Хајле Селасије

С Википедије, слободне енциклопедије
Хајле Селасије I
Хајле Селасије I, 1971.
Лични подаци
Датум рођења(1892-07-23)23. јул 1892.
Место рођењаЕјерса Горо, Етиопија
Датум смрти27. август 1975.(1975-08-27) (83 год.)
Место смртиАдис Абеба, Етиопија
РелигијаПравославље
Породица
СупружникМенен Асфав
ПотомствоTenagnework, Amha Selassie, Makonnen, Sahle Selassie, Romanework, Zenebework, Tsehai
РодитељиMakonnen Wolde Mikael
Yeshimebet Ali
ДинастијаСоломонска
Цар Етиопије
Период2. новембар 1930 — 12. септембар 1974.
ПретходникЗаудита
Наследникуспостављена република
Чингенерал
Потпис

Хајле Селасије I (енгл. Haile Selassie I; Ејерса Горо, 23. јул 1892 — Адис Абеба, 27. август 1975) је био последњи етиопски цар. Селасије је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хајле Селасије I у Вашингтону 1963.

Рођен под именом Тафари Маконен Водимихајел, касније Војвода, Рас Тафари Маконен, а након крунисања 2. новембра 1930. године прозван је Хајле Селасије I. Хајле на етиопском језику значи „Снага“, а Селасије значи „Свето Тројство“ - дакле Хајле Селасије отприлике може да се преведе као „Снага Светог Тројства“. Његова цела титула, док је владао, била је „Његово Царско Величанство Хајле Селасије I, Цар Царева, Господар Господара, Освајачки Лав Јудејског Племена, Изабраник Божји“.[1] По традицији, био је 225. потомак краља Соломона и краљице од Сабе, Соломонска династија.[2]

Дана 2. новембра 1930. наследио је престол након смрти свог претходника, прастрица краља Менелика II, те је уједно и последњи владар Етиопије. Почиње да спроводи важне аграрне, политичке и судске реформе, те се брине за еманципацију робова. Установио је парламент и судски систем, али је све заправо било формално, јер је права власт остала при владару.

Са Титом у Београду, 1963.

Године 1935, уочи Другог светског рата, Италија под Мусолинијевим вођством је извршила инвазију Етиопије и Селасије је не успевши да се супротстави, отишао у прогнанство у Енглеску у мају 1936. године.[3] Тамо је помогао Британцима да испланирају кампању која је довела до ослобођења Етиопије и његовог повратка на власт 1942. године.

Вративши се на власт почео је да обнавља своју ратом погођену домовину. Највећа достигнућа су му аграрна реформа (1942—1944)[4], еманципација робова (1942)[5], те успостава скупштине.

Године 1955. изменио је Устав, покушавајући тако да државу уведе у 20. век.[6] Скупштина је добила одређене, али опет ограничене моћи, па је народ осећао да то није довољно.[7] Селасије је 1960, након неуспелог покушаја свргавања са престола, обећао економски развој и социјалне реформе. Године 1961. поклонио је једну од својих палата да се користи као главни кампус универзитета у главном граду Етиопије, Адис Абеби.[8]

Током 1960-их, Селасије је постао све више заузет спољним пословима. Године 1963. је играо главну улогу у оснивању Организације афричког јединства и у спору између Сомалије и Етиопије који су прерасли у оружане сукобе. У марту 1964. је договорено примирје. Године 1965. сазвао је Конференцију оријенталних православних цркви где је стекао титулу „Заштитник Вере“.[9] Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, као и Јужног и Северног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, занемаривао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подели добара, рурална неразвијеност, корупција власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша на северу (1972—1975). Године 1974, студенти, радници и војници започели су серију штрајкова и демонстрација које су достигле врхунац 12. септембра 1974. када су оружане снаге свргнуле Селасија са престола и марксистички оријентисана војна хунта „Дерг“ преузела власт.[10]

Већина царске породице је била заточена у затвору у Адис Абеби. Дана 23. новембра 1974. шездесет бивших високих званичника царске власти стрељано је без суђења.[11] У марту 1975. монархија је укинута, а Етиопија проглашена републиком. Дана 27. августа 1975. Хајле Селасије I умире.[12] Његови посмртни остаци су пронађени 1992. године испод бетонске плоче у бившој царској палати. Године 2000, приређена му је царска сахрана у организацији Етиопске православне цркве.

Одликовања и медаље[уреди | уреди извор]

Током 58 година колико је владао, прво као регент, а затим и као цар Хајле Селасије је добио бројне почасти и одликовања, како у Етиопији тако и у иностранству. Као резултат бројних посјета страним државама постао је једна од најодликованијих личности у људској историји.[13] Гинисова књига рекорда га је препознала као најодликованију особу.[14]

Етиопска[уреди | уреди извор]

  • Етиопија Орден Етиопске звезде, Велики крст – 1909[15][16]
  • Етиопија Орден Соломона, Велика огрлица – 1930[17][18]
  • Етиопија Орден Соломоновог печата, Велика огрлица[19][20]
  • Етиопија Орден краљице од Сабе, Велика лента - 11. фебруар 1917[15][21]
  • Етиопија Орден Свете Тројице (Етиопија) - 1930[22]
  • Етиопија Орден Менелик II, 1. реда (Етиопија) - 1924[15][23]
  • Етиопија Орден верности [24]
  • Етиопија Војна медаља за заслуге Реда Светог Ђорђа са три палме - 1923.[25]
  • Етиопија Војна медаља Хајла I Селасија, са три палме - 1936.[25][26]
  • Етиопија Медаља за војне заслуге у злату - око 1936.[25]
  • Етиопија Медаља експедиције Тигар у сребру (награђен два пута) са две палме - 1936.[25]
  • Етиопија Медаља за патриотизам са пет палми - 1944.[25]
  • Етиопија Звезда победе 1941. - 1941.[25]
  • Етиопија Еритрејска медаља Хајла Селасија I - 1953.[25][26]
  • Етиопија Медаља за подземни патриотизам 1941. са пет палми - 1941.[25][26]
  • Етиопија Спомен медаља крунисања цара Хајла Селасија I 1930. - 1930.[25]
  • Етиопија Медаља јубилеј крунисања цара - 1955.[25]
  • Етиопија Избјегличка медаља (за ратни егзил) са пет палми (позната као и Медаља ратног прогонства) - 1944.[25]
  • Етиопија Медаља обнове - 1957.[25]
  • Етиопија Медаља школске стипендије "Memihiran" (позната као и Медаља учитеља) - 1959.[25][26]
  • Етиопија Спомен медаља Кореанског рата - 1951.[25]
  • Етиопија Спомен медаља 25 година Побједе 1941. - 1966.[25]

Инострана[уреди | уреди извор]

Службена униформа Хајла Селасија приказује 14 редова тракица неких од његових одликовања.
  • Либан Орден заслуга, посебни степен, - 15. април 1950.[30][39][57]
  • Сирија Орден Омајади, 1. реда - око 1950.[30][42]
  • Јордан Орден Хусеина ибн Алија, Велики командант - око 1950.[30][42][58]
  • Јордан Врховни орден ренесансе, витез[49]
  • Ирак Краљевски и хашемитски орден бисера, Велики крст на огрлици - око 1950.[30][42]
  • Уједињено Краљевство Споменица крунисања краљице Елизабете друге - 2. јуни 1953.[13][30]
  • Мексико Орден Астешког орла – 1954.[30][39][59]
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Орден југословенске звезде – 21. јул 1954.[29][30][60]
  • Чехословачка Орден белог лава, 1. реда са огрлицом (војни) - 1954.[30][42]
  • Аустрија Орден за заслуге Републике Аустрије, Велики крст 1. степена – 1954.[29][30][61]
  • Њемачка Орден за заслуге Федералне Републике Немачке, Велики крст специјалне класе – 1954.[29][30][62]
  • Краљевина Грчка Медаља за војне заслуге - 28. октобар 1954.[49]
  • Француска Ратни крст 1939–1945. са бронзаним палмовим лишћем - 1954.[30]
  • Француска Војна медаља – 1954.[29][49]
  • Уједињено Краљевство Ред витезова Подвезице – 15. октобар 1954.[29][30][63][64]
  • Холандија Орден династије Орање, Велики крст – 1954.[65]
  • Холандија Војни орден Вилхема, Велики крст – 3. новембар 1954.[30][66][67]
  • Данска Орден слона, Витез – 21. новембар 1954.[30][42][68]
  • Шведска Орден Серафима, Витез – 10. јун 1954.[29][30][69]
  • Италија Орден заслуга Републике Италије, Велики крст на огрлици – 21. октобар 1955.[29][30][70]
  • Либија Орден Идриза I, Велика огрлица - 1956.[30][42]
  • Јапан Орден Хризантеме, Огрлица – 19. новембар 1956.
  • Јужна Кореја Орден за заслуге у стварању државе, 1. степена – 1956.[30][71]
  • Бразил Орден јужног крста, Велики крст на огрлици – 4. јули 1958.[30][72][73]
  • Пакистан Орден Пакистана, 1. реда – 1958.[30][39][74]
  • Мјанмар Орден истине, 1. реда – 1958.[30][39][75]
  • Тајланд Орден Краљевског дома Чакри, Витез – 1958.[30][39][76]
  • Малезија Орден Краљевске круне, Велики витез – 21. мај 1968.[30][39][77]
  • Индонезија Орден "Звезда Републике Индонезије", 1. реда – 1958.[30][39][78]
  • Јужни Вијетнам Национални орден Вијетнама, 1. реда - 1958.[30][39]
  • Филипини Орден Сикатуна, Велика огрлица (Раџа) - 1958.[30][39]
  • Совјетски Савез Орден Суворов 1. реда – 11. јули 1959.[79][80]
  • Сомалија Орден звезде Сомалије, 1. реда – 1960.[30][42]
  • Мароко Орден Мухамеда, Велика огрлица - 1962.[30][42][81]
  • Египат Орден Нила - 22. мaj 1963.[42][82]
  • Того Орден Моно, велики командант - око 1963.[42]
  • Горња Волта Национални орден Горње Волте, Витез Великог крста - око 1963.[42]
  • Обала Слоноваче Национални орден Обале Слоноваче, Велики крст, - око 1963.[46][42][83]
  • Либерија Орден пионира Републике, Велики крст - око 1963.[42][84]
  • Либерија Орден афричке звезде, огрлица[85]
  • Сенегал Орден лава, Велики крст - око 1963.[42][86]
  • Мали Национални орден Малија, Велики крст на огрлици - око 1963.[42]
  • Чад Национални орден Чада, Велики крст - око 1963.[42]
  • Нигерија Орден федералне Републике[42]
  • Нигерија Орден Нигерa, Велики крст - око 1963.[42]
  • Румунија Орден звезде Румуније, Велики крст – 1964.[87]
  • Народна Република Мађарска Орден заставе Народне Републике Мађарске, 1. ред са дијамантима – 1964.[30][42][88]
  • Тунис Орден независност, Велика огрлица - 1964.[30][42][89]
  • Уганда Орден штита и копаља краљевства Буганде, 1. класе – 17. јун 1964.[30][42][90]
  • Иран Орден Пахлави, – 14. септембар 1964.[30][39][91]
  • Бенин Национални орден Бенина - око 1965/66.[42]
  • Камбоџа Орден независности, Велика огрлица - око 1965/66.[92]
  • КамбоџаКраљевски орден Камбоџе, Велики крст[93]
  • КамбоџаОрден змаја Анама, Велики крст[94]
  • Хаити Орден части и заслуга, Велики крст – 22. фебруар 1966.[30]
  • Хаити Орден Жан-Жака Десалина Великог, огрлица - 1966.[95][96]
  • Бугарска Орден Георги Димитрова[97]
  • Венецуела Орден ослободиоца, Велика на огрлици - 1966.[30][98]
  • Боливија Орден кондора Анда, Велики крст - 1966.[30]
  • Перу Орден Перуанског сунца, Велики крст - 1966.[30][49]
  • Чиле Орден заслуга, Велики крст на огрлици - око 1966.[30][39]
  • Кенија Орден златног срца, 1. реда - 1966.[30][42][99]
  • Кенија Орден великог ратника Кеније, огрлица[97]
  • Иран Спомен медаља крунисања иранског шаха - 26. октобар 1967.[30][100]
  • Јужна Кореја Орден Мугунхва [101]
  • Заир Орден леопарда, Велики крст на огрлици - између 1968-1970.[42]
  • ЗамбијаОрден орла Замбије, огрлица - између 1968-1970.[42]
  • Бурунди Орден републике, Велики крст - између 1968-1970.[42][102]
  • Малави Орден лава, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Мадагаскар Орден Малгашке републике, Велики командант - између 1968-1970. (данас носи име Орден Мадагаскара)[42][103]
  • Централноафричка Република Орден заслуга, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Република Конго Орден заслуга, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Габон Орден Екваторијалнe звезде, Велики командант - између 1968-1970.[42]
  • Камерун Орден храбрости, Велики крст - између 1968-1970.[42]
  • Мауританија Орден Мауританије, Велики крст - између 1968-1970.[42][104]
  • Гвинеја Национални орден заслуга, Велики крст - између 1968 - 1970.[42]
  • Судан Ланац части, Судан - 1970.[30][42][105]
  • Ватикан Орден Пија IX, витез Великог крста – 1970.[29][30]
  • Ватикан Орден Гроба Господњег у Јерусалиму.[106]
  • Гана Орден звездe Гане, 1. реда – 1970.[30][42]
  • Аргентина Орден ослободиоца генерала Сан-Мартина, Велики крст - 1970.[30][39]
  • Ирак Орден две реке, 1. реда - 1970. (војни)[30]
  • Иран Спомен медаља 2500. годишњице оснивања Персијског царства (14. октобар 1971)[30][107]
  • Саудијска Арабија Орден краља Абдула Азиза, Велики крст, - 1971.[30][39]
  • Уганда Орден извор Нила, Велики командант - 1972.[30][42]
  • Република Кина Орден благодатних облака, специјални ред[39]
  • Салвадор Орден Хозе Матијас Делгадо, Велики крст[108]
  • Гвинеја Орден борбе за независност (медаља)[109]

Црквена одликовања[уреди | уреди извор]

Почасти[уреди | уреди извор]

Војни чинови[уреди | уреди извор]

Хаиле Селасије је имао следеће чинове:

  • Фелдмаршал Царске Етиопске Војске[121][122]
  • Адмирал Флоте Царске Етиопске Морнарице[122]
  • Маршал Царског Етиопског Ваздухопловства[122]
  • Почасни Фелдмаршал Британске Војске, 20. јануар 1965.[29][123][124]
  • Почасни генерал португалске армије, 26. јула 1959.[26]

Цитати[уреди | уреди извор]

Кућу изграђену на граниту и снажном темељу ни најезда пљуска, шикљање олуја и јаки ветрови неће моћи да сруше. Неки људи су написали Причу мог живота представљано као истину оно што заправо произилази из незнања, грешке или зависти; али они не могу да отргну истину из свог места, чак и ако они покушавају да убеде друге да верују.

— Увод из Мој Живот и Етиопијски Напредак, Аутобиографија Његово Царско Величанство Хајле Селасије I

И морамо да погледамо у себе, у дубине наше душе. Морамо постати нешто што никад нисмо били и за које наше образовање и искуство и окружење су нас лоше припремили. Морамо постати већи него што смо били, храбрији, већи у духу, већи у изгледу. Морамо постати чланови нове расе, која ће се издићи изнад ситничавих предрасуда, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице.

— говор Уједињене нације 6. октобар 1963.

Човек који поставља своје циљеве сувише ниско, и ко прихвата премало као довољно, расипа таленат и способности са којим га је Свемогући Бог и природа обдарила. Хајде да поставимо наше циљеве превисоко; хајде да захтевамо више од себе него што верујемо да поседујемо.

— Престолски говор 2. новембар 1963.

Проучавај и испитуј све, али изабери и прати оно што је добро.

Користите своје знање за добро, да сачувате мир међу људима.

Данас човек види све своје наде и тежње да се троше пред њим. Он је збуњен и не зна куда лута. Али он мора да схвати да је Библија његово уточиште, и окупљање за сво човечанство. У њој ће човек наћи решење његових садашњих тешкоћа и смернице за његову будућност, и ако он не прихвата са јасном савести Библију и њену велику поруку, не може да се нада спасењу. Што се мене тиче, ја славим Библију.

— Хајле Селасије I

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Сарајевска група Елвис Ј. Куртовић му је посветила песму „Хајле Селасије” на албуму „Чудесан свет приватлука” 1988. године.

Породица[уреди | уреди извор]

Дана 31. јула 1911. Рас Тафари оженио се са Менен Асфав. Заједно су имали шесторо деце, престолонаследник Асфав Восен, принцеза Зенебеворк, принцеза Цехај, принц Маконен, и принц Сахле Селасије.

  • Принцеза Тенагневорк (12. јануар 1912 - 6. април 2003) муж командант Деста Дамтев, деца принц Амха Деста, принц Искиндер Деста, принцеза Ајда Деста, Себле Деста, Софија Деста и Хирут Деста.
  • Престолонаследник Асфав Восен (27. јул 1916 - 17. фебруар 1997) жена царица Медферишворк Абебе, деца престолонаследник Зера Јаков, принцеза Илигајеху, принцеза Марјам Сена, принцеза Сехин Азебе, принцеза Сифрашу Бизу.
  • Принцеза Зенебеворк (25. јул 1918 - 25. март 1933) муж командант Хајле Селасије Гугса.
  • Принцеза Цехај (13. октобар 1919 - 17. август 1942) муж генерал Лиџ Абије Абебе, била је почасни председник удружења за добробит Етиопских жена (1935 — 1942).
  • Престолонаследник Маконен (16. октобар 1923 - 13. мај 1957) погинуо у саобраћајној несрећи. Жена Сара Гизав, деца принц Павле Восен Сегед Маконен, принц Михајл Маконен, принц Тефери Маконен, принц Биде Мариам Маконен, принц Давит Маконен.
  • Принц Сахле Селасије (27. фебруар 1931 - 24. април 1962) жена Махисенте Хабте Маријам, дете престолонаследник принц Ермиас Сахле Селасије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lee V. (1983, July) The Roots of Rastafari. Yoga Journal No. 51. : 18. ISSN 0191-0965.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ);
  2. ^ Shinn & Ofcansky 2004, стр. 265.
  3. ^ Spencer 2006, стр. 62.
  4. ^ Ofcansky & Berry 2004, стр. 63-64.
  5. ^ Hinks, Peter P.; McKivigan, John R. and Williams, R. Owen. Encyclopedia of Antislavery and Abolition, Greenwood Publishing Group. 2007. ISBN 978-0-313-33143-5. стр. 248..
  6. ^ "Ethiopia Administrative Change and the 1955 Constitution". Country-studies.com. Приступљено 12 September 2010.
  7. ^ Mammo, Tirfe . The Paradox of Africa's Poverty: The Role of Indigenous Knowledge.The Red Sea Press. 1999. ISBN 978-1-56902-049-4. стр. 103..
  8. ^ http://www.angelfire.com/ny/ethiocrown/palaces.html. Imperial Palaces and Residences of Ethiopia. Приступљено 12 August 2014.
  9. ^ http://www.ethiopianorthodox.org/english/ethiopian/01addisababaconf.html. The Oriental Orthodox Churches Addis Ababa Conference, January 1965. Приступљено 8 August 2014.
  10. ^ Launhardt 2005, стр. 239–40.
  11. ^ Shinn & Ofcansky 2004, стр. 44.
  12. ^ "Haile Selassie of Ethiopia Dies at 83". New York Times. 28 August 1975. Приступљено 21. 7. 2007.
  13. ^ а б Copley, Gregory R. Ethiopia Reaches Her Hand Unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Published by Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. 1998. ISBN 1892998009. стр. 17.
  14. ^ Deedes, W.F. (6. 11. 2002). „Notebook - Happy return to the sweet rhythm of African time”. The Telegraph. Приступљено 25. 5. 2021. 
  15. ^ а б в Copley 1998, стр. 17 harvnb грешка: више циљева (4×): CITEREFCopley1998 (help)
  16. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 903. 
  17. ^ Religous, Traditional & Ceremonial. The Official Website of The Crown Council of Ethiopia. The Crown Council of Ethiopia. Приступљено 13. августа 2014. <http://www.ethiopiancrown.org>
  18. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 891. 
  19. ^ Religious, Traditional & Ceremonial. The Official Website of The Crown Council of Ethiopia. The Crown Council of Ethiopia. Retrieved 2 January 2021.
  20. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 893. 
  21. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 895—897. 
  22. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 899. 
  23. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 901. 
  24. ^ „Mr. and Mrs.”. Jet Magazine. VI (2): 23. 20. мај 1954. Приступљено 20. 5. 2021. 
  25. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м (језик: енглески)Coleccionesmilitares.com, HAILE SELASSIE 1, The Last Emperor. Gezien op 18 januari 2017.
  26. ^ а б в г д (језик: енглески)Royal Ark, Ethiopia, The Solomonic Dynasty. Gezien op 17 januari 2017.
  27. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 909. 
  28. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 915. 
  29. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т Copley, Gregory R. (1998). Ethiopia Reaches Her Hand unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. стр. 195. ISBN 1892998009. 
  30. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе McMeekin, John Duncan. „HAILE SELASSIE 1, The Last Emperor” (PDF). coleccionesmilitares.com. Приступљено 24. 5. 2021. 
  31. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1017. 
  32. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1009. 
  33. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1011. 
  34. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1021. 
  35. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 917—919. 
  36. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 947. 
  37. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 941. 
  38. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 951. 
  39. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Copley, Gregory R. (1998). Ethiopia Reaches Her Hand unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. стр. 197. ISBN 1892998009. 
  40. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 931. 
  41. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 939. 
  42. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи Copley, Gregory R. (1998). Ethiopia Reaches Her Hand unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. стр. 196. ISBN 1892998009. 
  43. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 921. 
  44. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 925. 
  45. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1041. 
  46. ^ а б Copley 1998, стр. 17. sfn грешка: више циљева (4×): CITEREFCopley1998 (help)
  47. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 975. 
  48. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 971. 
  49. ^ а б в г д ђ е ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 889. 
  50. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 913. 
  51. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1023. 
  52. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 933. 
  53. ^ "Banda da Grã-Cruz das Três Ordens: Haile Sellassie I (Imperador da Etiópia)" (in Portuguese), Arquivo Histórico da Presidência da República. Retrieved 4 June 2020.
  54. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 935. 
  55. ^ Boletín Oficial del Estado
  56. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 937. 
  57. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1049. 
  58. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 979. 
  59. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1025—1027. 
  60. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1085. 
  61. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1057. 
  62. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1019. 
  63. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 907. 
  64. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 911. 
  65. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1043. 
  66. ^ „Haile Selassie I”, Military William Order (на језику: холандски), Defence, Приступљено 9. 3. 2016 .
  67. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1039. 
  68. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 969. 
  69. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 927—929. 
  70. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1001—1003. 
  71. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1033. 
  72. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 995. 
  73. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1037. 
  74. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1077. 
  75. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 985. 
  76. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 973. 
  77. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 997. 
  78. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1051. 
  79. ^ „60 years since the first official visit of Haile Selassie I to Moscow”. ethiopia.mid.ru. Embassy of the Russian Federation in the Federal Democratic Republic of Ethiopia. Приступљено 6. 1. 2021. 
  80. ^ а б „60 years since the first official visit of Haile Selassie I to Moscow”. Embassy of the Russian Federation in Ethiopia. 22. 7. 2019. Приступљено 27. 5. 2021. 
  81. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 967. 
  82. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 923. 
  83. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1067. 
  84. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1047. 
  85. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1045. 
  86. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1063. 
  87. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1059. 
  88. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1069. 
  89. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1061. 
  90. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1073. 
  91. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 953. 
  92. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 991. 
  93. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 987. 
  94. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 989. 
  95. ^ Abbott, Elizabeth (1988), Haiti: An insider's history of the rise and fall of the Duvaliers. Simon & Schuster. ISBN 0-67168620-8. стр. 139..
  96. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1035. 
  97. ^ а б ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1015. 
  98. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1029. 
  99. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1013. 
  100. ^ Badraie Архивирано 6 март 2016 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 24 April 2014.
  101. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1031. 
  102. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1053. 
  103. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1055. 
  104. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1065. 
  105. ^ ከበደ, በሪሁን (21. септембар 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 977. 
  106. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 959. 
  107. ^ Badraie Архивирано 2016-03-06 на сајту Wayback Machine. Retrieved on 24 April 2014.
  108. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1007. 
  109. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 1079. 
  110. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 943. 
  111. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 945. 
  112. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 963. 
  113. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 955. 
  114. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 999. 
  115. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 965. 
  116. ^ ከበደ, በሪሁን (21. 9. 1993). የአፄ ኃይለሥላሴ ታሪክ. Addis Ababa: አርቲስቲክ ማተሚያ ቤት. стр. 993. 
  117. ^ McMeekin, John Duncan. „ORDERS & DECORATIONS awarded to H.I.M. Emperor Haile Selassie I 1917–1974 of ABYSSINIA ETHIOPIA”. Google Drive. Приступљено 10. 1. 2021. 
  118. ^ „Đilas podržao predlog”. RS: Blic. 18. 11. 2008. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 12. 9. 2010. 
  119. ^ Odluka o proglašenju Njegovog Carskog Veličanstva Cara Etiopije Haila Selasija Prvog za počasnog građanina SFRJ ("Službeni list SFRJ"), br. 33/72 Архивирано 2009-08-14 на сајту Wayback Machine 319–655
  120. ^ Nathaniel, Ras (2004). 50th Anniversary of His Imperial Majesty Haile Selassie I First Visit to the United States (1954-2004). стр. 65. ISBN 1412037026. 
  121. ^ Copley, Gregory R. Ethiopia Reaches Her Hand Unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Published by Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association. 1998. ISBN 1892998009. стр. 119.
  122. ^ а б в Ewing, William H.; Abdi, Beyene (1972). Consolidated Laws of Ethiopia Vol. I. Addis Ababa: The Faculty of Law Haile Sellassie I University. стр. 261. 
  123. ^ The London Gazette, Issue: 43567 Page: 1235. Retrieved op 17 January 2017.
  124. ^ Sanger, Clyde (2. 2. 2016). „Ethiopia welcomes the Queen”. The Guardian. Приступљено 27. 5. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Хајле Селасије на Викимедијиној остави.


Цар Етиопије
1930—1974.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајле_Селасије&oldid=27552877”