Хајнрих VII, цар Светог римског царства

С Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих VII
Крунисање Хајнриха VII, минијатура из 14. века
Лични подаци
Датум рођења1275.
Место рођењаВалансјен,
Датум смрти24. август 1313.(1313-08-24) (37/38 год.)
Место смртиБуонконвенто,
Породица
СупружникМаргарета од Брабанта
ПотомствоЈован Слепи, Marie of Luxembourg, Queen of France, Beatrice of Luxembourg
РодитељиХенрик VI, гроф од Луксембурга
Beatrice d'Avesnes
ДинастијаДинастија Луксембурга
цар Светог римског царства
Период1312-1313
ПретходникФридрих II, цар Светог римског царства
НаследникЛудвиг IV, цар Светог римског царства

Хајнрих VII (нем. Heinrich VII, око 1275. (или 1279?) – 24. август 1313) био је краљ Римљана од 1308. и цар Светог римског царства од 1312. до своје смрти. Био је први цар из династије Луксембурга.

Хајнрих VII, цар Светог римског царства, мермерна статуа на царевом гробу у катедрали у Пизи

Порекло[уреди | уреди извор]

Био је син луксембуршког грофа Хајнриха VI и Беатрисе из грофовске породице Авне. Након што је 1308. изабран за краља Римљана, чиме је у ствари добио положај краља Немачке, Хајнрих је 15. августа 1309. најавио да намерава да отпутује у Италију и прими царску круну из руку папе. Хајнрих VII је свог сина Јована Слепог оженио наследницом чешке круне Елишком.

Владавина[уреди | уреди извор]

Хајнрих VII је 1312. на челу своје војске предузео поход на Италију, церемонијални одлазак у Рим који се очекивао од сваког титуларног краља Римљана. У Риму је крунисан 29. јуна 1312. за цара Светог римског царства. Самим тим, Хајнрих VII је постао први цар Светог римског царства још од Фридриха II, а његовим крунисањем окончан је интерегнум који је трајао још од 1250. године. Главни циљ Хајнрихове политике био је обнова царске власти у северној Италији. Најјачи отпор пружила му је Фиренца, а затим и други градови у Тоскани. Цар се споречкао и са гвелфима и са гибелинима, а његов долазак изазвао је приближавање папе Клемента V и напуљског краља Роберта Мудрог. Како је Роберт поред краљевске титуле био и гроф Провансе дуговао је вазалску лојалност цару. Хајнрих је кренуо да казни Роберта због наводне непослушности, али је преминуо 1313. у Буенконвенту у близини Сијене. Сахрањен је у катедрали Успења Богородице у Пизи.

Након Хајнрихове смрти царска власт се брзо урушила у Италији. Ипак, његов долазак оставио је снажан утисак на савременике, на првом месту на Дантеа. У својој Божанственој комедији Данте на неколико места помиње у позитивном контексту Хајнриха VII. У Петој сфери Раја, у којој се налазе храбри ратници и владари из прошлости, Данте спомиње како је почасно место резервисано и за Хајнриха. Такође, у Чистилишту, Хајнрих VII се спомиње као спасилац који ће обновити царску власт у Италији и окончати разне злоупотребе Римокатоличке цркве.

Хајнрихова смрт је довела до нове борбе око царске круне. Његов син Јован Слепи није успео да се наметне за новог цара, док су најозбиљнији претенденти на положај цара били Лудвиг Баварски из династије Вителсбаха и аустријски војвода Фридрих I Лепи из династије Хабзбурга. После победе код Милдорфа у септембру 1322. царску круну је понео Лудвиг IV Баварски.

Породица[уреди | уреди извор]

Хајнрих VII је од 1292. био ожењен Маргаретом, ћерком брабантског војводе Јохана I. Са њом је имао троје деце:

  • Јована Слепог (10. август 1296. – 26. август 1346), грофа од Луксембурга и краља Чешке.
  • Марију (1304–26. март 1324), која је 1322. удата за француског краља Шарла IV Лепог.
  • Беатрису (1305–11. новембар 1319), која је 1318. удата за угарског краља Карла I Роберта.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Хенри III, војвода Лимбурга
 
 
 
 
 
 
 
8. Waleran III, Duke of Limburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sophia of Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенрик V, гроф од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Хенрик IV, гроф од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
9. Ermesinde, Countess of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Агнес од Гелдерса
 
 
 
 
 
 
 
2. Хенрик VI, гроф од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Theobald I, Count of Bar
 
 
 
 
 
 
 
10. Хенрик II, гроф Бара
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ermesinde-Isabella of Bar-sur-Seine
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарета од Бара
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Роберт II од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
11. Филипа од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Yolande of Coucy
 
 
 
 
 
 
 
1. Хајнрих VII, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. James of Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
12. Bouchard IV of Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Adela of Guise
 
 
 
 
 
 
 
6. Baldwin of Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Baldwin I of Constantinople
 
 
 
 
 
 
 
13. Маргарита II Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија од Шампање
 
 
 
 
 
 
 
3. Beatrice d'Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Raoul I, Lord of Coucy
 
 
 
 
 
 
 
14. Thomas II of Coucy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Аликс II од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
7. Felicia of Coucy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Иго II Ретел
 
 
 
 
 
 
 
15. Mahaut of Rethel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Felicia de Broyes
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хајнрих VII, цар Светог римског царства на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајнрих_VII,_цар_Светог_римског_царства&oldid=25913988”