Хакару Хашимото
| Хакару Хашимото | |
|---|---|
 Хакару Хашимото | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. мај 1881. |
| Место рођења | Префектура Мие, Јапан |
| Датум смрти | 9. јануар 1934. (52 год.) |
| Место смрти | Префектура Мие, Јапан |
| Узрок смрти | тифус |
| Образовање | Медицински факултет у Фукуоки |
| Научни рад | |
| Познат по | Хашимотов тиреоидитис |
Хакару Хашимото (јап. 橋本 策; Префектура Мие, 5. мај 1881. — Префектура Мие, 9. јануар 1934) био је јапански лекар и медицински научник.[1] Најпознатији је по објављивању првог описа болести која ће касније бити названа Хашимотов тиреоидитис.
Биографија[уреди | уреди извор]
Хакару Хашимото рођен је 5. маја 1881. у селу Мидау у префектури Мие као трећи син лекара Кеносуке Хашимотоа. Потиче из породице која је медицину практиковала вековима. Велики утицај на Хакаруа приликом избора професије извршио је његов деда, најпознатији лекар у префектури у своје време, који је студирао холандску медицину.[2]
Године 1903, уписао је Медицински факултет у Фукуоки, који је био огранак новооснованог Кјушу универзитета. Завршио га је 1907. године и био је један од првих дипломаца овог факултета. Одмах након завршетка студија започео је стажирање на Хируршкој клиници у Фукуоки. Између 1908. и 1912. године, за време докторских студија, Хашимото се интересовао за ткиво штитасте жлезде.[2] Током тог периода он је извадио узорке ткива штитњаче од четири пацијента и открио нове патолошке карактеристике. Професор Хаиари Миyаке, први јапански неурохирург, шеф одељења, обучио је Хашимотоа техници прављења микроскопских препарата штитасте жлезде.[3]
Након добијања доктората, 1912. године, Хашимото је своје налазе пријавио као независну нову болест у немачком часопису за клиничку хирургију Архив за клиничку хирургију. Своју монографију је насловио Извјештај о лимфоматозним променама штитасте жлезде. Имала је тридесет страна и пет илустрација.[3] Убрзо након објављивања монографије, Хашимото је отишао у Немачку да би наставио своје истраживање. Студирао је патологију код професора Кауфмана на Универзитету у Гетингену и наредне три године провео је у Берлину, Гетингену и Лондону. Када је почео Први светски рат био је приморан да се врати у Јапан. Придружио се породичној пракси и постао успешан хирург.[2]
Године 1920, оженио се Јошико Миаке и имали су три сина (Кенићи, Харуо, Казуо) и једну кћер (Ханако).
Разболео се у децембру 1933. године од трбушног тифуса. Умро је 9. јануара 1934. године у својој кући.[4] Није доживео светско признање за откриће нове аутоимуне болести.
Признавање Хашимотовог тиреоидитиса[уреди | уреди извор]
Након објављивања Хашимотове монографије, немачки лекари и хирурзи су сматрали да је болест која је касније названа по Хашимотоу у ствари рана фаза Риделовог тиреоидитиса. Тек је почетком 30-их година 20. века ово мишљење почело да се мења. Ален Грахам, хирург из Кливленда у Охају, је 1931. године поновио Хашимотову теорију да лимфоматска струма није Риделов тироидитис, да је то посебна болест и инсистирао је на томе да се лимфоматозна струма назове по њеном проналазачу, Хашимотова лимфоматозна струма. И остали лекари су почели да се слажу са овом изјавом и да у својим радовима наводе да је Хашимото први тачно описао ову врсту обољења.[2]
Године 1956, Росе и Витебски су показали да имунизација зечева екстрактом зечије тиреоидеје изазива хистолошке промене у штитастој жлезди, које личе на оне код Хашимотовог тиреоидитиса. Нешто касније су Дебора Дониах и Иван Роит из Лондона изоловали тиреоглобулинска антитела из серума оболелих од Хашимотовог тиреоидитиса, и закључили су да је Хашимотова лимфоматозна струма аутоимуна болест штитњаче. Била је то прва описана аутоимуна болест.
Тако је Хашимотов тиреоидитис, од његовог првог описа 1912, прошао неколико фаза у познавању и тумачењу. Описан је као посебна врста струме од стране Хакаруа Хашимотоа. Инсистирањем Алена Грахама 1934. названа је по свом проналазачу. Радовима Вутебског, Деборе Дониах и Ивана Роита сврстана је у аутоимуну тиреоидну болест, Данас се сматра да је Хашимотов тиреоидитис најчешћа аутоимуна тиреоидна болест на свету.[3]
Хашимотова улица[уреди | уреди извор]
Универзитет Кјушу је у свом кампусу једну од улица именовао "Хашимотова улица".
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Hakaru Hashimoto”. whonamedit.com. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ а б в г „Hakaru Hashimoto: 1881-1934”. healio.com. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ а б в „Život i delo dr Hakaru Hashimota”. tmg.org.rs. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ „Hakaru Hashimoto” (PDF). cigota.rs. Приступљено 17. 4. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
