Хајнрих VI, цар Светог римског царства

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик VI
Хенрик VI
Лични подаци
Датум рођењановембар 1165
Место рођењаНајмеген,
Датум смрти28. септембар 1197.(1197-09-28) (31/32 год.)
Место смртиМесина,
Породица
СупружникКонстанца, краљица Сицилије
ПотомствоФридрих II, цар Светог римског царства
РодитељиФридрих Барбароса
Беатриче I од Бургундије
ДинастијаХоенштауфен
краљ Немачке
Период11901197.
ПретходникФридрих I Барбароса
НаследникФилип Швапски
цар Светог римског царства
Период11911197.
ПретходникФридрих Барбароса
НаследникОтон IV

Хенрик VI, цар Светог римског царства (нем. Heinrich VI.; Најмеген, новембар 1165Месина 28. септембар 1197) је био краљ Немачке (1190—1197), цар Светог римског царства (1191—1197) и краљ Сицилије (1194—1197). Био је члан династије Хоенштауфен.

Влада док је Барбароса у крсташком рату[уреди | уреди извор]

Син је Фридриха Барбаросе, а крунисан је са четири године у Бамбергу још док му је отац био жив јуна 1169. године. Преузео је управљање краљевством 1189, када је Фридрих Барбароса отишао у трећи крсташки рат. Хајнрих Лав је искористио одсуство Фридриха Барбаросе па напада Саксонију, са намером да је поново преузме. Хенрик VI је успешно сломио ту побуну у Саксонији. Када се Барбароса удавио 1190. у Салефу током трећег крсташког рата, Хенрик VI постаје једини краљ Немачке.

Постаје цар Светог римског царства и ратује за Сицилију[уреди | уреди извор]

Цар Хенрик VI и Констанца Сицилијанска

Оженио се 1186. са Констанцом Сицилијанском, која је била једини наследник Вилијама II Сицилијанског. Када је Вилијам II Сицилијански умро новембра 1189. очекивало се да Хенрик VI постане одмах краљ Сицилије. Ипак барони јужне Италије бирају за краља Сицилије локалног рођака норманске владајуће фамилије Танкреда I Сицилијанског.

Хенрик је постао цар Светог римског царства априла 1191. у Риму. Сицилијанску круну је морао освајати силом. Хенрик је опседао Напуљ, али епидемија је погодила његову војску, а још тежи удар је била отмица његове жене, која постаје заробљеник код Танкреда.

Добија огроман новац од откупнине Ричарда Лављег Срца[уреди | уреди извор]

Хајнрих Лав се поново побунио, тако да се поново вратио у Немачку да се с њим обрачуна. Све невоље Хенрика VI нестале су кад је Леополд V Аустријски заробио 1192. енглеског краља Ричарда Лављег Срца. Леополд је Ричарда предао Хенрику VI. Ричард Лављег Срца је ослобођен 1194. након плаћања огромног откупа од 150.000 тадашњих марака, што је представљало двогодишњи приход енглеске круне.

Постаје краљ Сицилије[уреди | уреди извор]

С тим огромним новцем врло лако је створио велику војску, која је могла освојити јужну Италију. Сви су били уплашени нове оснажене царске војске. Са градовима северне Италије склапа 1194. споразум о слободном проласку кроз Северну Италију. И са Хенриком Лавом 1194. склапа споразум, тако да је имао одрешене руке за коначно освајање Сицилије.

Танкред I Сицилијански је умро 1195, остављајући иза себе као наследника седмогодишњег дечака Вилијама III. Хенрик је умарширао у главни град Сицилије Палермо готово без отпора 20. новембра 1195. године. Крунисан је 25. децембра 1195. године. Младог краља Вилијама III је ослепио и кастрирао, а многе сицилијанске племиће је живе спалио.

Постаје најмоћнији краљ Европе[уреди | уреди извор]

Постао је најмоћнији краљ Европе, јер је поред поседа, којима је већ располагао добио и веома богату Сицилију. И дотад је главни део финансија долазио са севера Италије, а не из Немачке. Сицилија је представљала велики нови извор прихода. Хенрик VI се осећао толико јак, да је бродове из Ђенове и Пизе послао назад не дајући им обећане концесије у јужној Италији. Чак је почео добијати данак од Византије.

Намеравао је да царска круна постане наследна. На сабору у Вирцбургу априла 1196. успео је наговорити већину да изгласају његов предлог. Али на сабору у Ерфурту октобра 1196. одбијен је његов предлог.

Задње године[уреди | уреди извор]

Његов син Фридрих II постаће будући цар и краљ Сицилије и Јерусалима.

Тиранска власт страног краља изазива побуне 1197. у Италији, нарочито на јужној Сицилији, где су Арапи представљали већину становништва. Ту побуну су добро плаћени немачки војници немилосрдно угушили. Те године се припремао за крсташки рат, али 28. септембра 1197. умире од маларије.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederick von Büren
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих I Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hildegard von Bar-Mousson
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих II Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Хајнрих IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
9. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Берта Савојска
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих I Барбароса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Велф I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
10. Хајнрих IX, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јудита Фландријска, грофица Нортумбрије
 
 
 
 
 
 
 
5. Јудита од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Магнус, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
11. Вулфхилда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Софија од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
1. Хенрик VI, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
12. Стефан I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Stephanie
 
 
 
 
 
 
 
6. Рено III од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerard, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
13. Beatrix of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Hedwige of Namur
 
 
 
 
 
 
 
3. Беатриче I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Theodoric II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
14. Симон I, војвода Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Hedwige of Formbach
 
 
 
 
 
 
 
7. Агата од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry III of Leuven
 
 
 
 
 
 
 
15. Аделаида од Левена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Gertrude of Flanders
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Краљ Немачке
(11901197)
цар Светог римског царства
(11911197)