Хиландарска повеља Стефана Немање

Издање Хиландарске повеље Стефана Немање

Не поистовећивати са Хиландарска повеља Стефана Немањића.

Хиландарска повеља Стефана Немање је повеља из 1198. или 1199. године, коју је тада већ бивши српски велики жупан Стефан Немања (1166-1196), као монах Симеон, издао светогорском манастиру Хиландару, поводом оснивања те монашке установе. Сачувана је у оригиналу и налази се у ризници манастира Хиландара.

Спис који описује живот Стефана Немање је писан на пергаменту углавном у глагољској традицији, уставним писмом и црним мастилом, а уделовима где се говори о даровима Хиландару присутан је народни језик. Повеља на почетку има аренгу у којој се образлаже место великог српског жупана на лествици тадашњих држава и њихових владара и почиње речима:

„ У почетку створи Бог и небо и земљу и људе на њој, и благосови их, и даде им власт над сваком творевином својом, и постави ове царевима, друге кнезовима, оне господарима, и свакоме даде да пасе стадо своје, и да га сачува од сваког зла које би наишло на њега… ”

Повеља је у контексту оснивања, односно обнове Хиландара као српског манастира имала изузетан црквени и културно-историјски значај.

У повељи се између осталог наглашава:

„ Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, и Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибли, и постави ме великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању ”

Након оснивачке повеље Стефана Немање, настала је друга Хиландарска повеља, коју је између 1200. и 1202. године или нешто касније, између 1207. и 1208. године истом манастиру доделио његов син и наследник, српски велики жупан Стефан Немањић, потоњи првовенчани краљ. Касније је издато још неколико хиландарских повеља, које су том манастиру додељивали потоњи српски владари и великаши.

Види још

• Српске средњовековне повеље
• Светогорски манастири

Литература

• Благојевић, Милош (1998). Србија Немањића и Хиландар. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 
• Благојевић, Милош (2006). Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII-XV век): The Estates of Chilandar Monastery in Kosovo and Metohija (12th-15th centuries). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 
• Бубало, Ђорђе (2001). „Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура, Ђурђа и Лазара манастиру Хиландару”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 65-66 (1999-2000): 77—105. 
• Бубало, Ђорђе (2010). „Када је велики жупан Стефан Немањић издао повељу манастиру Хиландару?”. Стари српски архив. 9: 233—241. 
• Марјановић-Душанић, Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића: Дипломатичка студија. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Марјановић-Душанић, Смиља (2000). „Хиландар као нови Сион Немањиног отачаства”. Осам векова Хиландара: Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд: САНУ. стр. 17—24. 

Спољашње везе

• Пројекат Растко: Хиландарска повеља Стефана Немањића (1200/1202 или 1207/1208)
• Манастир Хиландар: Хиландарска повеља Стефана Немањића (1200/1202 или 1207/1208)