Универзитет Браун

Координате: 41° 49′ 34″ С; 71° 24′ 12″ З / 41.8262° С; 71.4032° З / 41.8262; -71.4032
С Википедије, слободне енциклопедије

Универзитет Браун
Грб
лат. Universitas Brunensis
Бивша именаРоуд Ајланд колеџ (1764–1804)
МотоIn Deo Speramus (латински)
У Бога верујемо[1]
Типприватни
Оснивање15. септембар 1764. год.; пре 259 година (1764-09-15)
Академске
афилијације
Задужбина$4,7 милијарди (2020)[2]
ПредседникКристина Паксон
ПроректорРичард М. Лок[3]
Наставно особље816[4]
Број студената10.333 (јесен 2019)[5]
Преддипломци7.160 (јесен 2019)[5]
Постдипломци3.173 (јесен 2019)[5]
ЛокацијаПровиденс, Роуд Ајланд, Сједињене Државе
41° 49′ 34″ С; 71° 24′ 12″ З / 41.8262° С; 71.4032° З / 41.8262; -71.4032
КампусУрбани
579.000 m2 (143 acres)
БојеСмеђа, бела, и отвореноцрвена[6]
              
Спортски надимакМедведи
МаскотаМедвед Бруно
Спортске
афилијације
NCAA дивизија IЛига бршљана
ECAC хокеј, EARC/EAWRC
Веб-сајтbrown.edu

Универзитет Браун (енгл. Brown University) је приватни универзитет у САД. Налази се у Провиденсу, у савезној држави Роуд Ајланд и члан је Лиге бршљана.[7] Универзитет Браун је седма најстарија институција високог образовања у САД и спада у један од најпрестижнијих светских универзитета.[8]

Манингова капела при Универзитету Браун

По оснивању, Браун је био први колеџ у Северној Америци који је прихватио студенте без обзира на њихову верску припадност.[9] Његов универзитетски медицински програм је трећи по старости у Новој Енглеској, док је његов инжењерски програм најстарији у Лиги бршњена.[10][11][а] Овај универзитет је био једна од раних америчких институција које су додељивале докторите крајем 19. века. Његове магистарске и докторске студије су уведене 1887.[9] Браун је 1969. године усвојио свој Отворени курикулум након периода студентског лобирања. Нови курикулум елиминисао је обавезне захтеве за дистрибуцијом „општег образовања“, учинио је студенте „архитектама њиховог сопственог програма“ и омогућио им да полажу било који курс за оцену задовољавајуће (позитивно) или неквалификовано (неуспешно) што не бива забележено на спољним транскриптима.[12][13] Године 1971, Браунова координирана женска институција, Пемброке колеџ, у потпуности је спојена са универзитетом.

Пријем на овај универзитет је међу најселективнијим у Сједињеним Државама. Године 2021, универзитет је пријавио стопу прихватања од 5,4%.[14]

Универзитет сачињавају Колеџ, Дипломска школа, Медицинска школа Алперт, Инжењерска школа, Школа за јавно здравље и Школа за струковне студије. Браунови међународни програми организују се путем Вотсоновог института за међународне и јавне послове, а универзитет је академски повезан са Поморском биолошком лабораторијом и Роуд Ајландском школом за дизајн. У сарадњи са Роуд Ајландском школом за дизајн, Броун нуди додипломске и постдипломске дуалне програме.

Браунов главни кампус налази се у четврти Колеџ Хил у Провиденсу на Роуд Ајланду. Универзитет је окружен федерално заштићеним архитектонским округом са густом концентрацијом зграда из колонијалне ере. Улица Бенефит, која пролази западним рубом кампуса, садржи једну од најбогатијих концентрација архитектуре 17. и 18. века у Сједињеним Државама.[15][16]

Преам подацима из новембра 2019, осам добитника Нобелове награде повезано је са Брауном као алумни, наставно особље или истраживачи, као и седам добитника Националне хуманистичке медаље[б] и десет лауреата за Националну медаљу за науку. Међу осталим истакнутим бившим студентима су 26 добитника Пулицерове награде, 17 милијардера,[в] један врховни судија САД, четири америчка државна секретара, 99 чланова Конгреса Сједињених Држава,[20] 57 Родсових стипендиста, 52 Гејтсових Кембриџ стипендиста,[21] 50 Маршалових стипендиста,[22][23] и 15 Макартур Џинијус сарадника.[24][25]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Brown University Admission Facts and Figures”. Brown University. Архивирано из оригинала 8. 7. 2012. г. Приступљено 8. 10. 2014. 
  2. ^ As of June 30, 2020. „With 12.1% return, Brown endowment grows to record $4.7 billion”. Brown University. 2. 10. 2020. Приступљено 2. 10. 2020. 
  3. ^ Nickel, Mark. „Locke named 13th provost of Brown University”. News from Brown. Brown University. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 14. 9. 2015. „Richard M. Locke ... has been appointed provost of the University ... [starting] July 1, 2015 
  4. ^ „Brown at a Glance”. Brown University. Приступљено 13. 3. 2020. 
  5. ^ а б в „Common Data Set 2019-2020” (PDF). Brown University. Приступљено 9. 4. 2020. 
  6. ^ „Brown Visual Identity Policy” (PDF). 
  7. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 173. ISBN 86-331-2075-5. 
  8. ^ „Encyclopedia Brunoniana | Bicentennial celebration”. Brown University. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 9. 7. 2009. 
  9. ^ а б Bronson, Walter Cochrane (1914). The History of Brown University, 1764-1914. Internet Archive. Providence, The University. стр. 346—347. ISBN 978-0-405-03697-2. 
  10. ^ Maugin, Gerard A. (2013-04-08). Continuum Mechanics Through the Twentieth Century: A Concise Historical Perspective (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-94-007-6353-1. 
  11. ^ Parsons, Charles W; Rhode Island Historical Society (1881). The medical school formerly existing in Brown University, its professors and graduates (на језику: енглески). Providence, R.I.: S.S. Rider. OCLC 1038137370. 
  12. ^ Skidmore, Lydia Defusto,Alex (2019-05-24). „Open Curriculum at 50”. Brown Daily Herald (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-09. 
  13. ^ „Encyclopedia Brunoniana | Curriculum”. Brown University. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г. Приступљено 27. 12. 2014. 
  14. ^ Kubzansky, Will (2021-04-06). „Brown admits record-low 5.4 percent of applicants to the class of 2025”. Brown Daily Herald (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-07. 
  15. ^ Méras, Phyllis (2012). Explorer's Guide Rhode Island. Katherine Palmer Imbrie (6 изд.). Woodstock, VT. стр. 42. ISBN 978-1-58157-786-0. OCLC 918312532. 
  16. ^ NEWS, BILL RAPPLEYE, NBC 10 (2017-10-13). „Homes on Benefit Street in Providence neglected”. WJAR. Приступљено 2021-04-14. 
  17. ^ „Carl Ferdinand Oetker”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-22. 
  18. ^ „Ipek Kirac”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-22. 
  19. ^ „Roberta Anamaria Civita”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-22. 
  20. ^ Greene, Richard Henry (1890). Official Positions Held by Alumni of Yale, Princeton, Columbia, Brown, University of Pennsylvania, and by the Men Educated at William and Mary College: With a Comparative Statement, Including a Resumé from the Material Gathered Concerning Harvard College for the N. E. Hist. and Gen. Register, July, 1887, by Chief Justice Wm. A. Richardson, LL.D., the Papers on Official Positions Held by Alumni of Yale, College of New Jersey, University of Pennsylvania, Columbia College and Brown University (на језику: енглески). D. Clapp & Son, printers. стр. 34. 
  21. ^ „Colleges and Universities with U.S. Rhodes Scholarship Winners | The Rhodes Scholarships”. www.rhodesscholar.org. Архивирано из оригинала 26. 7. 2016. г. Приступљено 2016-08-06. 
  22. ^ „Statistics”. www.marshallscholarship.org. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2016. 
  23. ^ „Class of 2015 graduate awarded prestigious Marshall Scholarship” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 12. 2017. г. Приступљено 2017-12-05. 
  24. ^ „Brown eighth on list for producing most MacArthur Fellows”. 28. 5. 2015. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступљено 2016-08-06. 
  25. ^ „Prominent Brown Alumni”. Brownbears.com. Архивирано из оригинала 25. 5. 2016. г. Приступљено 2016-06-12. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]