Црква Светог Николе у Дојкинцима

Координате: 43° 12′ 57.6″ N 22° 47′ 51.4″ E / 43.216000° С; 22.797611° И / 43.216000; 22.797611
С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Николе у селу Дојкинци
Опште информације
МестоДојкинци
ОпштинаПирот
Држава Србија
Време настанка15. век или 16. век
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Црква Светог Николе је српска православна црква која се налази у селу Дојкинци, 38 километара од Пирота. Црквена слава је Никољдан и обележава 19. децембра.

Историјат и изглед цркве[уреди | уреди извор]

Црква Светог Николе је једнобродна грађевина дужине 7,7 метара и ширине 6,5 метара са олтарском апсидом која је пречника 3 метра са полуобличастим сводом. Грађена је у поствизантијском стилу, а на њој се налазе и мотиви типични за сеоске цркве овог подручја. Зидана притесаним каменом, а кров цркве је покривен каменим плочама.

Према неким подацима, на простору данашње, постојала је стара црква изграђена најкасније у 15. или 16. веку, која је потом паљена и рушена.[1] Средином 19. века на цркву је дозидана припата, која је била омазана блатом, беле боје и покривена црепом. Данашњи живопис датира из 1897. године који је осликао Аврам Јанков Дебарлија, такође у поствизантијском стилу. У доњим деловима зидова цркве могу се видети старији живописи, из којих се на основу технике цртања и мотива закључује да потичу из 17. века. На новом живопису видљиви су мотиви који представљају Христово страдање, као и лик Светог Христифора са пасјом главом, што симболизје Страшни суд. Изнад улазних врата цркве исписана су имена ктитора из села Дојкинци и суседних села, а натпис је настао 1879. године. На западном зиду припате у полукружој ниши налази се фреска Светог Николе и сцена Страшног суда. Поред живописа, Аврам Јанков Дебарлија је сликао и иконе на иконостасу, где се налази икона Господа Исуса Христа и икона Пресвете Богородице, које су заједно са крстом и јеванђељем украдене. Дрвени иконостас, конструкцију и резбарију радили су мајстори самоковске школе. Нове иконе, средином 19. века је урадио дворезбар Душан Лилић или локални мајстор Александар Манчић. Звоник који се налази у црквеној порти је постављен 1899. године, а саграђен је од бондрука са полукружним улазом и три мања отвора, док се на бочним странама налазе по два отвора. У унутрашњости црквене порте налази се натпис:

Ово звоно приложи цркви Дојкиначкој Св. оцу Николају, Славко Цолић, његова жена Катарина и синови Илија, Танасије, Ђорђе и Ђенко, 1893. године.

На великом звону налази се натпис:

Ово звоно приложише својој цркви сељани села Дојкинци и остали 1899. године.

Звона су рађена у Војно техничком заводу Крагујевац у другој половини 19. века, а на великом звону се налази Грб Краљевине Србије. У црквеној порти налази се и економски објекат подигнут када и припата цркве у 19. веку и у њему је била дојкиначка школа, а данас он служни као конак.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Водич кроз цркве и манастире у Горњем Понишављу (објављено 2007 г.)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

43° 12′ 57.6″ N 22° 47′ 51.4″ E / 43.216000° С; 22.797611° И / 43.216000; 22.797611