Уставни суд Републике Српске
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Републике Српске |
Уставни суд Републике Српске је самосталан и независан орган који штити уставност и законитост и обезбеђује заштиту права и слобода грађана у Републици Српској.
Установљен је Уставом Републике Српске који је донесен 28. фебруара 1992, а почео је са радом 1. јула 1994. године.
Надлежност[уреди | уреди извор]
Уставни суд:
- одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом;
- одлучује о сагласности прописа и општих аката са законом;
- решава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти;
- решава сукоб надлежности између органа Републике, града и општине;
- одлучује о сагласности програма, статута и других општих аката политичких организација са Уставом и законом.
- прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, обавештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у тој области и даје им мишљења и предлоге за доношење закона и предузимање других мера ради обезбеђења уставности и законитости и заштите слобода и права грађана, организација и заједница;
- може оцењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године;
- одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа;
- одлучује о питањима имунитета, која проистичу из закона којима се уређује имунитет у Републици Српској.
Одлуке Уставног суда су општеобавезне и извршне на територији Републике Српске, а њихово извршење обезбеђује Влада Републике Српске.
Састав[уреди | уреди извор]
Уставни суд има девет судија, укључујући и председника Суда, од којих се најмање двојица судија бирају из сваког конститутивног народа и један из реда осталих. Судије Уставног суда се бирају на осам година и не могу бити поново бирани. Суд има и два потпредседника, који су из реда других народа у односу на председника Суда.
Веће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске је основано како би одлучивало о питањима виталног интереса у процедури описаној у Амандману LXXXII Устава РС. Ово веће разматра сва питања која су од виталног интереса.
Веће за заштиту виталног интереса састоји се од седам чланова, два из сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Судије бира Народна скупштина Републике Српске и Веће народа Републике Српске.
Народној скупштини кандидате за председника и судије Уставног суда предлаже председник Републике, а на предлог Високог судског и тужилачког савета Босне и Херцеговине.
Тренутни чланови Уставног суда су:
- Џерард Селман, предсједник, (први мандат, од јуна 2012)
- Снежана Савић, потпредсједник, (први мандат, од јуна 2012)
- Миленко Араповић, потпредсједник (први мандат, од јуна 2012)
- Војин Бојанић, (други мандат, од октобра 2003)
- Амор Букић, (први мандат, од јуна 2012)
- Златко Куленовић, (први мандат, од маја 2013)
- Душко Медић, (други мандат, од октобра 2003)
- Марко Рајчевић, (други мандат, од марта 1998) и
- Ирена Мојовић, (први мандат, од маја 2015).
Поступак[уреди | уреди извор]
Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости.
Поступак пред Уставним судом могу, без ограничења, покренути председник Републике, Народна скупштина и Влада, а остали органи, организације и заједнице под условима утврђеним законом.
Уставни суд може и сам покренути поступак за оцењивање уставности и законитости.
Кад Уставни суд утврди да закон није у сагласности са Уставом или да други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом или законом, тај закон, други прописи или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.
Седиште[уреди | уреди извор]
Седиште Уставног суда Републике Српске је у Бањој Луци, у Улици Краља Алфонса XIII број 11.
