Хенри Сиџвик

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенри Сиџвик
Хенри Сиџвик
Лични подаци
Датум рођења(1838-05-31)31. мај 1838.
Место рођењаСкиптон, Уједињено Краљевство
Датум смрти28. август 1900.(1900-08-28) (62 год.)
Место смртиКембриџ, Уједињено Краљевство
ОбразовањеТринити колеџ, Rugby School

Хенри Сиџвик (енгл. Henry Sidgwick; Скиптон, 31. мај 1838Кембриџ, 28. август 1900) био је енглески филозоф утилитариста.[1] Био је члан Метафизичког друштва и заговорник доступности високог образовања женама.

Сиџвик је рођен у Скиптону у Јоркширу. Изабран је за професора филозофије морала на Кембриџу 1883. године и на овом положају је био до краја живота. Имао је прилику да се креће у енглеском високом друштву свога времена па су његове идеје биле широко заступљене а књижевна дела радо читана. Пошто се залагао за доступност високог образовања женама био је један од оснивача Њунам колеџа, првог колеџа за жене на универзитету у Кембриџу. Био је и оснивач филозофског часописа Mind.

На Сиџвикову филозофију су утицали осниван утилитаризма Џереми Бентам и енглески филозоф и економски теоретичар Џон Стјуарт Мил. Његова најзначајнија дела су The Methods of Ethics[2] из 1874. године и Elements of Politics из 1891. године у коме је покушао да примени идеје утилатеризма на проблеме политичке теорије.[3] Његове филозофске идеје утицале су, између осталих и на Питера Сингера и Р. М. Хера

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bryce, James Bryce (1903). Studies in contemporary biography /. New York,. 
  2. ^ Schultz, Bart (2009) [2004]. Henry Sidgwick - Eye of the Universe: An Intellectual Biography. Cambridge University Press.
  3. ^ Sidgwick, Henry (1981). The Methods of Ethics. Indianapolis: Hackett Publishing Company. ISBN 978-0915145287.