Тјурингов тест

С Википедије, слободне енциклопедије
„Стандардна интерпретација” Тјуринговог теста, у којој играч C, испитивач, има задатак да покуша да одреди који је играч - A или B - човек, а који рачунар. Испитивач је ограничен на коришћење одговора на писана питања како би направио одлуку.

Тјурингов тест је предлог теста машинске способности да демонстрира интелигенцију, еквивалентну или неразлучиву од људске. Алан Тјуринг га је описао 1950. у раду Рачунске машине и интелигенција. Тест се спроводи на следећи начин: људски судија се упушта у конверзацију природним језиком са једним човеком и једном машином, а оба саговорника покушавају да се представе као људи. Ако судија не може са сигурношћу да одреди који саговорник је човек а који машина, онда је машина прошла тест. Како би тест био једноставан и универзалан (да би се експлицитно тестирала лингвистичка способност машине а не њена способност генерисања гласа), конверзација се обично одвија неким каналом за пренос текста, као што је телепринтер који је Тјуринг предложио, или у данашње време IRC или неки други сервис за разговарање преко интернета.

Откако је Тјуринг први пут представио свој тест, показало се да је веома утицајан, али и широко критикован, а постао је важан концепт у филозофији вештачке интелигенције.[1][2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pinar Saygin, Ayse; Cicekli, Ilyas; Akman, Varol (1. 11. 2000). „Turing Test: 50 Years Later”. Minds and Machines (на језику: енглески). 10 (4): 463—518. ISSN 1572-8641. S2CID 990084. doi:10.1023/A:1011288000451. 
  2. ^ Russell 2003

Литература[уреди | уреди извор]

  • Russell, Stuart J. (2003). Artificial intelligence : a modern approach. Norvig, Peter,, Canny, John. (2. изд.). Upper Saddle River, N.J. ISBN 978-0-13-790395-5. OCLC 51325314. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]