Црква Светог архиђакона Стефана у Госпођинцима
| Црква Светог архиђакона Стефана у Госпођинцима | |
|---|---|
 Црква Светог архиђакона Стефана у Госпођинцима | |
| Опште информације | |
| Место | Госпођинци |
| Општина | Жабаљ |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1835 |
| Тип културног добра | непокретно културно добро |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине |
| www | |
Црква Светог архиђакона Стефана у Госпођинцима, са покретним стварима у њој које су од посебног културног и историјског значаја налази се на територији општине Жабаљ, у Госпођинцима, улица Бранка Радичевића, у приватној својини. Саграђена је половином 19. века.[1][2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Црква Светог архиђакона Стефана подигнута је на месту старије црквене грађевине која је страдала у Мађарској буни 1848-49. године. Црква представља изузетно значајан и репрезентативан пример класицистичког стила у српској црквеној уметности друге половине 19. века.[1]
О цркви[уреди | уреди извор]
Црква је грађевина монументалних размера са обједињеним унутрашњим простором, без кубета, са полукружном апсидом на истоку, незнанто ужом од брода цркве, и са хором и звоником на западу. Унутрашњост је подељена на травеје пиластрима и масивним луцима што је видљиво и споља. На бочним фасадама јављају карактеристичне високе нише одвојене пиластрима.[2] Певнички простори су у облику ниша. Оне су са унутрашње стране дубоке, а са спољне су плиће од осталих ниша на фасади. Бечки мајстори Јохан Киснер, резбар и позлатар Топфер су између 1860-70. године урадили позлаћену резбу иконостаса, певница, тронова Христовог гроба и лука између припрате и наоса.[2] Рад Николе Алексића и његове радионице су иконе на иконостасу, певницама и троновима, као и зидне и сводне слике, настале између 1855. и 1856. године. Иконе на Христовом гробу и у ниши проскомидије дело су непознатих уметника.[1]
Црква данас[уреди | уреди извор]
Године 1997. Црква Светог архиђакона у Госпођинцима са покретним стварима у њој које су од посебног културног и историјског значаја, утврђена је за споменик културе и подлеже мерама очувања изворног изгледа архитектуре и ентеријера као и покретних ствари.[2]
Храмовна слава у Госпођинцима која се обележава у августу месецу прославља се у Цркви уз поштовање верских обичаја.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Црква Светог архиђакона Стефана у Госпођинцима”. Културно наслеђе Републике Србије. Архивирано из оригинала 09. 12. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2020.
- ^ а б в г „Одлука о утврђивању цркве архиђакона Стефана у Госпођинцима за споменик културе”. Правно информациони систем Републике Србије. Приступљено 29. 11. 2020.
- ^ „Храмовна слава у Госпођинцима и Гардиновцима”. Српска православна црква. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 29. 11. 2020.
