Фулхенсио Јегрос

С Википедије, слободне енциклопедије
Фулхенсио Јегрос
Лични подаци
Датум рођења1780
Место рођењаКујкујо, Вицекраљевство Рио де ла Плата
Датум смрти17. јул 1821.(1821-07-17) (40/41 год.)
Место смртиПарагвај,
Професијавојсковођа, политичар
1. конзул Парагваја
19. јун 1811 — 12. јун 1814. (с прекидом 1813).
Претходникфункција установљена
НаследникХосе Гаспар Родригез де Франсија

Фулхенсио Јегрос и Франко де Торес (шп. Fulgencio Yegros y Franco de Torres; Кујкујо, 1780Асунсион, 17. јул 1821) био је први парагвајски председник и војсковођа.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици војне традиције. Студирао је у Асунсиону и придружио се војсци. Прва борбена искуства имао је 1802. против Португалаца и 1807. године, када је био део парагвајских војних јединица, које су браниле Буенос Ајрес током британске инвазије Рио де ла Плате. Постао је капетан 1810. и гувернер округа Мисионес.

Јегрос и Педро Хуан Кабаљеро били су главне војне фигуре у револуцији у раним јутарњим сатима 15. маја 1811, која је довела до независности Парагваја од Аргентине. Након независности, Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија изабрани су за конзуле Републике по узору на француску револуцију. Јегрос је основао прву војну академију у независном Парагвају.

Више је био војсковођа него политичар, а Франсија је засенио његову улогу конзула. Био је конзул Парагваја од 19. јуна 1811. до 12. октобра 1813, те од 12. фебруара 1814. до 12. јуна 1814. године.[1] Након његовог последњег мандата, Франсија је постао једини владар Парагваја, а Јегрос се повукао из јавног живота на свој посед.

Године 1820, Јегрос је био учесник у револуцији којом се покушало сменити Франсију. Након неуспеха револуције, Јегрос је био затворен, те погубљен 17. јула 1821. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Приступљено 26. 4. 2013.”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2001. г. Приступљено 26. 04. 2013.