Црква Светог Димитрија у Сушици
| Црква Светог Димитрија у Сушици | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Сушица |
| Општина | Приштина |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 14. век/1991. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Црква Светог Димитрија у Сушици, насељеном месту на територији града Приштине, на Косову и Метохији, припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Црква после дешавања на Косову и Метохији 1999. године, није претрпела озбиљна оштећења, али је често на мети вандала и провалника.[1]
Представља непокретно културно добро као споменик културе.
Село Сушица се спомиње у Грачаничкој повељи 1314-1316. године, удаљено је два километра од манастира Грачанице. Историја и живот овог села прати се и кроз позније историјске изворе. Међутим, података о подизању старе цркве посвећеној Светом Димитрију у Сушици нема.
Почетком 19. века цркву је порушио Јашар-паша Xинић из Приштине, а од грађе сушичке и других порушених цркава, градио мостове на реци Ситници. Реконструисана је 1991. године на остацима храма из 14. века.
Основ за упис у регистар[уреди | уреди извор]
Одлука о утврђивању цркве Св. Димитрија за споменик културе, бр. 1043 (Сл. гласник РС бр. 39 од 5. септембра 1997.) Закон о културним добрима (Сл. гласник РС бр. 71/94).
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Црква Св. Димитрија — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Косовски манастири-Сведоци историје
- Нови почетак у Сушици („Политика”, 20. мај 2019)
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.