Феликс Унгер

С Википедије, слободне енциклопедије
Феликс Унгер
Феликс Унгер 2013.
Лични подаци
Датум рођења(1946-03-02)2. март 1946. (78 год.)
Место рођењаКлагенфурт, Аустрија
Научни рад
ПољеКардиохирургија

Феликс Унгер (нем. Felix Unger; Клагенфурт, 2. март 1946) аустријски je кардиохирург, академик и инострани члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности од 26. октобра 2000.[1] Године 1986. је извршио прву трансплантацију вештачког срца у Европи.[2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије на Медицинском факултету Универзитета у Бечу 1971, постдипломске студије на Универзитетској клиници за кардиологију у Бечу 1972. и Универзитетској хируршкој клиници у Бечу 1977. и усавршавао се као истраживач у Хјустону 1975. године.[1] Радио је као редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Бечу и Инзбруку од 1983[3], као директор Универзитетске клинике за кардиологију 1985—2011[4], као директор Европског кардиолошког институт 1990—2013. и Европског института за здравље 2001—2017.[1]

Оснивач је и председник Европске академије наука и уметности у Салцбургу 1990,[5] дописни је члан Академије наука и уметности Нордрајн-Вестфалије, Литванске академије наука, Словеначке академије наука и уметности, члан је Словачке академије наука, Светске академије наука и уметности, Њујоршке академије наука, почасни је члан Мађарске академије наука, инострани је члан Македонске академије наука и уметности, Грузијске националне академије наука и Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности од 26. октобра 2000.[1]

Феликс Унгер је хирург пионир, суоснивач Европске академије наука и уметности, организације која данас броји преко 1.800 чланова, а на челу Академије је као њен председник од 1990. године.[3]

Током своје дугогодишње каријере објавио је преко 400 радова[4] и 17 књига о кардиомедицини и члан је најзначајнијих научних удружења у својој области као и многих академија наука.[3]

Носилац је почасног доктората Универзитета у Будимпешти 1994, у Темишвару 1994, у Токију 1994, у Марбургу 2002, у Риги 2003, у Београду 2007, у Атини 2009, у Санкт Петербургу 2012, у Араду 2013, у Клужу 2013, у Тирани 2014, у Самари 2016. и у Марибору 2017. године.[1] Добитник је награде „Др. Карл Ренер” 1975, награде „Сандоз” 1980, медаље „Пуркине” 1991, медаље „Карилинс” 1992, награде „Паулс Страдинш” 2009, медаље коју додељује председник Републике Словачке 2011. и Великог сребрног одликовања за заслуге Републике Аустрије 2012. године.[1]

Био је члан управног одбора Берлинске школе креативног лидерства од 2015. до 2020. године.[3]

Унгер је ожењен Моником фон Фиореши и они имају два сина, Стефана и Матауса.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Феликс Унгер”. САНУ. 
  2. ^ Upi (1986-12-16). „NEW ARTIFICIAL HEART IS TRIED”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-04-27. 
  3. ^ а б в г д „UNIV. PROF. DR. DR. H.C. FELIX UNGER”. berlin-school.com. Приступљено 26. 1. 2024. 
  4. ^ а б в „Univ.Prof.Dr.Dr.h.c. Felix Unger” (PDF). euro-acad.eu. Приступљено 26. 1. 2024. 
  5. ^ „News | European Academy of Sciences and Arts”. euro-acad.eu (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феликс_Унгер&oldid=27544488”