Хипантијум

С Википедије, слободне енциклопедије
На уздужном пресеку цвета дуње види се бокаласти хипантијум који је срастао са зидом плодника.
Код јапанске дуње хипантијум гради пространу пехарасту шупљину, а плодник је у потцветном положају.
Хипантијум јудиног дрвета је плитак, тањираст, а плодник је натцветан.
Код нарциса хипантијум је веома упадљив у облику круничних листића (жуте боје) док је перијан срастао у цев (наранџасто).
Хипантијум зимоцвета у потпуној зрелости је сув и одрвењен.
Шипак руже (Rosa pendulina) постаје мек и меснат при пуној зрелости.

Хипантијум (ύπο — испод и άνθος — цвет) или цветни пехар код скривеносеменица је структура у којој базални делови чашице, крунице и прашника формирају коморицу у облику пехара, док базални део настаје разрастањем цветне ложе.[1][2] Понекад се назива и цветном цеви, термином који се користи и за круничну цев и цев чашице. Често може да има и нектарије. Јавља се код већине цветница, иако варира по димензијама и изгледом, што је често диференцијална особина за идентификацију појединих сродних врста[3]

Облици хипантијума[уреди | уреди извор]

Његово присуство је карактеристично за породице Rosаceae, Grossulariaceae, Saxifragaceae, Fabaceae и друге. Код неких врста хипантијум је плитак, левкаст као код јудиног дрвета, а код неких бокаласт дубок као код јапанске дуње. У неким случајевима хипантијум је тако дубок и узак при врху да уздиже све цветне делове изнад плодника па се такав плодник назива потцветним. Код неких врста хипантијум остаје део плода и као препознатљив има народни назив као шипак код руже, или научни цинародијум код јабучастих (лажних) плодова. У литератури се понекад хипантијум доводи у везу са плодом па се хипантијумом назива плод који се састоји од великог дела цветне ложе, увећане испод чашице, као код зимоцвета, руже или крушке[4]. Хипантијум као део плода може да буде сув и одрвењен или сочан и меснат.

Хипантијум може да обухвата плодник лабаво или чврсто; у неким случајевима може да буде спојен са зидом плодника[5], а варира и у дужини. На ободу спољне стране хипантијума налазе се режњеви чашице или слободни чашични листићи, круница и прашници. Цветови фамилије ружа увек имају неку врсту хипантијума од кога полазе чашични и крунични листићи као и прашници, а по ободу су увек присутне и нектарије које продукују нектар који привлачи инсекте опрашиваче.

Функција[уреди | уреди извор]

Хипантијум вишеструко помаже при репродукцији, а посебно странооплодњи, пружајући заштиту од атмосферилија и представља складиште за део полена ослобођеног из сопствених или туђих антера пренетог инсектима. Ветром, инсектима и другим полинаторима депоновани полен преноси се до цветова других индивидуа чиме се повећава могућност опрашивања, посебно унакрсног. Хипантијум такође пружа структурну потпору и стабилност цвету, чвршће повезујући његове делове са цветном дршком.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Коровкин О. А. .: Анатомия и морфология высших растений: словарь терминов. Дрофа (Биологические науки: Словари терминов) -. ISBN 978-5-358-01214-1.
  2. ^ Beentje, H.; Williamson, J. (2010). The Kew Plant Glossary: an Illustrated Dictionary of Plant Terms. Royal Botanic Gardens, Kew: Kew Publishing.
  3. ^ Cronquist, Arthur (1981), An integrated system of classification of flowering plants, Columbia University Press. 2007. ISBN 978-0-231-03880-5.
  4. ^ Webster's Revised Unabridged Dictionary, 1913: Хипантијум Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2015)
  5. ^ Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]