Фрушкогорски партизански одред

С Википедије, слободне енциклопедије
Фрушкогорски партизански одред
Југословенска партизанска застава
Постојање9. септембар 1941 — септембар 1942.
Место формирања:
Фрушка гора
Јачинаоко 60 бораца[а]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Команданти
КомандантСима Релић[а]
Политички комесарСтанко Пауновић Вељко[а]

Фрушкогорски народноослободилачки партизански одред био је партизански одред формиран 9. септембра 1941. на Фрушкој гори. Био је прва герилска формација у окупираном Срему, који је тада био у саставу усташке Независне Државе Хрватске (НДХ). Приликом формирања имао је око 60 бораца, а Штаб одреда сачињавали су — командант Сима Релић, политички комесар Станко Пауновић Вељко и заменик команданта Бошко Палковљевић Пинки.[1]

Заједно са Подунавским одредом до јула 1942. извео је преко 200 акција на посаде, колоне и транспорте непријатеља, углавном делујући у ширем рејону Фрушке горе. Средином 1942, посебно у време битке за жетву, борбена активност Фрушкогорског и Подунавског одреда проширила се на подручје читавог Срема. Почетком септембра 1942. Фрушкогорски одред је реорганизован у Први фрушкогорски батаљон, који је укључен у тада формирани Трећи сремски партизански одред.[2][3]

Позадина[уреди | уреди извор]

Почетком августа 1941. године, прва одметничка група се оформила кад су усташе ухапсиле и затвориле у Бешеновачки манастир Славка Никшића, Кају Релић и Живка Бјегојевића, познатог борца радничког покрета. Сима Релић је са Газибарићем и Жицарем напао и разоружао стражаре испред манастира и ослободио затворенике, након чега су се одметнули на Фрушку гору.[4]

У ноћи 21/22. августа 1941. године из завода у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланови КПЈ. Бекство су организовали казнионички комитети КПЈ и ОК СКОЈ-а за Срем.[5] Након пар дана одбегли комунисти су се спојили са оружаном групом која се већ налазила на Фрушкој гори.[4] Спектакуларно бекство, организовано од сремских омладинаца, је имало велики мобилизациони значај у целој области.

Дана 24. августа у Бешеновачком Прњавору (код Ирига) Иришка партијска организација дотурила 15 пушака и 2 сандука муниције фрушкогорским партизанима.[5]

Дана 26. августа на Черевићкој карлици (близу села Черевића, код Петроварадина) јача група усташа и жандарма окружила је логор фрушкогорских партизана, али су ови, после дуже борбе, успели да се пребаце у нови логор на Хајдучком брегу.[6]

Дана 28. августа из Ирига, по одлуци ОК КПЈ за Срем једна десетина бораца стигла на Фрушку гору и прикључила се комунистима ослобођеним из казнионе у Сремској Митровици.[7] Неколико дана после великог бекства комуниста, на Фрушкој гори се нашло преко 60 партизана.[4]

Оснивање одреда[уреди | уреди извор]

Дана 9. септембра 1941. године, на Хајдучком брегу на Фрушкој гори, по одлуци ОК КПЈ за Срем, формиран је Фрушкогорски НОП одред.[8] Први командант Фрушкогорског одреда био је Сима Релић, за његовог заменика постављен је омладинац Бошко Палковљевић Пинки, а за политичког комесара одбегли робијаш-комуниста Станко Пауновић Вељко. Том приликом је положена заклетва бораца одреда. У првом борбеном строју било је 65 партизана, наоружаних са 50 пушака, три пушкомитраљеза и око 100 бомби.[9] У партизанском кампу је био организован идеолошки рад по групама, који су углавном руководили одбегли политички затвореници.[10]

  1. септембра се појавио и први број првог устаничког листа „Фрушкогорски партизан”, који је уредио Маријан Стилиновић. Он је написао и „Песму сремских партизана", а Радован Вуковић „Партизанку", најпопуларнију партизанску песму, коју су касније певали у многим крајевима Југославије.[4]

Дана 11. септембра 1941. на Хајдучком брегу (на Фрушкој гори) делови Фрушкогорског НОП одреда одбили напад жандарма из села Гргуреваца (код Сремске Митровице).[11]

У септембру 1941. године, по одлуци ЦК КПЈ, из Фрушкогорског НОП одреда, са територије НДХ прешло је у устаничку Србију 25 ослобођених робијаша.[12]

Народни хероји[уреди | уреди извор]

Орден народног хероја

Неки од бораца Фрушкогорског партизанског одреда који су проглашени за народне хероје:

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в приликом формирања одреда

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]