Хуго Теорел

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуго Теорел
Хуго Теорел
Лични подаци
Датум рођења(1903-07-06)6. јул 1903.
Место рођењаЛинћепинг, Шведска
Датум смрти15. август 1982.(1982-08-15) (79 год.)
Место смртиСтокхолм, Шведска
Научни рад
ПољеБиохемија
ИнституцијаИнститут Каролинска
Нобелов медицински институт
АкадемијаИнститут Каролинска
Пастеров институт
Познат поОксидоредуктаза
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину (1955)

Хуго Теорел (швед. Hugo Theorell; 6. јул 1903 — 15. август 1982) био је шведски научник[1] и добитник Нобелове награде[2][3][4][5][6][7] за медицину.[8][9]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. јула 1903. у Линћепингу као син Тура Теорела и Армиде Бил. Студирао је медицину на Институту Каролинска, 1924. је дипломирао. Провео је три месеца обучавајући се на Пастеровом институту у Паризу, из бактериологије код професора Албера Калмета. Године 1930. је магистрирао радом о липидима крвне плазме и био је постављен за професора физиолошке хемије на Институту Каролинска.

Целу своју каријеру је посветио истраживању ензима, добио је Нобелову награду за медицину 1955. за откривање оксидоредуктаза и њихових ефеката. Његов допринос се такође састојао од теорије токсичних ефеката натријум флуорида на кофакторе кључних људских ензима. Године 1936. је постављен за директора новооснованог биохемијског одељења Нобеловог медицинског института.[10] Његов рад је довео до напретка алкохола дехидрогеназа, ензимима који разлаже алкохол у јетри и другим ткивима. Добио је почасна признања на универзитетима у Француској, Белгији, Бразилу и Сједињеним Америчким Државама.

Преминуо је 15. августа 1982. у Стокхолму, сахрањен је на Северном гробљу заједно са супругом, Елин Маргит Елизабет Теорел, истакнутом пијанисткињом и чембалисткињом која је преминула 2002.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Dalziel, K. (1983). „Axel Hugo Theodor Theorell. 6 July 1903-15 August 1982”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 29: 584—621. JSTOR 769814. doi:10.1098/rsbm.1983.0021 Слободан приступ. 
  2. ^ Raju, T. N. (1999). „The Nobel chronicles. 1955: Axel Hugo Theodor Theorell (1903-82)”. Lancet. 353 (9166): 1807. PMID 10348032. doi:10.1016/s0140-6736(05)75919-5. 
  3. ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (1998). „Hugo Theorell--Nobel Prize for study of enzymes”. Mayo Clinic Proceedings. 73 (2): 147. PMID 9472997. doi:10.1016/s0025-6196(11)63646-x Слободан приступ. 
  4. ^ Sulek, K. (1969). „Nobel prize for Hugo Axel Theorell in 1955 for the discovery of the explanation of the nature end action of oxidative enzymes”. Wiadomosci Lekarskie (Warsaw, Poland : 1960). 22 (1): 85. PMID 4892414. 
  5. ^ Margoliash, E. (1956). „Prof. Hugo Theorell, Nobel prize winner in medicine and physiology, 1955”. Harefuah. 50 (7): 160. PMID 13318571. 
  6. ^ Zotterman, Y. (1956). „Winner of the Nobel prize for physiology and medicine for 1955, Hugo Theorell”. Munchener medizinische Wochenschrift (1950). 98 (4): 126—127. PMID 13309262. 
  7. ^ Zotterman, Y. (1955). „The winner of the Nobel prize in medicine for 1955, Hugo Theorell”. Die Medizinische (48): 1685—1686. PMID 13287683. 
  8. ^ Paul, K. G. (1982). „Hugo Theorell - more than half a century among the leaders of research”. Lakartidningen. 79 (39): 3435—3437. PMID 6757611. 
  9. ^ Slater, E. C. (1970). „Tribute to Professor Theorell”. Vitamins and Hormones. 28: 147—150. ISBN 9780127098289. PMID 4946799. doi:10.1016/s0083-6729(08)60891-2. 
  10. ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1955: Hugo Theorell Biographical”. Приступљено 19. 3. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Хуго Теорел на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуго_Теорел&oldid=26060280”