Управни окрузи Србије
Управни окрузи су облик организације државне управе Републике Србије, намењени деконцентрацији органа државне управе.[1] Немају надлежности локалне самоуправе нити су део територијалне организације Републике Србије. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.[2]
Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.[3][4]
Управни окрузи у Србији
[уреди | уреди извор]Управни округ је подручни центар државне управе који обухвата окружне подручне јединице. У управном округу орган државне праве, по сопственој одлуци, може да врши послове државне управе као што су: решавање у управним стварима у првом степену или о жалби, вршење надзора над радом имаоца јавних овлашћења и вршење инспекцијског надзора.
У Републици Србији постоји 29 управних округа, а подручје сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова.
Регион Београда (град Београд) има статус посебне управне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину града Београда, градоначелника града Београда, Градско веће града Београда и Градску управу града Београда. Подручје град Београда је подељено на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда.
Списак управних округа
[уреди | уреди извор]¹ Индекс (И) је количник бројева становника округа према Попису 2011. и према Попису 2002., помножен са 100 (Индекс 2002. = 100);
² Јединице локалне самоуправе су градови и општине. Поједини градови су подељени на градске општине, које суштински немају надлежности локалне самоуправе, већ су испоставе Градске самоуправе. Стога су градске општине набројане у загради и означене закошеним словима;
³ Управни окрузи на АП Косову и Метохији. Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999. године, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.
4 Већина припадника албанске националне мањине у Пчињском и Јабланичком округу није се одазвала Попису 2011. године, због чега дате бројке не одговарају стварном стању. Слично томе, већина припадника албанске националне мањине у датим окрузима није се одазвала ни на Попису 2002. године, али је у датом попису урађена накнадна процена стања.
Управни окрузи и територијална организација
[уреди | уреди извор]Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине општине, градови и град Београд (тј. локалне самоуправе) и аутономне покрајине – као облици територијалне аутономије.[5] Управни окрузи нису облик територијалне организације.
Територијалне промене
[уреди | уреди извор]-
1993. г. -
2001. г. -
2005. г. -
2009. г. -
2010. г.
Види још
[уреди | уреди извор]- Историја округа Србије
- Административна подела Србије
- Статистички региони Србије
- Територијална организација Србије
- Градови и општине Србије
- Списак насељених места у Србији
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миленковић 2013, стр. 312.
- ^ „Закон о државној управи”. Службени гласник РС (47). 20. 6. 2018. Архивирано из оригинала 25. 12. 2022. г.
- ^ „Административно територијална подела Републике Србије на покрајине, округе, општине и Град Београд”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 19. 02. 2009. г.
- ^ „Уредба о управним окрузима”. Службени гласник РС (15). 27. 2. 2006. Архивирано из оригинала 15. 1. 2024. г.
- ^ „Закон о територијалној организацији Републике Србије”. Службени гласник РС (9). 4. 2. 2020. Архивирано из оригинала 1. 2. 2023. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Миленковић, Дејан (2013). Јавна управа — одабране теме. Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-7558-959-4. Архивирано из оригинала 20. 4. 2023. г.
