Универзитет у Новом Саду

Из Википедије, слободне енциклопедије
University of Novi Sad
University of Novi Sad
Ректорат Универзитета у Новом Саду
Тип државни
Оснивање 28.6.1960.
Ректор др Душан Николић
Број запослених 5.097
Наставно особље 3.711
Број студената 50.358
Број факултета 14
Локација Нови Сад,  Србија
Веб-сајт www.uns.ac.rs
Unins.svg

Универзитет у Новом Саду је универзитет смештен у Новом Саду, главном граду Аутономне покрајине Војводине и другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960. Данас се састоји из 14 факултета смештених у четири велика града Аутономне покрајине Војводине: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Универзитет у Новом саду је други по величини међу шест државних универзитета у Србији.

Оснивање Универзитета[уреди]

Универзитет у Новом Саду је основан 28. јуна 1960. године и обухвата факултете који су лоцирани у четири града АП Војводине: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор.

Универзитет чине, по редоследу оснивања, следећи факултети:

Седиште Универзитета[уреди]

За више информација погледајте: Универзитетски кампус у Новом Саду

Универзитет се налази у универзитетском кампусу, површине 259,807 m², на левој обали Дунава, у непосредној близини центра града Новог Сада. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, студенски центар са два студентска дома и централним студенским рестораном, хотел са апартманима за привремени смештај младих наставника и сарадника, Завод за заштиту здравља студената, спортско – рекреативни садржај и многе научне, стручне, културне, инофрмативне, спортске и сличне студенске организације, као и веома леп студентски трг.

Од 14 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави.

У саставу Универзитета су и 5 факултета који немају седиште у Новом Саду: Економски, Грађевински факултет и Учитељски факултет на мађарском наставном језику имају седиште у Суботици, Технички факултет „Михајло Пупин“ у Зрењанину, а Педагошки факултет у Сомбору.

Организација Универзитета и управљање[уреди]

Поред факултета који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине: 1) Ректорат 2) Секретаријат 3) Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и развојна истраживања за потребе привреде - АЦИМСИ 4) Централна библиотека 5) Центар за информационе технологије - ЦИТ-УНС.

Органи управљања на Универзитету су ректор и Савет Универзитета. Стручни орган Универзитета је Наставно-научно веће. Помоћни органи Наставно-научног већа су: Савет експерата за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, стручна већа универзитетских центара, комисије и одбори за поједина питања наставе и научног рада. Ректору у раду помажу проректори и генерални секретар Универзитета. Ради разматрања и заузимања ставова о питањима из свог делокруга, као и ради остваривања међусобне сарадње, координације и усклађивања рада факултета, ректор формира Колегијум Универзитета као саветодавно тело. Колегијум чине ректор, проректори, генерални секретар и декани свих факултета који чине Универзитет. Стручне послове Универзитета и заједничке стручне послове за Универзитет и факултете обављају запослени у Секретаријату Универзитета.

У оквиру Универзитета организовани су: Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Универзитетски центри за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања, Централна библиотека и Академска рачунарска мрежа Универзитета.

Ректори Универзитета у Новом Саду[уреди]

  • Проф. др Лазар Стојковић (мандатни период 1960–1963)
  • Проф. др Тоша Тишма (мандатни период 1963–1967)
  • Проф. др Драгољуб Димковић (мандатни период 1967–1971)
  • Проф. др Петар Дрезгић (мандатни период 1971–1975)
  • Проф. др Славко Боројевић (мандатни период 1975–1977)
  • Проф. др Богољуб Станковић (мандатни период 1977–1979)
  • Проф. др Душан Јакшић (мандатни период 1979–1983)
  • Проф. др Зоран Стојановић (мандатни период 1983–1987)
  • Проф. др Драгутин Зеленовић (мандатни период 1987–1989)
  • Проф. др Јеврем Јањић (мандатни период 1989–1991)
  • Проф. др Драгослав Херцег (мандатни период 1991–1996)
  • Проф. др Олга Хаџић (мандатни период 1996–1998)
  • Проф. др Светолик Аврамов (мандатни период 1998–2000)
  • Проф. др Фуада Станковић (мандатни период 2001–2004)
  • Проф. др Радмила Маринковић-Недучин (мандатни период 2004– 2009)
  • Проф. др Мирослав Весковић (мандатни период 2009–2014)
  • Проф. др Душан Николић (мандатни период 2014 - у току)

Наставници, сарадници и истраживачи[уреди]

Наставу на Универзитету и факултетима изводе наставници и сарадници изабрани у звања утврђена законом. Научну и уметничку делатност обављају истраживачи изабрани у истраживачка и научна звања која су утврђена законом и уметнички сарадници. На Универзитету се стиче специјализација, магистратура и докторат наука из интердисциплинарних и мултидисциплинарних научних области и додељује почасни докторат наука. Ректор Универзитета промовише докторе наука који су докторат стекли на Универзитету и факултетима. Посебну пажњу Универзитет посвећује наставном и научном подмлатку. Да би створио што боље услове за рад и развој, Универзитет обезбеђује привремени смештај за око 150 младих наставно-научних радника са породицима у два наменски изграђена објекта.

Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа. Оснивач Универзитета је Република Србија. Универзитет послује средствима у државној својини. Делатност, организација и управљање, као и начин финансирања Универзитета уређени су Статутом Универзитета у складу са законом. Универзитет и факултети у његовом саставу имају образовну и научну аутономију.


Спољашње везе[уреди]