Финале Купа европских шампиона 1959.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа европских шампиона 1959.
Званични постер за финалну утакмицу
ДогађајКуп европских шампиона 1958/59.
Датум3. јун 1959. (1959-06-03)
СтадионНекарстадион, Западна Немачка Штутгарт
СудијаЗападна Немачка Алберт Душ
Посећеност72.000

Финале Купа европских шампиона 1959. је било четврто финале овог купа, и одржано је 3. јуна 1959. на Некарстадиону у Штутгарту, пред око 72.000 људи. Финалисти су били шпански Реал Мадрид, коме је то било четврто узастопно финале, и француски Ремс, коме је ово било друго финале. Ове екипе су три године раније играле и прво финале Купа европских шампиона, када је Реал победио са 4:3.

Реал Мадрид је головима Енрикеа Матеоса у првом, и Ди Стефана у 47. минуту, победио са 2:0, и освојио четврту узастопну титулу Купа европских шампиона.[1]

Претходни наступи у финалима[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид и Ремс су се претходно сусрели у првом финалу Купа европских шампиона 1956, када је Реал победио 4:3.

Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године)
Шпанија Реал Мадрид 3 (1956, 1957, 1958)
Француска Ремс 1 (1956)

Пут до финала[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Прво коло

1. утакмица:

Реал Мадрид Шпанија2:0Турска Бешикташ
Сантистебан Гол 57
Копа Гол 90
Извештај
Гледалаца: 60.000
Судија: Италија Пјетро Бонето

2. утакмица:

Бешикташ Турска1:1Шпанија Реал Мадрид
Кестепен Гол 64 Извештај Сантистебан Гол 13
Гледалаца: 30.000
Судија: Италија Ћезаре Јони

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 3:1.

Четвртина финала

1. Утакмица:

Бечки Спортски клуб Аустрија0:0Шпанија Реал Мадрид
Извештај
Гледалаца: 80.000
Судија: Белгија Алберт Алстин

2. Утакмица:

Реал Мадрид Шпанија7:1Аустрија Бечки Спортски клуб
Матеос Гол 8
Ди Стефано Гол 14646975
Ријал Гол 67
Хенто Гол 89
Извештај Хорак Гол 9
Гледалаца: 90.000
Судија: Француска Морис Гиг

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 7:1.

Полуфинале

1. Утакмица:

Реал Мадрид Шпанија2:1Шпанија Атлетико Мадрид
Ријал Гол 15
Пушкаш Гол 33 (пен.)
Извештај Чузо Гол 13
Гледалаца: 120.000
Судија: Шкотска Џек Моуват

2. Утакмица:

Атлетико Мадрид Шпанија1:0Шпанија Реал Мадрид
Кољар Гол 43 Извештај
Гледалаца: 50.000
Судија: Енглеска Рег Лиф

Због укупног резултата 2:2 морала се играти нова утакмица.


3. Утакмица (плеј-оф):

Реал Мадрид Шпанија2:1Шпанија Атлетико Мадрид
Ди Стефано Гол 16
Пушкаш Гол 42
Извештај Кољар Гол 18
Гледалаца: 20.000
Судија: Енглеска Артур Елис

Реал Мадрид пролази са 2:1.

Ремс[уреди | уреди извор]

Квалификације

1. Утакмица:

Ардс Северна Ирска1:4Француска Ремс
Лори Гол 87 Извештај Фонтен Гол 26384585
Гледалаца: 20.000
Судија: Шпанија Хозе Марија Ортиз

Ремс Француска6:2Северна Ирска Ардс
Пјантони Гол 1040
Фонтен Гол 1416
Блијар Гол 2074
Извештај Лоутер Гол 10
Кви Гол 28
Гледалаца: 19.509
Судија: Шпанија Мануел Асенси Мартин

Ремс пролази укупним резултатом 10:3.

Прво коло

1. Утакмица:

Ремс Француска4:0Финска ХПС Хелсинки
Венсан Гол 223585
Сиатка Гол 89
Извештај
Гледалаца: 11.452
Судија: Западна Немачка Едгар Омерборн

2. Утакмица:

ХПС Хелсинки Финска0:3Француска Ремс
Извештај Фонтен Гол 210
Линтамо Гол 8 (аг.)
Гледалаца: 14.855
Судија: Западна Немачка Хелмут Фриц

Ремс пролази укупним резултатом 7:0.

Четвртина финала

1. Утакмица:

Стандард Лијеж Белгија2:0Француска Ремс
Жадо Гол 65
Живар Гол 71 (пен.)
Извештај
Гледалаца: 36.000
Судија: Енглеска Џон Кели

2. Утакмица:

Ремс Француска3:0Белгија Стандард Лијеж
Пјантони Гол 70
Фонтен Гол 7388
Извештај
Гледалаца: 32.235
Судија: Шпанија Хозе Марија Ортиз

Ремс пролази укупним резултатом 3:2.

Полуфинале

1. Утакмица:

Јанг Бојс Швајцарска1:0Француска Ремс
Мајер Гол 15 Извештај
Гледалаца: 60.000
Судија: Белгија Лусијан Ван Нуфел

2. Утакмица:

Ремс Француска3:0Швајцарска Јанг Бојс
Пјантони Гол 4172
Пенверн Гол 47
Извештај
Гледалаца: 35.898
Судија: Холандија Питер Паулус Ромер

Ремс пролази укупним резултатом 3:1.

Финална утакмица[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид Шпанија2:0Француска Ремс
Извештај
Гледалаца: 72.000
Судија: Западна Немачка Алберт Душ
Реал Мадрид
Ремс
GK 1 Аргентина Рођелио Домингез
RB 2 Шпанија Маркитос
CB 3 Шпанија[а] Хозе Сантамарија
LB 4 Шпанија Хозе Марија Зарага (c)
RH 5 Шпанија Хуан Сантистебан
LH 6 Шпанија Антонио Руиз
OR 7 Француска Рајмонд Копа
IR 8 Шпанија Енрике Матеос
CF 9 Шпанија[б] Алфредо ди Стефано
IL 10 Шпанија Ектор Ријал
OL 11 Шпанија Франсиско Хенто
Тренер:
Аргентина Луис Карниља

GK 1 Француска Доминик Колона
RB 2 Француска Бруно Родзик
CB 3 Француска Робер Жонке (c)
LB 4 Француска Раул Жиродо
RH 5 Француска Арман Пенверн
LH 6 Француска Мишел Леблон
OR 7 Француска Роберт Ламартен
IR 8 Француска Рене Блијар
CF 9 Француска Жист Фонтен
IL 10 Француска Рожер Пјантони
OL 11 Француска Жан Венсан
Тренер:
Француска Албер Бате

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958.[2]
  2. ^ Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.[2][3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Reims succumb to Madrid for a second time”. uefa.com (на језику: енглески). UEFA. 1. септембар 2014. Приступљено 5. октобар 2021. 
  2. ^ а б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021. 
  3. ^ „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]