Царска вода

Царска вода^{[note 1]}
	; Свеже припремљена царска вода је безбојна, али за неколико секунди постане наранџаста. У овом случају је употребљена да би са посуђа уроњених у њу очистила трагове органских једињења.
Називи
	IUPAC назив хидрохлорид азотне киселине
	Други називи aqua regis, нитрохлороводонична киселина
Идентификација
CAS број	8007-56-5;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
PubChem C ID	62687;
	SMILES [N+](=O)(O)[O-].Cl; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	HNO3+3 HCl
Агрегатно стање	црвена, жута, или златна пушећа течност
Густина	1,01–1,21 g/cm3
Тачка топљења	−42°C
Тачка кључања	108°C
Растворљивост у води	meša se sa vodom
Напон паре	21 mbar
Опасности
NFPA 704	0 3 0 OX
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Царска вода (лат. aqua regia) је смеша једне запремине концентроване азотне киселине и три запремине концентроване хлороводоничне киселине. То је лако испарљива течност жућкасте боје. Изузетно је каустична.^[3]^[4] Понекад се назива и краљевском водицом.

Име је добила по томе што може да реагује са племенитим (царским/краљевским) металима, првенствено златом и платином који не реагују са другим супстанцама.

Интересантно је да ниједна од компонената индивидуално не реагује са племенитим металом. Међутим, у раствору, азотна киселина, која је јако оксидационо средство, оксидује у малој мери површински слој нпр. злата до Au³⁺ катјона који затим реагује са хлоридним Cl^1- анјоном (из дисосоване хлороводоничне) градећи AuCl₄^1- анјон.

Битно је да је царска вода буде свеже припремљена јер због реакција између концентрованих киселина губи на јачини.

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Информације у шаблону су тачне, ако је однос запремиан азотне киселине и хлороводоничне киселине 1:3.

Извори[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Информације у шаблону су тачне, ако је однос запремиан азотне киселине и хлороводоничне киселине 1:3.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[CRC-4] Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[Merck13th-5] Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[note 1]

[1]

[2]

[3]

[4]