Универзитет у Новом Саду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Новом Саду
Ректорат Универзитета у Новом Саду.jpg
Ректорат Универзитета у Новом Саду
Тип државни
Оснивање 28. јуна 1960.
Ректор проф. др Душан Николић
Број запослених 5.097
Наставно особље 3.711
Број студената 50.358
Број факултета 14
Локација Нови Сад,  Србија
Веб-сајт Универзитет у Новом Саду
Unins.svg

Универзитет у Новом Саду је образовна, научна и уметничка установа чији је оснивач Република Србија. Универзитет је смештен у Новом Саду, другом по величини граду у Србији. Основан је 28. јуна 1960, са више од 50.000 студената и 5.000 запослених на 14 факултета и два института смештених у четири историјска универзитетска града: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Спада у ред такозваних комплетних или свеобухватних универзитета, који су карактеристични по томе што покривају скоро све области науке и високог образовања.[1]

Историјат[уреди]

Темељи високог образовања на простору данашње Аутономне покрајине Војводине и Србије у целини, постављени су око 1740. године, оснивањем Висарионовог колегијума (Collegium Vissariono-Pawlovicsianum Petrovaradinense) у Новом Саду.[2][3] Међу најзначајнијим претечама данашњег новосадског универзитета су Норма - школа за образовање српских учитеља, основана 1778. године у Сомбору и Препарандија основана 1812, године у Сентандреји, чије је седиште 1816. године пресељено у Сомбор.[4] Значајнију улогу у развоју научне мисли од 19. века имала је Матица српска - најстарија културна и научна институција српског народа, основана 1826. године у Пешти, која је 1864. године пресељена у Нови Сад. Развоју правне науке и правног образовања на простору данашње Војводине посебно је допринео Правни факултет у Суботици, основан 1920. године.[5]

Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду 1960. године.[6] Раније основани факултети повезани су у јединствену новосадску академску заједницу.[7]

Организација Универзитета у Новом Саду[уреди]

Универзитет се налази у централном кампусу, површине 259,807 m², на обали Дунава, у непосредној близини Петроварадинске тврђаве изграђене у 18. веку и старог градског језгра. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, Студенски центар са два студентска дома и Завод за заштиту здравља студената. Од 14 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет за физичку културу, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави. Три факултета имају седиште у Суботици, један факултет у Зрењанину и један у Сомбору. На Универзитету у Новом Саду је од 2016. године седиште Заједнице државних универзитета Србије, у чијем саставу су сви универзитети чији је оснивач држава, као и седиште Докторске школе математике, која на националном нивоу повезује водеће математичаре са више универзитета у Републици Србији.
Значајну улогу има и Центар за стратегијске и напредне студије који је основан 2016. године.

Факултети у саставу Универзитета у Новом Саду[уреди]

# Година оснивања Факултет Локација Град
1 1954. Филозофски факулет Централни кампус Нови Сад
2 1954. Пољоприведни факултет Централни кампус Нови Сад
3 1959. Правни факултет Централни кампус Нови Сад
4 1959. Технолошки факултет Централни кампус Нови Сад
5 1960. Економски факултет Суботица, са одељењима у Новом Саду и Бујановцу
6 1960. Факултет техничких наука Централни кампус Нови Сад
7 1960. Медицински факултет Клинички центар Нови Сад
8 1969. Природно-математички факултет Централни кампус Нови Сад
9 1974. Академија уметности Петроварадинска тврђава Нови Сад
10 1974. Грађевински факултет Суботица
11 1974. Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин
12 1974. Факултет спорта и физичког васпитања Централни кампус Нови Сад
13 1993. Педагошки факултет, до 2006. звао се Учитељски факултет Сомбор
14 2006. Учитељски факултет на мађарском наставном језику Суботица

Институти у саставу Универзитета у Новом Саду[уреди]

У саставу Универзитета у Новом Саду су и два института.[8]

  • Институт за низијско шумарство и животну средину (1958. године)
  • Научни институт за прехрамбене технологије (2007. године)

Унутрашња организација Универзитета и управљање[уреди]

Поред факултета, који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине:

  • Ректорат
  • Секретаријат
  • Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и развојна истраживања за потребе привреде - АЦИМСИ
  • Централна библиотека
  • Центар за информационе технологије - ЦИТ-УНС.

Специјализоване студентске службе и сервиси[уреди]

Студентима Универзитета у Новом Саду су на располагању специјализоване службе које обезбеђују здравствену заштиту, смештај и исхрану. Здравствене услуге пружа Завод за здравствену заштиту студената у оквиру којег постоје специјализоване амбуланте, саветовалишта и одељења лабораторијске дијагностике. Смештај и исхрану обезбеђује Студентски центар. Ниво услуга одговара стандардима који су прихваћени у развијеним европским државама.

Студије[уреди]

У оквиру Универзитета реализује се готово 400 акредитованих студијских програма на нивоу основних, мастер, специјалистичких и докторских студија, чији су носиоци факултети и универзитетски центри за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије. Савремени студијски програми прате развој науке. Значајну улогу у перманентном усавршавању тих програма, сем факултета и центара, имају и два научна института.[1]

Наука[уреди]

Универзитет у Новом Саду има развијену научну инфраструктуру и снажан иновативни потенцијал. На Универзитету је формирано око 250 лабораторија. У оквиру Универзитета има више акредитованих центара изврсности.

Библиотеке[уреди]

Централна библиотека и библиотеке факултета и института располажу богатим књижним фондовима који покривају све релевантне научне области и омогућују приступ великим електронским базама података. На основу посебног споразума о сарадњи, истраживачима, професорима и студентима доступна је и Библиотека Матице српске, најстарија национална, научна и културна институција, основана 1826. године, у којој се налази више од 3.000.000 публикација.

Технолошки парк[уреди]

Посебан значај за јачање иновативности има Технолошки парк Универзитета у Новом Саду. Уз подршку Факултета техничких наука и других чланица Универзитета, формирано је 140 start-up и spin-off компанија, углавном у IT сектору, које запошљавају младе инжењере са Универзитета у Новом Саду. Неке од њих раде пројекте за велике светске компаније и допринеле су томе да Нови Сад у међународним оквирима постане познат као софтверска долина. Многи пројектни тимови, као и појединци са Универзитета, добитници су међународних и националних признања за технолошке иновације остварене у оквиру рада Универзитета.[1]

BioSens институт[уреди]

BioSens институт основан је у оквиру Факултета техничких наука. Европска унија прогласила је Институт за једну од 30 научноистраживачких институција с највећим потенцијалом у Европи у области биотехнологија, а његов пројекат ANTARES је најбоље рангиран у Европи у оквиру програма Хоризонт 2020 у 2016. години.[9]

Ректори Универзитета у Новом Саду[уреди]

  • Проф. др Лазар Стојковић (мандатни период 1960–1963)
  • Проф. др Тоша Тишма (мандатни период 1963–1967)
  • Проф. др Драгољуб Димковић (мандатни период 1967–1971)
  • Проф. др Петар Дрезгић (мандатни период 1971–1975)
  • Проф. др Славко Боројевић (мандатни период 1975–1977)
  • Проф. др Богољуб Станковић (мандатни период 1977–1979)
  • Проф. др Душан Јакшић (мандатни период 1979–1983)
  • Проф. др Зоран Стојановић (мандатни период 1983–1987)
  • Проф. др Драгутин Зеленовић (мандатни период 1987–1989)
  • Проф. др Јеврем Јањић (мандатни период 1989–1991)
  • Проф. др Драгослав Херцег (мандатни период 1991–1996)
  • Проф. др Олга Хаџић (мандатни период 1996–1998)
  • Проф. др Светолик Аврамов (мандатни период 1998–2000)
  • Проф. др Фуада Станковић (мандатни период 2001–2004)
  • Проф. др Радмила Маринковић-Недучин (мандатни период 2004– 2009)
  • Проф. др Мирослав Весковић (мандатни период 2009–2014)
  • Проф. др Душан Николић (мандатни период 2014 - у току)

Резултати студената на европским и светским такмичењима[уреди]

Студенти Универзитета у Новом Саду постижу изузетне резултате у многим областима. Тимови Правног факултета годинама су међу најбољима у Европи. Године 2009. освојили су прво место на такмичењу у симулацији суђења, које је у Хагу, у Међународном суду правде, организовао Универзитет у Лајдену.

Студенти Факултета техничких наука, који настављају традицију познате Југословенске школе роботике, годинама су међу најбољима у Европи. Остварили су велики успех 2016. године на ЕУРОБОТ такмичењу у Паризу освајањем трећег места.[10]

Студенти Академије уметности и Факултета спорта и физичког васпитања освајају бројне награде на националним и међународним такмичењима.

Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Новом Саду Соња Маринковић познато је по успешним наступима на фестивалима у земљи и иностранству. Његов оркестар хармоника је 2013. године освојио прво место на светском такмичењу у Инсбруку (Аустрија) и сматра се једним од најбољих у Европи.[11]

Међународна сарадња[уреди]

Универзитет у Новом Саду сарађује са институцијама које припадају јединственом научном и образовном простору Европе као и другим деловима света. Сарадња је заснована на бројним билатералним и мултилатералним споразумима.[12]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Универзитет у Новом Саду”. Званичан веб сајт. Приступљено 6. 11. 2017. 
  2. "Сведоџба ‘содалса Теодора Нешича’ из 1743", Марко Протић у: Гласник Историског друштва у Новом Саду, 1936, књ. IX, св. 1 и 2, стр. 94
  3. Присутност трансценденције, Богољуб Шијаковић, Службени гласник Београд, 2013, стр. 230-232
  4. „Историјат Педагошког факултета у Сомбору”. Сомбор. Приступљено 3. 11. 2017. 
  5. "Вековна традиција" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960-2000), Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2000, стр. 9
  6. "Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду" у: Службени гласник НР Србије, 1960, бр. 29
  7. "Оснивање и развој Универзитета" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960-2000), Универзитет у Новом Саду Нови Сад, 2000, стр. 11
  8. Институти uns.ac.rs
  9. „BioSense институт”. Званичан веб сајт. Приступљено 12. 11. 2017. 
  10. „Резултати такмичења ЕУРОБОТ”. Eurobot - International Students Robotic Contest. Приступљено 12. 11. 2017. 
  11. „Награде Академског културно-уметничког друштва Соња Маринковић. Академско културно-уметничко друштво Унивезитета у Новом Саду "Соња Маринковић". Приступљено 12. 11. 2017. 
  12. „Стратегија интернационализације Универзитета у Новом Саду”. Универзитет у Новом Саду. Приступљено 12. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди]