Унутрашња тишина

С Википедије, слободне енциклопедије

Унутрашња тишина или тишина ума је стање ума које није зависно од звучних садржаја окружења, а карактерише га:

  • одсуство мисли или присуство мањег броја мисаоних садржаја,
  • минималан емотивни набој и
  • стално присуство природне интелигенције.

Утицај унутрашње тишине на физичко тело[уреди | уреди извор]

Кад је ум у стању унутрашње тишине тело реагује на следећи начин:

  • дисање је уравнотежено и смирено,
  • телесна мускулатура је у стању опуштености и
  • опажање чулима постаје изразитије.

Литература[уреди | уреди извор]

  • К. Кастанеда. Магија покрета. Народна књига.

Види још[уреди | уреди извор]