14 June 2006, « L'île à sensations victime de ses images négatives »
  26. ^ Chiffres de l'Observatoire du Développement de la Réunion , JIR, Monday 5 April 2004, {lang|fr|« Le tourisme génère plus de 6000 emplois salariés »}("Tourism generates over 6000 employee salaries")
  27. ^ JIR, Saturday 23 April 2005, « Office de tourisme intercommunal » : « [..] le bilan des actions menées par ses trois antennes à Saint-Denis, Sainte-Marie et Sainte-Suzanne tout au long de 2004. Une année couronnée de succès,...du nord : fréquentation touristique en hausse. »
  28. ^ „Site du concept Villages créoles”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2012. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  29. ^ „Site on the concept of Creole villages”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2012. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  30. ^ Journal de l'Île de la Réunion, Wednesday 17 June 1998, {lang|fr|« Un outil de référence »}("A reference tool").
  31. ^ Schéma de développement touristique de La Réunion. стр. 12
  32. ^ JIR, Wednesday 1 February 2006, "Le chik infeste la presse professionnelle du tourisme " (Chik infects the professional tourism press)
  33. ^ Journal de l'Île de la Réunion, Friday 14 January 2000, {lang|fr|« Tourisme : un toit pour les vacances »}("Tourism: a roof for the holiday")
  34. ^ а б Africa South of the Sahara 2004. Taylor & Francis Group, Routledge. 2003. стр. 867. ISBN 978-1-85743-183-4. 
  35. ^ а б Boniface, Brain G.; Cooper, Christopher P. (2001). Worldwide Destinations: The Geography of Travel and Tourism. Butterworth-Heinemann. стр. 252. ISBN 978-0-7506-4231-6. 
  36. ^ JIR, Tuesday 22 May 2001, « Saint-Denis : Remise de diplômes Réunion qualité tourisme ».
  37. ^ JIR, Friday 25 October 2002, « Le club des "chartés" s'agrandit ».
  38. ^ JIR, Wednesday 10 September 2003, {lang|fr|« Une campagne en faveur du tourisme outre-mer »}("A campaign in favour of overseas tourism").
  39. ^ „Reunion: Overview”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 21. 01. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  40. ^ JIR, Saturday 20 September 2003, « Concilier développement du tourisme et environnement ».
  41. ^ See the Sunday 3 April 2005 edition of France 2, {lang|fr|30 millions d'amis}("30 million friends")
  42. ^ JIR, Saturday 1 October 2005, {lang|fr|« La Réunion et Maurice s'allient »}("The alliance of Réunion and Mauritius").
  43. ^ JIR, Tuesday 28 June 2005, « La Réunion s'exporte pour mieux importer les touristes »
  44. ^ Schéma de développement touristique de La Réunion. стр. 61
  45. ^ а б в Le marché français s'enlise, les marchés européens progressent fortement - Insee Analyses Réunion - 7
  46. ^ L'emploi lié à la fréquentation touristique
  47. ^ JIR, Tuesday 8 March 2005, {lang|fr|« Objectif : un million de touristes en 2020 »}("Objective: a million tourists in 2020").
  48. ^ JIR, Friday 8 April 2005, {lang|fr|« Un tourisme plus accessible aux handicapés »}("A tourism more accessible for the disabled")
  49. ^ Journal de l'Île de la Réunion, mardi 14 novembre 2000, «Pour un tourisme sans risque »
  50. ^ „Travel and Tourism in Reunion”. Euromonitor. април 2007. Приступљено 21. 6. 2008. 
  51. ^ „Reunion: History”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 14. 06. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  52. ^ Mott, Maryann (19. 10. 2005). „Dogs Used as Shark Bait on French Island”. Приступљено 9. 4. 2012. 
  53. ^ JIR, Tuesday 30 August 2005, « Assises du tourisme dans les DOM ».
  54. ^ „Reunion: Country Profile”. Travel Africa Magazine. јесен 1999. Архивирано из оригинала 21. 6. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  55. ^ „Piton de la Fournaise”. Global Volcanism Program. Smithsonian. Приступљено 23. 6. 2008. 
  56. ^ JIR, 2 August 2005, {lang|fr|« Le tourisme des seniors, un phénomène de masse »}("Senior tourims: a mass phenomenon")
  57. ^ « Saint-Louis édite un guide touristique », JIR, Saturday 6 September 2003.
  58. ^ JIR, 24 November 2003,« Plein phare sur sainte Suzanne ».
  59. ^ « Économie de La Réunion », n°116 – second quarter of 2003

Литература[уреди | уреди извор]

Туризам у Реиниону на Викимедијиној остави.
  • Le Tourisme à La Réunion, C. Collet, thèse de doctorat de géographie, université de La Réunion, 1999.
  • [Panorama 1982-2000 et perspectives du tourisme à La Réunion], Michel Boyer, Thierry de la Grange, Guy Fontaine, Pascal Porcel, Marinette Thébault.
  • Le tourisme, G Fontaine, in Atlas de La Réunion-Chapitre III- Économie, 2003
  • Le tourisme à La Réunion, G Fontaine, in Travaux et Documents, Faculté des Lettres et des Sciences Humaines, Université de La Réunion, septembre 2004
  • Tableau économique de La Réunion, édition 2006-2007, Observatoire du développement de La Réunion, ISSN 1249-4305
  • Le Tourisme vert, Observatoire du développement de La Réunion, 8. април.
  • Tourisme et développement, Observatoire du développement de La Réunion, 8. април.
  • La Perception du tourisme, Observatoire du développement de La Réunion, 8. април.
  • Loisirs et tourisme sportif de nature à La Réunion : état des lieux, enjeux et perspectives en matière de développement durable, Olivier Bessy et Olivier Naria. 2004.
  • Album de l'île de la Réunion, Louis-Antoine Roussin, réédité en. 2004. ISBN 978-2-87763-222-5.. ISBN 9782877632225.
  • Émilie Parnière, (DT - DSPES). Le tourisme dans l'Outre-Mer français. 2003. ISBN 978-2-11-092425-4.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Реиниону&oldid=27430767”