Холарктичко флористичко царство
Холарктичко флористичко царство или Холарктис (лат. Holarctis) је највеће савремено флористичко царство, заузима више од половине укупне површине копна. Целом површином налази се на северној полулопти, а обухвата Европу, северну Африку, Азију (без Арабијског полуострва, Индијског потконтинента и Индокине), као и Северну Америку до централног Мексика[1].
Вегетација[уреди | уреди извор]
У оквиру овог флористичког царства простиру се следећи зонобиоми: тундра, тајга, степе и прерије, листопадне шуме, средоземна вегетација, континенталне пустиње и полупустиње.
Флора[уреди | уреди извор]
Флора Холарктика повезана је са палеоген-неогенском арктотерцијарном флором Евроазије и терцијарном флором Северне Америке, односно са одговарајућом флором Лауразије. Холарктичко флористичко царство карактерише око 30 ендемичних савремених фамилија биљака са семеном.
Од голосеменица, ендемичне су фамилије Ginkgoaceae и Sciadopityaceae, а од скривеносеменица Scheuchzeriaceae, Butomaceae, Ixioliriaceae, Aphyllanthaceae, Eupteleaceae, Circaeasteraceae, Trochodendraceae, Cercidiphyllaceae, Paeoniaceae, Penthoraceae, Datiscaceae, Stachyuraceae, Crossosomataceae, Biebersteiniaceae, Limnanthaceae, Drosophyllaceae, Simmondsiaceae, Sarcobataceae, Fouquieriaceae, Diapensiaceae, Eucommiaceae, Paulowniaceae, Diervillaceae и Morinaceae.
Подела[уреди | уреди извор]
Холарктичко флористичко царство подељено је на 3 флористичка потцарства – бореално, тетијско и мадреанско[2].
| потцарство | област (регион) | провинције |
| бореално | циркумбореална | арктичка, европска атлантска, средњоевропска, илирска или балканска, еуксинска, кавкаска, источноевропска, северноевропска, западносибирска, алтај-сајанска, средњосибирска, трансбајкалска, североисточносибирска, охотско-камчатска, канадска |
| источноазијска | манџурска, сахалинско-хокаидска, јапанско-корејска, волкано-бонинска, рјукју (Токара-Окинава), тајванска, севернокинеска, централнокинеска, југоисточнокинеска, сиканшко-јунанска, севернобурманска, источнохималајска, хази-манипурска | |
| северноамеричка атлантска | апалачка, атлантско-заливска, провинција северноамеричких прерија | |
| област Стеновитих планина | ванкуверска, провинција Стеновитих планина | |
| тетијско | макаронезијска | азорска, мадеирска, канарска, зеленортска |
| медитеранска | јужномароканска, југозападномедитеранска, јужномедитеранска, иберијска, балеарска, лигуро-тиренска, јадранска, источномедитеранска, кримско-новоросијска | |
| сахарско-арабијска | сахарска, египатско-арабијска | |
| ирано-туранска | западноазијска подобласт: месопотамска, централноанатолијска, јерменијско-иранска, хирканијска, туранска (аралско-каспијска), туркестанска, севернобелуџистанска, западнохималајска централноазијска подобласт: централнотјеншанска, џунгаро-тјеншанска, монголска, тибетска | |
| мадреанско | мадреанска | провинција Великог басена, калифорнијска, сонорска, провинција мексичке висоравни |
