Форконтумац

Форконтумац или Швеб је речно острво површине 391,7 хектара,^[1] које се налази на Дунаву, југозападно од Панчева и источно од Београда. Већи део острва је обрастао густом вегетацијом, а на више места на острву се налазе баре издуженог облика које су некада били канали којим је текла дунавска вода. Викенд насеље и излетиште Бела Стена се налази на западном крају острва. Северно од Форконтумца је ушће Тамиша у Дунав. Острва Чакљанац и Штефанац, која су данас засипањем канала претворена у једно острво, се налазе јужно од аде Форконтумац. Сва три острва као и Старчевачка ада припадају општини Панчево. Аде Форконтумац, Штефанац и Чакљанац чине заштићено станиште треће категорије и представљају функционалну целину водених, влажних и шумских станишта. Одлуку о заштити природног добра „Панчевачке аде”, донела је Скупштина града Панчева 5. маја 2019. године на основу студије о заштити коју је израдио Покрајински завод за заштиту природе.^[2]

Занимљивости везане за име[уреди | уреди извор]

Име острва односи се на некадашњу аустријску карантинску станицу града Панчева, изграђену 1726. године, која се налазила на обали преко пута острва, на ушћу Тамиша у Дунав. Стари термин Контумац (лат. Contumacia) коришћен је као синоним за карантин. Године 1813. један од најпознатијих гостију је био Вук Караџић који је у њему остао неколико недеља. Контумац био доста удаљен од Панчева и налазио се на водоплавном терену, па је то вероватно био разлог да се у самом граду сагради нови. После пресељења контумца у град у згради старог контумца установљен је форкунтумац што би могло да се преведе као претконтумац (реч for на немачком значи пред) и био је истурено одељење контумца. Контумци су биле установе у којим су лица која су долазила с територије тадашње Турске царевине и роба која је одатле довожена морали да издрже карантин, који је био обавезан за све путнике. Путнике је прегледао лекар. Они који су били болесни или сумњиви били су упућивани у форкунтумац на лечење. Дужина боравка у карантину је зависила од степена предострожности и трајала је од 21 до 42 дана у зависности од епидемиолошке ситуације у тадашњој Турској.^[3] Други назив овог острва је Швеб и долази од немачке речи Schweben која значи плутати, лебдети.

Викенд насеље и излетиште[уреди | уреди извор]

На врху острва се налази викенд насеље од око 440 кућа углавном насељених током лета. Пешчана плажа која се такође налази на врху острва је доста посећена током топлих летњих дана.^[4]