Формула 1 — сезона 2016

С Википедије, слободне енциклопедије
Сезона 2016
← 2015
2017 →
Нико Розберг је по први пут постао светски првак.
Луис Хамилтон је завршио други, свега пет бодова иза Розберга
Данијел Рикардо је завршио трећи за Ред Бул
Мерцедес је убедљиво освојио наслов светског првака у такмичењу конструктора.

Сезона Формуле 1 2016. године је била 67. сезона Светског шампионата Формуле 1, првенства за возила Формуле 1 које организује ФИА, као највишу класу тркачких аутомобила. Трке су се одржале од 20. марта до 27. новембра 2016. године. Возачи и тимови су се такмичили за шампиона Формуле 1 и шампиона формуле 1 у конкуренцији конструктора. Наслов у такмичењу возача је бранио Луис Хамилтон који је на крају сезоне завршио други док је његов тимски колега Нико Розберг по први пут постао светски првак, а у такмичењу конструктора Мерцедес је убедљиво тријумфовао трећу годину за редом. Након завршетка сезоне и освајања свог првог наслова, Нико Розберг је саопштио да завршава каријеру. Макс Верстапен је победио на ВН Шпаније и на тај начин постао најмлађи победник трке у формули 1.

Тимови и возачи[уреди | уреди извор]

Следећи тимови и возачи имају уговор за сезону 2016. Светског шампионата Формуле 1:

тим конструктор погонска јединица гуме број возача возачи трке
Италија Скудерија Ферари Ферари Ферари P 5 Њемачка Себастијан Фетел[1] све
7 Финска Кими Рејкенен[2] све
Индија Сахара Форс Индија Форс Индија Мерцедес P 11 Мексико Серхио Перес[3] све
27 Њемачка Нико Хилкенберг све
Сједињене Америчке Државе Хас Ф1[4] Хас Ферари[5] P 8 Француска Ромен Грожан све
21 Мексико Естебан Гутјерес све
Уједињено Краљевство Макларен Хонда Макларен Хонда[6] P 14 Шпанија Фернандо Алонсо[7] 1, 3-21
22 Уједињено Краљевство Џенсон Батон[8] све
47 Белгија Стофел Вандорн 2
Њемачка Мерцедес АМГ Петронас         Мерцедес Мерцедес P 6 Њемачка Нико Розберг[9] све
44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон све
Аустрија Инфинити Ред Бул Рејсинг[10] Ред Бул ТАГ Хојер P 3 Аустралија Данијел Рикијардо[11] све
33 Холандија Макс Ферстапен 5-21
26 Русија Данил Квјат 1-4
Италија Скудерија Торо Росо Торо Росо Ферари P 26 Русија Данил Квјат 5-21
55 Шпанија Карлос Саинс јр. све
33 Холандија Макс Ферстапен 1-4
Француска Рено Спорт Ф1 Рено Рено P 20 Данска Кевин Магнусен све
30 Уједињено Краљевство Џолион Палмер све
Швајцарска Заубер Ф1 Заубер Ферари P 9 Шведска Маркус Ериксен све
12 Бразил Фелипе Наср све
Уједињено Краљевство Вилијамс Мартини Рејсинг Вилијамс Мерцедес P 19 Бразил Фелипе Маса све
77 Финска Валтери Ботас све
Уједињено Краљевство Манор Рејсинг Манор Мерцедес P 88 Индонезија Рио Харјанто 1-12
31 Француска Естебан Окон 13-21
94 Њемачка Паскал Верлајн све

Новине у вези са тимовима[уреди | уреди извор]

Трке[уреди | уреди извор]

Током 2016. сезоне возила се укупно 21 трка.

ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ 2016
број трка место одржавања време одржавања пол позиција најбржи круг победник-возач победник-конструктор
1 Велика награда Аустралије[13] Аустралија Алберт Парк, Мелбурн 20. март Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Данијел Рикардо Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
2 Велика награда Бахреина[14] Бахреин Бахреин међународна стаза, Сакир 3. април Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
3 Велика награда Кине[15] Кина Шангај Међународна стаза, Шангај 17. април Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Хилкенберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
4 Велика награда Русије[16] Русија Сочи Аутодром, Сочи[17] 1. мај Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
5 Велика награда Шпаније[18] Шпанија Стаза Каталуња, Барселона 15. мај Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Русија Данил Квјат Холандија Макс Ферстапен Аустрија Ред Бул
6 Велика награда Монака[19] Монако Стаза Монако, Монте Карло 29. мај Аустралија Данијел Рикардо Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
7 Велика награда Канаде[20] Канада Стаза Жил Вилнев, Монтреал 12. јун Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
8 Велика награда Европе[21][22] Азербејџан Баку улична стаза, Баку[23] 19. јун Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
9 Велика награда Аустрије[24] Аустрија Ред Бул Ринг, Шпилберг 3. јул Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
10 Велика награда Велике Британије[25] Уједињено Краљевство Силверстоун стаза, Силверстоун 10. јул Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
11 Велика награда Мађарске[26][27] Мађарска Хунгароринг, Будимпешта 24. јул Њемачка Нико Розберг Финска Кими Рејкенен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
12 Велика награда Немачке[28] Њемачка Хокенхајмринг, Хокенхајм 31. јул Њемачка Нико Розберг Аустралија Данијел Рикардо Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
13 Велика награда Белгије[29] Белгија Стаза СПА-Франкоршамп, Ставелот 28. август Њемачка Нико Розберг Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
14 Велика награда Италије[30] Италија Аутодром Национале Монца, Монца 4. септембар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Шпанија Фернандо Алонсо Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
15 Велика награда Сингапура[31] Сингапур Марина Беј улична стаза, Сингапур 18. септембар Њемачка Нико Розберг Аустралија Данијел Рикардо Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
16 Велика награда Малезије[32] Малезија Сепанг међународна стаза, Куала Лумпур 2. октобар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Нико Розберг Аустралија Данијел Рикардо Аустрија Ред Бул
17 Велика награда Јапана[33] Јапан Сузука стаза, Сузука 9. октобар Њемачка Нико Розберг Њемачка Себастијан Фетел Њемачка Нико Розберг Њемачка Мерцедес
18 Велика награда САД[34] Сједињене Америчке Државе Стаза Америке, Остин 23. октобар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
19 Велика награда Мексика[35] Мексико Аутодром Херманос Родригес, Мексико Сити         30. октобар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Аустралија Данијел Рикардо Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
20 Велика награда Бразила[36] Бразил Аутодром Жозе Карлос Пасе, Сао Пауло 13. новембар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Холандија Макс Верстапен Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес
21 Велика награда Абу Дабија[37] Уједињени Арапски Емирати Јас Марина, Абу Даби 27. новембар Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Себастијан Фетел Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Њемачка Мерцедес

Нико Розберг је освојио наслов светског првака са освојених 385 бодова, 5 више од другопласираног тимског колеге Луиса Хамилтона који је имао 380 бодова.

Новине у вези са тркама[уреди | уреди извор]

Први пут у Азербејџану ће се одржати Велика награда Европе, возиће се „Баку Велика награда Европе” у главном граду, Бакуу.
  • Велика награда Америке требало је да се по први пут одржи на Порт Империјал уличној стази у Њу Џерсију.[38] Трка је првобитно требало да буде одржана 2013, али је одлагана четири узастопне сезоне.[39]
  • Велика награда Европе се вози први пут после 2012. Одржаће се на „Баку уличној стази” у Бакуу, главном граду Азербејџана.[21] Трка ће бити одржана под именом „Баку Велика награда Европе”.[22]
  • Велика награда Немачке враћа се у календар пошто је отказана у 2015.[28] Хокенхајмринг је претходно био вожен у 2014.
  • Менаџмент Формуле 1 је 2006. године потписао седмогодишњи уговор са организаторима Велике награде Кореје почевши од 2010, али трка је изостављена из календара 2014, 2015. и 2016. године.[40]

Новине у вези са правилима[уреди | уреди извор]

  • Почевши од сезоне 2016. број предсезонских тестова биће смањен са три на два.[41]
  • Поступак стицања ФИА супердозволе за нове возаче је промењен.[42] Уведени су додатни услови. Нови возачи морају да наврше 18 година живота, да имају важећу дозволу за вожњу на мото-тркама и да проведу најмање две сезоне у нижим такмичењима. Нови возачи ће морати да сакупе најмање 40 бодова у нижим такмичењима за последње три сезоне, да би добили супердозволу.[43] Промене су извршене због спорног Верштапеновог стицања супердозволе, будући да је имао само шеснаест година и свега једну сезону такмичења у европској Формули 3.[43]
  • Пирели уводи седму врсту гума. Поред постојећих — супермеке, меке, средње, тврде (сува стаза), међусредње, влажне (мокра стаза) — тимови ће моћи да користе и ултрамеке (сува стаза).
  • Због противљења возача нови систем квалификација укинут је после 2 трке. Нове квалификације састојале су се из 3 дела:
    • Први део трајао је 16 минута. После 7 минута испада је један возач а на сваких наредних 90 секунди испадао је још по један возач, све док није преостало 15 возача;
    • Други део трајао је 15 минута. После 6 минута испадао је један возач а на сваких наредних 90 секунди испадао је још по један возач, све док није преостало 8 возача;
    • Трећи део трајао је 14 минута. После 5 минута испадао је један возач а на сваких наредних 90 секунди испадао је још по један возач, све док није преостао само освајач пол позиције;
  • Враћен је начин квалификовања возача за трку из 2015.

Пласмани[уреди | уреди извор]

Бодови се додељују возачима који освоје првих 10 места и то на следећи начин:

Позиција  1.   2.   3.   4.   5.   6.   7.   8.   9.   10. 
Бодови 25 18 15 12 10 8 6 4 2 1

Пласман возача[уреди | уреди извор]

место возач бодови АУС
Аустралија 		БАХ
Бахреин 		КИН
Кина 		РУС
Русија 		ШПА
Шпанија 		МОН
Монако 		КАН
Канада 		ЕВР
Европска унија 		АУТ
Аустрија 		ВБР
Уједињено Краљевство 		МАЂ
Мађарска 		НЕМ
Њемачка 		БЕЛ
Белгија 		ИТА
Италија 		СИН
Сингапур 		МАЛ
Малезија 		ЈАП
Јапан 		САД
Сједињене Америчке Државе 		МЕК
Мексико 		БРА
Бразил 		АБУ
Уједињени Арапски Емирати
1. Њемачка Нико Розберг 385 1. 1. 1. 1. Оду 7. 5. 1. 4. 3. 2. 4. 1. 1. 1. 3. 1. 2. 2. 2. 2.
2. Уједињено Краљевство Луис Хамилтон 380 2. 3. 7. 2. Оду 1. 1. 5. 1. 1. 1. 1. 3. 2. 3. Оду 3. 1. 1. 1. 1.
3. Аустралија Данијел Рикијардо 256 4. 4. 4. 11. 4. 2. 7. 7. 5. 4. 3. 2. 2. 5. 2. 1. 6. 3. 3. 8. 5.
4. Њемачка Себастијан Фетел 212 3. НПТ 2. Оду 3. 4. 2. 2. Оду 9. 4. 5. 6. 3. 5. Оду 4. 4. 5. 5. 3.
5. Холандија Макс Ферстапен 204 10. 6. 8. Оду 1. Оду 4. 8. 2. 2. 5. 3. 11. 7. 6. 2. 2. Оду 4. 3. 4.
6. Финска Кими Рејкенен 186 Оду 2. 5. 3. 2. Оду 6. 4. 3. 5. 6. 6. 9. 4. 4. 4. 5. Оду 6. Оду 6.
7. Мексико Серхио Перес 101 13. 16. 11. 9. 7. 3. 10. 3. 17. 6. 11. 10. 5. 8. 8. 6. 7. 8. 10. 4. 8.
8. Финска Валтери Ботас 85 8. 9. 10. 4. 5. 12. 3. 6. 9. 14. 9. 9. 8. 6. Оду 5. 10. 16. 8. 11. Оду
9. Њемачка Нико Хилкенберг 72 7. 15. 15. Оду Оду 6. 8. 9. 19. 7. 10. 7. 4. 10. Оду 8. 8. Оду 7. 7. 7.
10. Шпанија Фернандо Алонсо 54 Оду 12. 6. Оду 5. 11. Оду 18. 13. 7. 12. 7. 14. 7. 7. 16. 5. 13. 10. 10.
11. Бразил Фелипе Маса 53 5. 8. 6. 5. 8. 10. Оду 10. 20. 11. 18. Оду 10. 9. 12. 13. 9. 7. 9. Оду 9.
12. Шпанија Карлос Саинс јр. 46 9. Оду 9. 12. 6. 8. 9. Оду 8. 8. 8. 14. Оду 15. 14. 11. 17. 6. 16. 6. Оду
13. Француска Ромен Грожан 29 6. 5. 19. 8. Оду 13. 14. 13. 7. Оду 14. 13. 13. 11. НПТ Оду 11. 10. 20. НПТ 11.
14. Русија Данил Квјат 25 НПТ 7. 3. 15. 10. Оду 12. Оду Оду 10. 16. 15. 14. Оду 9. 14. 13. 11. 18. 13. Оду
15 Уједињено Краљевство Џенсон Батон 21 14. Оду 13. 10. 9. 9. Оду 11. 6. 12. Оду 8. Оду 12. Оду 9. 18. 9. 12. 16. Оду
16. Данска Кевин Магнусен 7 12. 11. 17. 7. 15. Оду 16. 14. 14. 17. 15. 16. Оду 17. 10. Оду 14. 12. 17. 14. Оду
17. Бразил Фелипе Наср 2 15. 14. 20. 16. 14. Оду 18. 12. 13. 15. 17. Оду 17. Оду 13. Оду 19. 15. 15. 9. 16.
18. Уједињено Краљевство Џолион Палмер 1 11. НПТ 22. 13. 13. Оду Оду 15. 12. Оду 12. 19. 15. Оду 15. 10. 12. 13. 14. Оду 17.
19. Њемачка Паскал Верлајн 1 16. 13. 18. 18. 16. 14. 17. Оду 10. Оду 19. 17. Оду Оду 16. 15. 22. 17. Оду 15. 14.
20. Белгија Стофел Вандорн 1 10.
21. Мексико Естебан Гутијерес 0 Оду Оду 14. 17. 11. 11. 13. 16. 11. 16. 13. 11. 12. 13. 11. Оду 20. Оду 19. Оду 12.
22. Шведска Маркус Ериксон 0 Оду 12. 16. 14. 12. Оду 15. 17. 15. Оду 20. 18. Оду 16. 17. 12. 15. 14. 11. Оду 15.
23. Француска Естебан Окон 0 16. 18. 18. 16. 21. 18. 21. 12. 13.
24. Индонезија Рио Харјанто 0 Оду 17. 21. Оду 17. 15. 19. 18. 16. Оду 21. 20.

Пласман конструктора[уреди | уреди извор]

место конструктор бодови возач АУС
Аустралија 		БАХ
Бахреин 		КИН
Кина 		РУС
Русија 		ШПА
Шпанија 		МОН
Монако 		КАН
Канада 		ЕВР
Европска унија 		АУТ
Аустрија 		ВБР
Уједињено Краљевство 		МАЂ
Мађарска 		НЕМ
Њемачка 		БЕЛ
Белгија 		ИТА
Италија 		СИН
Сингапур 		МАЛ
Малезија 		ЈАП
Јапан 		САД
Сједињене Америчке Државе 		МЕК
Мексико 		БРА
Бразил 		АБУ
Уједињени Арапски Емирати
1. Њемачка Мерцедес 765 Нико Розберг 1. 1. 1. 1. Оду 7. 5. 1. 4. 3. 2. 4. 1. 1. 1. 3. 1. 2. 2. 2. 2.
Хамилтон 2. 3. 7. 2. Оду 1. 1. 5. 1. 1. 1. 1. 3. 2. 3. Оду 3. 1. 1. 1. 1.
2. Аустрија Ред бул 468 Рикардо 4. 4. 4. 11. 4. 2. 7. 7. 5. 4. 3. 2. 2. 5. 2. 1. 6. 3. 3. 8. 5.
Ферстапен 1. Оду 4. 8. 2. 2. 5. 3. 11. 7. 6. 2. 2. Оду 4. 3. 4.
Квјат НПТ 7. 3. 15.
3. Италија Ферари 398 Фетел 3. НПТ 2. Оду 3. 4. 2. 2. Оду 9. 4. 5. 6. 3. 5. Оду 4. 4. 5. 5. 3.
Рејкенен Оду 2. 5. 3. 2. Оду 6. 4. 3. 5. 6. 6. 9. 4. 4. 4. 5. Оду 6. Оду 6.
4. Индија Форс Индија| 11 173 Перес 13. 16. 11. 9. 7. 3. 10. 3. 17. 6. 11. 10. 5. 8. 8. 6. 7. 8. 10. 4. 8.
Хилкенберг 7. 15. 15. Оду Оду 6. 8. 9. 19. 7. 10. 7. 4. 10. Оду 8. 8. Оду 7. 7. 7.
5. Уједињено Краљевство Вилијамс 138 Маса 5. 8. 6. 5. 8. 10. Оду 10. 20. 11. 18. Оду 10. 9. 12. 13. 9. 7. 9. Оду 9.
Ботас 8. 9. 10. 4. 5. 12. 3. 6. 9. 14. 9. 9. 8. 6. Оду 5. 10. 16. 8. 11. Оду
6. Уједињено Краљевство Макларен 76 Алонсо Оду 12. 6. Оду 5. 11. Оду 18. 13. 7. 12. 7. 14. 7. 7. 16. 5. 13. 10. 10.
Батон 14. Оду 13. 10. 9. 9. Оду 11. 6. 12. Оду 8. Оду 12. Оду 9. 18. 9. 12. 16. Оду
Вандорн 10.
7. Италија Торо Росо 63 Саинс 9. Оду 9. 12. 6. 8. 9. Оду 8. 8. 8. 14. Оду 15. 14. 11. 17. 6. 16. 6. Оду
Квјат 10. Оду 12. Оду Оду 10. 16. 15. 14. Оду 9. 14. 13. 11. 18. 13. Оду
Ферстапен 10. 6. 8. Оду
8. Сједињене Америчке Државе Хас 29 Грожан 6. 5. 19. 8. Оду 13. 14. 13. 7. Оду 14. 13. 13. 11. НПТ Оду 11. 10. 20. НПТ 11.
Гутијерес Оду Оду 14. 17. 11. 11. 13. 16. 11. 16. 13. 11. 12. 13. 11. Оду 20. Оду 19. Оду 12.
9. Француска Рено 8 Магнусен 12. 11. 17. 7. 15. Оду 16. 14. 14. 17. 15. 16. Оду 17. 10. Оду 14. 12. 17. 14. Оду
Палмер 11. НПТ 22. 13. 13. Оду Оду 15. 12. Оду 12. 19. 15. Оду 15. 10. 12. 13. 14. Оду 17.
10. Швајцарска Заубер 2 Ериксон Оду 12. 16. 14. 12. Оду 15. 17. 15. Оду 20. 18. Оду 16. 17. 12. 15. 14. 11. Оду 15.
Наср 15. 14. 20. 16. 14. Оду 18. 12. 13. 15. 17. Оду 17. Оду 13. Оду 19. 15. 15. 9. 16.
11. Уједињено Краљевство Манор Рејсинг 1 Верлајн 16. 13. 18. 18. 16. 14. 17. Оду 10. Оду 19. 17. Оду Оду 16. 15. 22. 17. Оду 15. 14.
Харјанто Оду 17. 21. Оду 17. 15. 19. 18. 16. Оду 21. 20.
Окон 16. 18. 18. 16. 20. 18. 21. 12. 13.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Welcome Sebastian – Vettel and Raikkonen 2015 driver pairing”. Ferrari. Ferrari. 20. 11. 2014. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 20. 11. 2014. 
  2. ^ Wise, Mike (4. 7. 2014). „Kimi Raikkonen says he'll 'probably' retire when his Ferrari contract expires”. Sky Sports F1. BSkyB. Приступљено 29. 7. 2014. 
  3. ^ Hynes, Justin (21. 11. 2014). „Force India confirm Sergio Pérez for 2015 and beyond”. James Allen on F1. James Allen. Архивирано из оригинала 25. 11. 2014. г. Приступљено 22. 11. 2014. 
  4. ^ Noble, Jonathan (2. 9. 2014). „Gene Haas changes the name of his new Formula 1 team”. Autosport.com. Haymarket Publications. Приступљено 2. 9. 2014. 
  5. ^ а б „Ferrari power unit for Haas F1 Team”. Ferrari. Ferrari. 3. 9. 2014. Архивирано из оригинала 4. 9. 2014. г. Приступљено 18. 3. 2015. 
  6. ^ Collantine, Keith (16. 5. 2013). „Honda confirm F1 return with McLaren in 2015”. F1 Fanatic. Keith Collantine. Приступљено 11. 12. 2014. 
  7. ^ Benson, Andrew (11. 12. 2014). „McLaren confirm Jenson Button & Fernando Alonso for 2015”. BBC Sport. BBC. Приступљено 14. 12. 2014. „"BBC Sport asked McLaren boss Dennis to clarify the length of Alonso's contract and he said it was for three firm years with no facility by which it could be shortened."” 
  8. ^ Anderson, Ben (11. 12. 2014). „Jenson Button says McLaren-Honda F1 deal worth the wait”. Autosport.com. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 11. 12. 2014. „"McLaren announced on Thursday that it would retain Button on a fresh two-year deal as it enters a new works F1 engine partnership with Honda."” 
  9. ^ Benson, Andrew (23. 5. 2014). „Nico Rosberg at Mercedes: German signs new two-year deal”. BBC Sport. BBC. Приступљено 24. 5. 2014. 
  10. ^ „Red Bull Racing to lose Infiniti as Formula One sponsor after 2015”. Autoweek. 14. 2. 2014. Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено 18. 2. 2015. 
  11. ^ „Daniel Ricciardo's spot at Red Bull is safe for three years, says the energy drink's motorsport chief”. 5. 9. 2013. Приступљено 18. 2. 2015. 
  12. ^ „Haas confirms debut will be in 2016”. ESPN. 4. 6. 2014. Приступљено 4. 6. 2014. 
  13. ^ „Australian Grand Prix to stay in Melbourne until 2020”. The Age. Fairfax Media. 3. 8. 2014. Приступљено 3. 8. 2014. 
  14. ^ „Bahrain: GP has contract through 2016”. Manipe F1. 26. 6. 2008. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  15. ^ „Shanghai agrees seven-year Grand Prix extension”. ESPN. 16. 2. 2011. Приступљено 28. 7. 2014. 
  16. ^ Kabanovsky, Aleksander (22. 4. 2013). „Vettel impressed by Russian circuit after first visit”. Autosport.com. Haymarket Publications. Приступљено 28. 7. 2014. 
  17. ^ „2014 Formula 1 Russian Grand Prix”. Formula 1.com. Formula One Administration. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  18. ^ „Barcelona renews Formula 1 contract”. 12. 5. 2007. Приступљено 28. 7. 2014. 
  19. ^ „Monaco signs ten-year F1 deal”. F1Fanatic. 28. 7. 2007. Приступљено 28. 7. 2014. 
  20. ^ „Canadian Grand Prix to stay in Montreal until 2024”. 7. 6. 2014. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  21. ^ а б Galloway, James. „F1 expansion continues with Azerbaijan to join the calendar in 2016”. Приступљено 28. 7. 2014. 
  22. ^ а б „Azerbaijan layout unveiled for Baku European Grand Prix in 2016”. formula1.com. Formula One Administration. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 8. 10. 2014. г. Приступљено 9. 10. 2014. 
  23. ^ „Formula 1 – Azerbaijan Grand Prix debut delayed until 2016”. uk.eurosport.yahoo.com. Reuters. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2014. 
  24. ^ „Formel 1 kommt zuruck nach Osterreich”. Kurier. 23. 7. 2013. Приступљено 28. 7. 2014. 
  25. ^ „Silverstone signs 17-year deal for British Grand Prix”. BBC Sport. 7. 12. 2009. Приступљено 28. 7. 2014. 
  26. ^ „Hungaroring on F1 calendar until 2016”. F1technical.net. 3. 8. 2008. Приступљено 28. 7. 2014. 
  27. ^ „Hungarian Grand Prix deal extended until 2021”. ESPN. 28. 7. 2013. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2014. 
  28. ^ а б „Hockenheim handed reprieve”. PlanetF1.com. 1. 10. 2009. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  29. ^ „Spa extends F1 race deal through 2018”. Motorsport.com. 7. 1. 2015. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 7. 1. 2015. 
  30. ^ „Monza to keep Formula 1's Italian Grand Prix”. BBC Sport. BBC. 18. 3. 2010. Приступљено 28. 7. 2014. 
  31. ^ Collantine, Keith (22. 9. 2012). „Singapore confirms F1 contract extension to 2017”. F1 Fanatic. Keith Collantine. Приступљено 28. 7. 2014. 
  32. ^ „Malaysia claims F1 race rights until 2015”. 23. 10. 2007. Архивирано из оригинала 03. 04. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  33. ^ „Suzuka to remain on F1 calendar until at least 2018”. Autosport. 23. 8. 2013. Приступљено 28. 7. 2014. 
  34. ^ „Formula One returns to the United States”. formula1.com. Formula One Administration. 25. 5. 2010. Архивирано из оригинала 2. 2. 2015. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  35. ^ „Mexico set to return to F1 calendar in 2015”. formula1.com. Formula One Administration. 23. 7. 2014. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  36. ^ „Brazil signs contract extension through 2022”. F1 Times. 10. 10. 2013. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  37. ^ „Abu Dhabi 'on track' with Grand Prix Circuit construction”. AME Info. 16. 7. 2007. Архивирано из оригинала 15. 9. 2009. г. Приступљено 28. 8. 2009. 
  38. ^ „New Jersey Formula One race shelved until at least 2016”. autoweek.com. 28. 7. 2014. Приступљено 28. 7. 2014. 
  39. ^ Sylt, Christian (24. 12. 2013). „New Jersey Grand Prix organizers in breach of contract says Ecclestone”. Auto Week. Архивирано из оригинала 8. 6. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  40. ^ „Korean GP dropped from F1 calendar”. PlanetF1. 7. 1. 2015. Архивирано из оригинала 5. 2. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2015. 
  41. ^ „Standing restarts among 2015 rule changes”. 26. 6. 2014. Приступљено 28. 7. 2014. 
  42. ^ „Formula 1 superlicence system to be reviewed”. Racer.com. 12. 9. 2014. Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  43. ^ а б „New Super Licence points system from 2016”. Formula1.com. 6. 1. 2015. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Формула 1 — сезона 2016 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Формула_1_—_сезона_2016&oldid=27037145”