Урош Рачић

С Википедије, слободне енциклопедије
Урош Рачић
Рачић у дресу Црвене звезде 2018.
Лични подаци
Пуно име Урош Рачић
Датум рођења (1998-03-17)17. март 1998.(26 год.)
Место рођења Краљево, СР Југославија
Висина 1,93 m
Позиција везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Сасуоло
Јуниорска каријера





2014—2016.
2016—2017.
Бамби Краљево
ШФ Књаз
Алтина Земун
Слога Краљево
Слобода Чачак
ОФК Београд
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2015—2016. ОФК Београд 0 (0)
2016—2018. Црвена звезда 31 (3)
2018—2023. Валенсија 59 (1)
2018.Валенсија Б 15 (1)
2019. Тенерифе 16 (1)
2019—2020. Фамаликао 33 (3)
2022—2023. Брага 25 (1)
2023— Сасуоло 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2016. Србија до 18 4 (1)
2016—2017. Србија до 19 14 (2)
2017—2020. Србија до 21 14 (0)
2021— Србија 11 (0)
* Датум актуелизовања: 21. новембар 2021.
** Датум актуелизовања: 16. јун 2023.

Урош Рачић (Краљево, 17. март 1998) српски је фудбалер. Игра на средини терена, а тренутно наступа за Сасуоло.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Као рођени Краљевчанин,[1] Рачић је на свом почетку бављења фудбалом наступао у локалним академијама „Бамби” и „Књаз”, заједно са братом близанцем Богданом. Касније су се заједно преселили у Земун, а након три године наступања у тамошњој „Алтини”, вратили су се у родни град и приступили Слоги. Близанци су, након тога, били чланови чачанске Слободе, а затим и ОФК Београда.[2] Рачићи су на Карабурми провели две године, док је Урош током сезоне 2015/16. прикључен првом тиму,[3] за такмичење у Суперлиги Србије.[4] Након победе младог тима над екипом Црвене звезде резултатом 4-1, у којој је Рачић постигао један од голова, дневни листови Спорт и Спортски журнал, означили су га једним од кључних играча утакмице, доделивши му оцену 8. Убрзо након тога, 13. марта 2016. године, Рачићи су прешли у редове Црвене звезде.[5] Урош је тада потписао трогодишњи професионални уговор са новим клубом.[6]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Рачић је првом тиму Црвене звезде прикључен непуна два месеца по потпису уговора са клубом, а пред утакмицу против Војводине, у оквиру 35. кола Суперлиге Србије за сезону 2015/16.[7] Сусрет одигран 7. маја 2016.[8] провео је на клупи за резервне играче, али је прилику да дебитује добио у пријатељској утакмици против екипе Олимпијакоса следећег дана.[9] Наредне седмице, 14. маја, Рачић је уписао и деби на званичном сусрету, ушавши у игру уместо Александра Катаија у 80. минуту утакмице против Радника из Сурдулице.[10]

Иностранство[уреди | уреди извор]

Дана 13. јуна 2018. године потписао је четворогодишњи уговор са Валенсијом. Звезда је од овог трансфера приходовала 2,2 милиона евра.[11] За прву екипу Валенсије дебитовао је 4. децембра 2018, када се нашао у стартној постави на утакмици Купа Шпаније, против екипе Еброа. На терену је провео 68 минута, након чега га је заменио Дани Парехо.[12]

У јануару 2019. прослеђен је на позајмицу до краја сезоне у шпанског друголигаша Тенерифе.[13] За сезону 2019/20. позајмљен је португалском прволигашу Фамаликау.[14] У сезонама 2020/21. и 2021/22. био је првотимац Валенсије и забележио је 59 наступа у шпанској Ла лиги. За такмичарску 2022/23. прослеђен је на позајмицу у португалску Брагу.[15]

У августу 2023. потписао је четворогодишњи уговор са италијанским Сасуолом.[16]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 24. марта 2021. на утакмици са Републиком Ирском у квалификацијама за Светско првенство 2022.[17] Био је учесник Светског првенства 2022. у Катару али је све три утакмице које је Србија одиграла гледао са клупе за резервне играче.[18]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Валенсија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дугалић, М. (2. 3. 2009). „Близанци из „женске” улице”. unijasprs.org.rs. Приступљено 16. 6. 2018. 
  2. ^ „Рачић - Луне ми је други отац”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 5. 1. 2017. Приступљено 16. 6. 2018. 
  3. ^ „Рачић, Урош”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено 16. 6. 2018. 
  4. ^ „OFK Beograd - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 6. 8. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2018. 
  5. ^ „Ekspresno završeno: Račići potpisali za Zvezdu!”. mondo.rs. 13. 3. 2016. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2018. 
  6. ^ „Урош Рачић потписао за Звезду”. Радио-телевизија Србије. 13. 3. 2016. Приступљено 16. 6. 2018. 
  7. ^ „Урош Рачић - Велика част”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 9. 5. 2016. Приступљено 19. 6. 2018. 
  8. ^ „Црвена звезда - Војводина 1:3 (1:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 7. 5. 2016. Приступљено 19. 6. 2018. 
  9. ^ „Црвена звезда - Олимпијакос 2:2 (1:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 8. 5. 2016. Приступљено 19. 6. 2018. 
  10. ^ „Радник - Црвена звезда 1:4 (1:2)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 14. 5. 2016. Приступљено 19. 6. 2018. 
  11. ^ „Готово: Рачић у Валенсији, Звезди 2,2 милиона евра”. rs.n1info.com. 13. 5. 2018. Архивирано из оригинала 15. 08. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  12. ^ „Račić debitovao za Valensiju, Mestalja je oduševljena: Hoćemo još! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 04. 12. 2018. Приступљено 04. 12. 2018. 
  13. ^ „Bienvenido, Uroše”. mozzartsport.com. 14. 1. 2019. Приступљено 10. 10. 2020. 
  14. ^ „Урош Рачић на позајмици у Фамаликау”. sportklub.rs. 9. 8. 2019. Приступљено 9. 8. 2019. 
  15. ^ „Рачић у Браги - Валенсија позајмила дефанзивца Португалцима”. Спортски журнал. 1. 9. 2022. Приступљено 16. 8. 2023. 
  16. ^ „Zvanično: Uroš Račić u Seriji A; Valensiji 2.500.000 evra”. mozzartsport.com. 16. 8. 2023. Приступљено 16. 8. 2023. 
  17. ^ „UŽIVO: Debituju Gajić i Račić, Vlahović predvodi napad!”. reprezentacija.rs. 24. 3. 2021. Приступљено 16. 8. 2023. 
  18. ^ „OVO ĆE NAS OJAČATI, BIĆEMO NA POSTOLJU! Piksi mu nije dao šansu na Mundijalu, a on poslao ŠAMPIONSKU poruku iz Katara!”. mondo.rs. 4. 12. 2022. Приступљено 16. 8. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]