Филип Фортунатов

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Фјодорович Фортунатов
Лични подаци
Датум рођења(1848-01-14)14. јануар 1848.
Место рођењаВологда, Руска Империја
Датум смрти3. октобар 1914.(1914-10-03) (66 год.)
Место смртиКосолма, Руска Империја

Филип Фјодорович Фортунатов (рођен 2/14. јануара 1848. у Вологди, а преминуо 20. септембра/3. октобра 1914. у Косалми под Петрозаводском) је био руски лингвиста, професор, члан руске Академије наука (од 1902), који је такође, оснивач московске „формалне“ („фортунатовске“) лингвистичке школе.

Један је од најзначајнијих лингвиста пре-револуционарног времена Русије, бавио се индоаријским, балтичким и словенским језицима, граматичком теоријом, као и опширним педагошким делатностима.

Прихватао је и развијао, као и многи његови савременици, тезу познатог немачког индоевропеисте прошлога века, Августа Шлајхера - творца теорије језичког родословног стабла и представник биолошког натурализма у лингвистици.

Теза коју је Фортунатов прихватио објашњава да је после распада индоевропске језичке заједнице постојао период балто-словенског језика, који називају и балто-словенским језичким јединством. Фортунатов, А. А. Шахматов, Ј. Розвадовски, Ј. Отрембски, Р. Траутман и др. прихватили су ту тезу и развијали је, оснажујући је новом аргументацијом или коригујући у неким појединостима раније изнету аргументацију.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Фортунатов Ф. Ф. Избранные труды, т. I—II. М., 1956.
  • Алпатов, Владимир Михайлович История лингвистических учений. М., 2001.
  • Журавлёв, Владимир Константинович Московская фортунатовская школа // Лингвистический энциклопедический словарь. М., 1990.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]