Ципула

С Википедије, слободне енциклопедије

Ципула
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Mugiliformes
Породица: Mugilidae
Род: Mugil
Врста:
M. cephalus
Биномно име
Mugil cephalus
Синоними
  • Mugil albula Linnaeus, 1766
  • Mugil our Forsskål, 1775
  • Mugil tang Bloch, 1794
  • Mugil provensalis Risso, 1810
  • Mugil lineatus Valenciennes, 1836
  • Mugil cephalotus Valenciennes, 1836
  • Mugil japonicus Temminck & Schlegel, 1845
  • Mugil rammelsbergii Tschudi, 1846
  • Mugil vulpinus Nardo, 1847
  • Mugil dobula Günther, 1861
  • Mugil ashanteensis Bleeker, 1863
  • Myxus superficialis Klunzinger, 1870
  • Mugil gelatinosus Klunzinger, 1872
  • Myxus caecutiens Günther, 1876
  • Mugil mexicanus Steindachner, 1876
  • Mugil grandis Castelnau, 1879
  • Mugil muelleri Klunzinger, 1879

Ципула (Mugil cephalus) је важна риба у породици Mugilidae.[2][3] Може се пронаћи у приморским тропским и суптропским водама широм свијета. [4] Дужина ове јединке је обично од 30 до 75 центиметара. Позната је под разним енглеским називима (flathead mullet, striped mullet, black mullet, bully mullet, common mullet, grey mullet, sea mullet). [1][5]

Опис[уреди | уреди извор]

Леђа ове рибе су маслинастозелене боје, док су бочне стране сребрнасте, те блиједе у бијелу боју на стомаку. Риба може имати шест до седам карактеристичних бочних водоравних пруга. Усне су им танке. Не посједују бочну линију. Уобичајена дужина је око 50 центиметара, а њихова максимална дужина је 100 центиметара. Може достићи максималну тежину од осам килограма.

Често улази у ријеке и естуаре. Обично се држи пјесковитих и блатњавих подлога, хранећи се зоопланктоном. Одрасли примјерци се обично хране алгама у свјежој води.[6] Ове јединке се могу прилагодити различитим нивоима салинитета. [7]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Ципула живи у приобалним водама тропских, суптропских и умјерених зона свих мора. Заузима свјежа и морска станишта у дубинама до двадесет метара и са температурама између 8 и 24 степени Целзијусових.

У Аустралији је риба широко распрострањена. Живе у тропским и умјереним приобалним морским и естуарским водама, али се често налазе и у нижим токовима ријека. У стању су да живе у водама различитог салинитета, па се тако могу наћи и у лагунама, језерима и естуарима, али углавном мигрирају назад у море због мријеста. [8]

У слатким водама западних Сједињених Држава, Ципула је такође распрострањена, од ријеке Колорадо до ријеке Хиле. Због брана и ограничених токова Калифорнијског залива, распон настањености ове рибе је ограничен. Често се може наћи у главном току и бочним каналима ријеке Хиле. [9]

Рибарство[уреди | уреди извор]

Ципула

Ова јединка је важна прехрамбена риба. Истовремено се лови и узгаја. Извјештај свјетског риболова из 2012. године био је 130.000 тона. [10]

Ципула је често присутна у грчкој, тајванској, корејској, јапанској, италијанској, турској и египатској кухињи. [11]

На обали сјеверозападне Флориде и Алабаме, ова риба је често специјалитет ресторана са морском храном. Најпопуларнија је пржена верзија, мада се једу и димљена риба, печена и у конзерви. Локални риболовци је најчешће лове мрежом. Ципула је честа храна у овим предјелима и често се може пронаћи у домаћинствима. На Флориди се најчешће користи бијела ципула (Mugil curema), због њихове склоности чистијој води, што риби даје чистији и љепши укус. [12]

Према МУЗП-у, Ципула спада у рибе рангиране под ,,најмања забринутост".

Развој[уреди | уреди извор]

Онтогенеза ларви ципле је добро проучена, а посебно се интензивно проучава развој ларве врсте Mugil cephalus због широког спектра распрострањености и интересовања за аквакултурне примене.[13] Претходно недовољно проучаван остеоолошки развој Mugil cephalus истражен је у студији из 2021. године, при чему су описана четири ембрионална и шест развојних корака ларве код примерака узгојених у аквакултури и уловљених у дивљини.[13] Ови описи су пружили појашњење сумњивих карактера одраслих ципула и открили информативне детаље са потенцијалним импликацијама на филогенетске хипотезе, као и дали закаснелу основу за поређење ципула узгајаних у аквакултури како би се омогућило препознавање малформација.[13]

Кухиња[уреди | уреди извор]

Сушење икре ципле на Тајвану.

Икра ципле се соли, суши и компримује како би се направила специјалитетна храна која се конзумира широм света, као што су грчки авготарахо, тајвански вујуцу, корејски еоран, јапански карасуми, италијанска ботарга, француски путарг, турски хавијар и египатски батарек. У Египту се сама риба соли, суши и кисели да би се направио фесих.[14][15]

На обали северозападне Флориде и Алабаме, ципула, названа пругаста или црна ципула, често је специјалитет ресторана који служе морске плодове. Похована ципула је најпопуларнија, али се једе и димљена, печена и из конзерве. Локални рибари обично хватају ципулу мрежама које се бацају, иако већина користи мреже које се вуку. Ципула је посластица на овим просторима и најчешће се конзумира у домовима. Ципула се обично филетира, а преостали оквири се користе за рибљи додатак за супе и чорбе.[16] С друге стране, ципула који се најчешће конзумира на Флориди је бела ципула (Mugil curema), јер њена преференција за чистију воду јој даје чишћи и мање блатњав укус.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Camara, K.; Carpenter, K.E.; Djiman, R.; et al. (2017). „Mugil cephalus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017: e.T135567A20682868. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T135567A20682868.en. 
  2. ^ „Family Mugilidae - Mullets”. Fishbase. Приступљено 25. 3. 2017. 
  3. ^ Johnson, G.D.; Gill, A.C. (1998). Paxton, J.R.; Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 192. ISBN 978-0-12-547665-2. 
  4. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2014). Mugil cephalus на FishBase-у. [верзија на датум: април 2014]
  5. ^ Common names of Mugil cephalus FishBase (2014)
  6. ^ „Mugil cephalus (Black mullet)”. Animal Diversity Web. 
  7. ^ Minckley, W.L. 1973. Fishes of Arizona. Arizona Game and Fish Department, Phoenix. pp. 257-258.
  8. ^ Gomon, M.F.; Bray, D.J. (2019). „Mugil cephalus”. Fishes of Australia. Приступљено 22. 3. 2020. „Resources: Australian Faunal Directory 
  9. ^ Animal abstract: Mugil cephalus Архивирано 2016-12-31 на сајту Wayback Machine ARIZONA GAME AND FISH DEPARTMENT
  10. ^ „FAO Fisheries & Aquaculture - Species Fact Sheets - Mugil cephalus (Linnaeus, 1758)”. fao.org. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 30. 4. 2016. 
  11. ^ „Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2007. 
  12. ^ McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8. 
  13. ^ а б в Thieme, Philipp; Vallainc, Dario; Moritz, Timo (2021). „Postcranial skeletal development of Mugil cephalus (Teleostei: Mugiliformes): morphological and life-history implications for Mugiliformes”. Zoological Journal of the Linnean Society. 192 (4): 1071—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa123. 
  14. ^ „Egyptians celebrate Sham El-Nessim in parks with pickled fish - Politics - Egypt - Ahram Online”. english.ahram.org.eg (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-18. 
  15. ^ „Fish in a barrel / Feseekh, an Egyptian delicacy that is sometimes deadly” (27 April 2019, p 42, (1/2 page article)). The Economist (weekly news magazine) Website requires subscription or simple registration (5 free articles/mo.) to read full articles). Приступљено 11. 6. 2019. 
  16. ^ „Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 2010-10-13. г. Приступљено 2007-05-23. 
  17. ^ McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]