Флоријан Гантенбајн

С Википедије, слободне енциклопедије

Флоријан Гантенбајн (Florian Gantenbein) је био швајцарски путујући фотограф-дагеротипист. Радио је у Србији током седме и осме деценије XIX века.[1]

У огласима у листу Видовдан, 1865, нагласио је да је „фотографски живописац и академијски вештак из Швајцарске“. Према белешки на једној фотографији (Катарина Радојчић и Љубица Павловић, 1861), Гантенбајн је први у Србији отворио сталан фотографски атеље, у Београду, „преко од Зелена Венца“; доцније, пред крај шездесетих година (око 1869) радио је „код Саборне цркве“. Међу првима у српској фотографији увео је стандардни формат посетнице. Судећи по подацима на полеђинама његових фотографија, изгледа да је кратко време радио и у Новом Саду (1863).

Одлике рада и дела[уреди | уреди извор]

Претежно је снимао портрете у целој фигури, или допојасно, у атељеу опремљеном осликаним позадинама, мобилијаром и драперијама, што је типично за фотографска атељеа седме и осме деценије XIX века. На његовим фотографијама срећу се многе знамените личности српске културе и историје XIX века: Ђорђе Симић (1860); Велимир Теодоровић (задужбинар, ванбрачни син кнеза Михаила) (1865); Ђорђе Малетић (око 1867); Јосиф Панчић (1869) и други.

Сакупљање, проучавања и представљање дела[уреди | уреди извор]

У музејима (Музеј града Београда, Музеј позоришне уметности Србије, и др) и код приватних сакупљача до сад је регистровано око 50 Гантенбајнових дела, фотографија величине посетнице. Његов рад и дела нису темељније проучени, али се његово име среће у свим до сада објављеним, а релевантним, прегледима историје српске фотографије 19. века. Дела су уврштена у студијску изложбу „Фотографија код Срба 1839-1989" (Београд, Галерија САНУ, 1991).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Почеци фотографије 1839-1900.“ Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2015), Зорица Нетај, Архив, година IV, број 1/2, Архив Србије и Црне Горе, 2003, ISSN: 1450-9733

Литература[уреди | уреди извор]

  • Видовдан, 17. јун,1865, 4; Огласи Ф. Гантенбајна.
  • Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија, Београд, 1977, стр. 22;
  • Горан Малић, „Obdobje dagerotipije v srpski fotografji od 1839 do 1855“, Fotografija od Janeza Puharja do prve svetovne vojne (зборник са симпозијума), Крањ, 27.11. 2008, стр. 91-104.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.